Франсиско Арамбуру (7. јануар 1922 — 1. октобар 1997), општепознат као Чико, био је бразилски фудбалер који је играо на позицији левог крила.
Чико, што је уобичајени надимак за име Франсиско, почео је да игра фудбал 1939. године са 17 година у свом родном граду за ЕК Феро Карил. Годину дана касније преселио се у главни град државе Порто Алегре, где је добио прилику да покаже своје умеће у бојама Гремија. Само годину дана касније, 1942. године, прихватио је понуду Васко да Гаме из тадашњег главног града државе, Рио де Жанеира. Клуб са малтешким крстом на грбу тада је био пети по снази у граду, иза Флуминенсеа, Ботафога, Фламенга и Америка-РЖ.
Уругвајски тренер Ондино Вијера, који је пре тога освајао првенства са Насионалом из Монтевидеа и Ривер Плејтом из Буенос Ајреса, стигао је у Васко у исто време. Он не само да је поново увео карактеристичан дрес са дијагоналном траком, већ је донео и бројне тактичке иновације. Бивши боксер Марио Америко, који ће касније стећи светску славу као физиотерапеут репрезентације Бразила на чак седам Светских првенстава (од 1950. до 1974. године), такође је био ново појачање клуба.
До 1945. године, Вијера је успео да створи конкурентан тим и одвео је Васко до шесте титуле Шампионата Кариока — и то без пораза. Тим, који је у периоду од 1945. до 1952. године постао познат под називом „Експресо да Виторија” (порт. Expresso da Vitória), посебно је профитирао од свог снажног напада у којем су играли Адемир, најбољи стрелац Леле, Исаијас, Жаир да Роса Пинто и Чико на левом крилу. Чико је до тада већ био познат као атлетски грађен, брз дриблер који је подједнако добро играо са обе ноге и имао снажан шут, па је убрзо позван у национални тим.
У децембру 1945. дебитовао је за Бразил у Сан Паулу против Аргентине у серији утакмица за Куп Рока. Домаћини су изгубили са 3:4, али је неколико дана касније Бразил победио Аргентину са 6:2 на стадиону Сао Жануарио, Васковом стадиону. Чико је допринео са једним голом овој највећој победи Бразила против највећег ривала. Бразил је обезбедио трофеј у одлучујућем мечу на истом месту, победивши са 3:1. Ова серија мечева између две земље остала је упамћена и по веома грубој игри. Аргентинац Батаљеро је доживео прелом ноге у дуелу са тада двадесетогодишњим Адемиром.
На Светском првенству у фудбалу 1950. године одиграо је четири утакмице и постигао четири гола. Играо је у чувеној утакмици против Уругваја коју је Бразил изгубио, познатој као „Мараканазо”, што је на крају спречило Бразил да освоји Светско првенство 1950. Био је трећи најбољи стрелац турнира и добио је „Бронзану копачку”, заједно са Алсидесом Гиђом, Телмом Заром и Ештанислауом Басором.
Успеси Клупски Васко да Гама Шампионат Кариока: 1945, 1947, 1949, 1950, 1952. Јужноамеричко клупско првенство шампиона: 1948. Торнео Октогонал Ривадавија Кореа Мејер: 1953.
Репрезентативни Бразил Копа Америка другопласирани: 1946. Светско првенство другопласирани: 1950.
Индивидуални Бронзана копачка Светског првенства: 1950. Кућа славних у Музеју бразилског фудбала
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 1997. Категорија:Фудбалери Гремија Категорија:Фудбалери Васко да Гаме Категорија:Фудбалери Фламенга Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1950. Категорија:Бразилски фудбалери Категорија:Бразилски фудбалски репрезентативци Категорија:Крилни играчи у фудбалу Категорија:Нападачи у фудбалу