Тајна људска обавештајна делатност је обавештајна делатност прикупљена од људских извора (HUMINT) коришћењем тајних шпијунских метода. Ови извори се састоје од људи који раде у разним улогама унутар обавештајне заједнице. Примери укључују квинтесенцијалног шпијуна (који је професионалцима познат као извор или агент), који прикупља обавештајне податке; курире и сродно особље, које рукује (идеално) безбедним комуникацијама обавештајне организације; и помоћно особље, попут агената за приступ, који могу да уговоре контакт између потенцијалног шпијуна и оперативног официра који их регрутује. Особа која регрутује и надзорни агент не морају нужно бити исти појединац. Велике шпијунске мреже могу се састојати од више нивоа шпијуна, помоћног особља и надзорника. Шпијунске мреже су обично организоване као систем ћелија, у којем сваки тајни оперативац познаје само људе у својој ћелији, евентуално спољног оперативног официра и метод за хитне случајеве (који не мора нужно укључивати другу особу) за контактирање виших нивоа ако оперативни официр или вођа ћелије буду заробљени, али нема сазнања о људима у другим ћелијама. Ова ћелијска организација представља облик компартментализације, која је важна тактика за контролу приступа информацијама, а користи се да би се смањио ризик од откривања мреже или одавања осетљивих информација.
Правни аспекти Блексов правни речник (1990) дефинише шпијунажу као: „прикупљање, преношење или губљење... информација у вези са националном одбраном.”
У Уједињеном Краљевству, „према Закону из 1911. године, лице чини кривично дело ’шпијунирања’ ако, у било коју сврху штетну по безбедност или интересе државе;
(а) прилази, прегледа, пролази поред или се налази у близини, или улази на било које забрањено место,
(б) прави било какву скицу, план, модел или белешку за коју се рачуна да јесте или би могла бити или је намењена да буде директно или индиректно корисна непријатељу; или
(ц) прибавља, прикупља, бележи, објављује или саопштава било ком другом лицу било коју тајну званичну шифру, лозинку, или било коју скицу, план, модел, чланак, или белешку, или други документ за који се рачуна да јесте или би могао бити или је намењен да буде директно или индиректно корисан непријатељу. [Напомена: ’непријатељ’ очигледно значи потенцијални непријатељ, тако да би теоријски могло укључивати све стране владе]
„Кривично дело шпијунирања обухвата све такве радње које почини било које лице унутар доминиона Њеног Величанства, и такве радње почињене на другом месту од стране британских официра или поданика. Није неопходно да је дотично лице претходно упозорено да подлеже Закону о службеним тајнама. Закон из 1920. године ствара даља кривична дела чињења било које ’припремне радње’ за шпијунирање, или наговарања, подстицања, покушаја убеђивања, или помагања и подржавања било ког другог лица да почини шпијунирање.
САД дефинишу шпијунажу против себе као „чин прибављања, достављања, преношења, саопштавања или примања информација у вези са националном одбраном са намером, или разлогом за веровање, да се информације могу употребити на штету Сједињених Држава или у корист било које стране нације. Шпијунажа је кршење 18. Законика Сједињених Држава 792–798 и члана 106, Јединственог кодекса војног правосуђа.”
Главне ХУМИНТ организације (списак обавештајних агенција) Погледајте Списак обавештајних агенција за потпунији списак Држава Шпијунска организација Аустралијска тајна обавештајна служба (ASIS) Бразилска обавештајна агенција (ABIN) Канадска безбедносно-обавештајна служба (CSIS) или (франц. Service canadien du renseignement de sécurité, SCRS) Министарство државне безбедности Народне Републике Кине (поједностављени кинески: 国家安全部; пињин: Guojia Anquan Bu, или Guoanbu) Дирекција обавештајних служби, раније Dirección General de Inteligencia (DGI) Кабинетски генерални обавештајни биро Генерална дирекција за спољну безбедност (DGSE) Одељење за истраживање и анализу (RAW) Обавештајни биро (IB) Мосад (HaMossad leModi'in uleTafkidim Meyuhadim (хебрејски: המוסד למודיעין ולתפקידים מיוחדים) или Институт за обавештајне и специјалне операције) Бундеснахрихтендинст (BND) или Савезна обавештајна служба Интер-сервисна обавештајна служба (ISI) Обавештајни биро (IB) Национална обавештајна служба (Јужна Кореја) Спољна обавештајна служба (Румунија) Спољна обавештајна служба (рус. Служба Внешней Разведки или СВР); Главна обавештајна управа (рус. Главное Разведывательное Управление или ГРУ) Јужноафричка тајна служба (SASS) Национални обавештајни центар (Мексико) (CNI), раније CISEN Тајна обавештајна служба (SIS), опште позната као МИ6; Одбрамбена ХУМИНТ организација (DHO), део Одбрамбене обавештајне службе, Заједничка група за подршку; Специјални извиђачки пук Директорат за операције (DO), Центар за специјалне активности, Централна обавештајна агенција; Одбрамбена тајна служба (DCS), део Одбрамбене обавештајне агенције; Активност за обавештајну подршку Војске САД (USAISA), део Здружене команде за специјалне операције (JSOC); Федерални истражни биро (FBI)
Шпијунажа је обично део институционалног напора (нпр. државна или корпоративна шпијунажа), а термин се најлакше повезује са државним шпијунирањем потенцијалних или стварних непријатеља, првенствено у војне сврхе, али је ово проширено на шпијунирање које укључује корпорације, познато конкретно као индустријска шпијунажа. Многе нације рутински шпијунирају и своје непријатеље и савезнике, иако одржавају политику да то не коментаришу. Поред коришћења агенција унутар владе, многе такође запошљавају приватне компаније да прикупљају информације у њихово име, као што су SCG International Risk и друге.
Продирање у стране мете од стране људи лојалних сопственој земљи Нису сви тајни људски извори променили своју лојалност земљи у којој су рођени или којој су дуговали прву оданост. У овом одељку говоримо о класичном и заправо ретком „шпијуну”, који је истински лојалан грађанин земље А, али прибавља информације из земље Б, било неформалним средствима (нпр. лажно новинарско извештавање) или тако што стварно оде да ради за земљу Б.
Посебан случај је особа лојална земљи Б која контролише агенте или пружа друге помоћне или менаџерске функције против земље А.
Тајно извештавање Рихард Зорге је био совјетски држављанин (тј. земља А), који се представљао као немачки (земља Ц) новинар у Токију, да би извештавао о Јапану (земља Б) назад Совјетском Савезу. Зоргеа су на крају ухватили и погубили Јапанци, који су генерално поштовали његову храброст. Нарочито у ратним временима, иако држава можда мора да погуби агента, понекад му указује поштовање.
Опште је познато да живи заробљени шпијун има потенцијално већу вредност од мртвог, јер се живи још увек може испитивати, или евентуално претворити у двоструког агента. Било је случајева када су државе објавиле погубљење људи који су заправо живи.
Намамљена кртица Намамљене кртице почињу као лојалне једној земљи Б, али одлазе да раде за другу службу А, извештавајући назад својој првобитној служби. Такве операције могу постати „бесконачност огледала” јер кртица може бити откривена и служба за коју ради покушава да је дуплира, што може или не мора успети.
Један од најпознатијих, и очигледно најуспешнијих, био је рани совјетски регрут Ким Филби (тј. служба Б), који је потом намамљен у британску Тајну обавештајну службу (тј. служба А), за коју је Филби отишао да ради и доспео на висок положај. О Филбију се даље расправља у наставку.
Колико је познато из јавних извора, једина кртица, већ лојална страној служби, која је отишла да ради за ЦИА-у (тј. у улози службе А) био је Карл Кечер, који је заправо био лојалан чехословачкој обавештајној служби (служба Б1), док је Чехословачка била совјетска (тј. служба Б) сателитска држава. Кечер је постао преводилац ЦИА-е и добар извор информација за Чехе и Совјете. Иако је, колико је познато у јавним изворима, још увек био лојалан својој првобитној агенцији, Кечеру је наређено да се јави у Москву од стране Олега Калугина, дугогодишњег легалног резидента СССР-а у САД. Калугин је оптужио Кечера да је амерички двоструки агент. Кечер се повукао из ЦИА-е и отишао да ради у академској заједници, али га је касније поново активирао КГБ и радио је хонорарно за ЦИА-у. Током овог периода, открио га је ФБИ, који је покушао да га дуплира против КГБ-а, али ФБИ га је сматрао непоузданим и на крају га ухапсио. Хапшење је било правно неутемељено, и Кечер је на крају размењен за совјетске затворенике, при чему обе стране очигледно нису желеле да се афера нађе на јавном суду.
САД су користиле Катрину Лунг као намамљену кртицу за НР Кину, иако права лојалност Лунгове, која је дошла у САД са тајванским пасошем, није са сигурношћу позната. Можда је имала дугорочну оданост НР Кини, била лојална САД и затим преврбована од стране НР Кине, или је првенствено била лојална самој себи.
Људски извори који су променили оданост Са изузетком продорних кртица, други људски извори у почетку уживају високо поверење својих служби. Шта наводи појединца да изда службу А, типично своју родну земљу? Најчешћа скраћеница за промену оданости је MICE, акроним за:
Мoney (Новац): Мала плата? Похлепан? Потребан му је новац за породичну кризу? У дуговима? Ideology (Идеологија): Мрзи свој систем, диви се нашем? Compromise (Компромитација или принуда): Рањив на уцену? Емотивна веза са агентом за приступ? Ego (Его или узбуђење): Усамљен? Тражи пријатеља? Прескочен за унапређење? Нецењен од стране колега и претпостављених? Тражи похвалу и признање? Авантуриста? Тражи лични изазов? Жели да буде Џејмс Бонд? Егоманијак? Жели да докаже да се може извући?
Понекад се примењује више од једног фактора, као код Роберта Хансена, контраобавештајног агента ФБИ-ја који се добровољно пријавио КГБ-у. Иако је примао велике суме новца, очигледно се осећао нецењеним у својој служби и шпијунирање против сопствене службе задовољавало је његов его.
Психолошки фактори се могу применити на људе који мењају оданост из разлога који нису принуда или идеологија. Да бисмо превазишли пароле, Пројекат Слемер био је напор Особља обавештајне заједнице, под директором Централне обавештајне агенције, да се дође до карактеристика Пројекта Слемер, студије о шпијунажи коју спонзорише Обавештајна заједница.
Она „испитује шпијунажу интервјуисањем и психолошком проценом стварних субјеката шпијунаже. Поред тога, контактирају се особе које познају субјекте како би се боље разумели приватни животи субјеката и како их други доживљавају док спроводе шпијунажу.
Како субјект шпијунаже види себе (у време шпијунаже) Став Манифестације Његова основна структура веровањаПосебан, чак и јединствен. Завређује. Његова ситуација није задовољавајућа. Нема друге (лакше) опције (него да се упусти у шпијунажу). Само ради оно што други често раде. Није лоша особа. Његов учинак на државном послу (ако је тренутно запослен) одвојен је од шпијунаже; шпијунажа (стварно) не умањује његов допринос на радном месту. Безбедносне процедуре се (стварно) не односе на њега. Безбедносни програми (нпр. брифинзи) немају значење за њега, осим ако се не повежу са нечим са чиме може лично да се идентификује. Осећа се изолованим од последица својих поступака:Он види своју ситуацију у контексту у којем се суочава са стално сужавајућим опцијама, док му се шпијунажа не учини разумном. Процес који еволуира у шпијунажу смањује баријере, чинећи у суштини „У реду” започети злочин. Он види шпијунажу као злочин без жртве. Када једном размотри шпијунажу, смишља како би то могао да изведе. То су узајамно појачавајући, често истовремени догађаји. Открива да је лако заобићи безбедносне мере (он је у стању да реши тај проблем). Омаловажава безбедносни систем, осећајући да би, да је информација заиста важна, шпијунажа била тешка за извођење (информација би заиста била боље заштићена). Ова „Лакоћа извођења” додатно учвршћује његову одлучност. Покушаји суочавања са шпијунском активношћуАнксиозан је при иницијалном контакту са непријатељском обавештајном службом (неки такође осећају узбуђење и усхићење).