Обавештајни сектор, познат и као обавештајна делатност, обавештајни естаблишмент, обавештајни комплекс, обавештајна индустрија, поље обавештајног рада или посао обавештајаца, представља глобалну индустрију која се врти око обавештајног рада (енгл. ) у свим његовим облицима. Обавештајни сектор чине људи, групе и организације које се — директно или индиректно — баве обавештајним радом, и/или подржавају оне који то чине. Ова индустрија обухвата: адвокате (не само оне који се баве обавештајним правом), професоре и академике (не само оне у обавештајним студијама), дипломате, биологе, хемичаре, астрономе, фотографе, сниматеље, стручњаке за информационе технологије, историчаре, економисте, научнике за податке, графичке дизајнере, психологе и профилере, есејисте, обавештајне аналитичаре, руководиоце виших нивоа, хакере, програмере и развијаче софтвера, између осталих. Појединци запослени у обавештајним организацијама обично су стално запослени службеници обавештајних агенција који се називају обавештајцима. Те особе које се популарно називају „шпијуни” чине само мали део обавештајног сектора — толико мали да су неки научници чак тврдили да је посао шпијунирања, назван шпијунажа, анахрон и непотребан у модерном обавештајном пољу. Другим речима, као што није свако у филмској индустрији глумац, тако није ни свако у обавештајном сектору шпијун, нити се уопште бави обавештајним подацима.
У суштини, Хагер Бен Џафел и Себастијан Ларсон пишу: ...бављење обавештајним радом данас може значити било шта, од информисања високе политике и прављења процена ризика, до бављења свакодневним баналностима рада на спровођењу закона, па све до управљања огромним базама података које укључују сложена компјутеризована решења за надзор. Један погрдан израз који се користи за описивање обавештајног сектора, посебно у Сједињеним Државама, јесте обавештајно-индустријски комплекс.
Глобални лидери у индустрији лево|мини|Алан Пинкертон је некада био глобални индустријски лидер у обавештајном сектору, имајући у једном тренутку за агенцију Пинкертон више резерви него Америчка војска, које су углавном коришћене за разбијање синдиката. Пинкертон данас није ни близу глобалног лидера, будући да га је почетком 2000-их купила компанија Securitas AB и сведен је на основне безбедносне дужности. Због тајновите, често прикривене, природе обавештајног сектора, долазак до тачних података о запошљавању или података о профиту и приходима у јавном или приватном сектору било где је тежак за научнике за податке, службенике за људске ресурсе или економисте. Из етимолошке перспективе, када су се развијале професије обавештајног рада, обавештајни сектор је намерно бирао речи које су биле обичне и нејасне, како њихови непријатељи не би знали шта су ти послови заправо. Огласи за посао су чак и данас често намерно или ненамерно погрешно означени од стране послодаваца. Већина података о запошљавању у наставку су најбоље процене.
Једина ствар која се у наставку не мери јесте ефикасност лидера у индустрији, јер, иако се та мерења често спроводе унутар индустрије, ти извештаји се углавном држе у тајности или су класификовани.
Јавни сектор Обавештајне заједнице представљају колективне напоре једне земље везане за обавештајни рад — али збуњујуће је то што већина данашњих студија о запошљавању мери само величину појединачних обавештајних агенција. Неадекватно је мерити само појединачне агенције, јер је, на пример, Централна обавештајна агенција (ЦИА) само једна осамнаестина целе Обавештајне заједнице Сједињених Држава (USIC) — што значи да је ЦИА само једна од 18 обавештајних агенција у Сједињеним Државама. Упоређивање величине ЦИА са величином КГБ-а није адекватно, јер не укључује све остале људе у тим владама који су запослени у индустрији.
Следеће су, стога, водеће обавештајне заједнице за које су подаци пронађени. Ова рангирања укључују како број запослених, тако и физичку имовину у власништву ових заједница, попут приступа сателитима и времена размештања: РангОбавештајна заједницаПроцењени број запосленихГодишњи буџет1Обавештајна заједница Сједињених Држава (USIC)100.000 –200.000101,6 милијарди $ (+)2Обавештајна заједница Кине?(додељено из буџета за одбрану)3Обавештајна заједница Русије?(додељено из буџета за националну одбрану од 3,5 до 3,91 билиона ₽)4Обавештајна заједница Израела?20 милијарди ₪5Обавештајна заједница Индије42.343 крора ₹ (± хиљаде)6Обавештајна заједница Пакистана15—20% од 1,8 – 2,55 билиона ₨7Обавештајна заједница Уједињеног Краљевства (UKIC)15.550 (+)4,2 милијарде £8Обавештајна заједница Аустралије (NIC)7.000 – 10.00044,6 милиона $ – 2,05 милијарди $ 9Француска20.00067 милиона €10Немачка10.000 (+)1 милијарда €11Јапан5.000(додељено из буџета за одбрану)12Јужна Кореја60.000(додељено из буџета за одбрану) Десет најмоћнијих владиних обавештајних агенција, када се упореде са релативном величином њихових обавештајних заједница, су следеће: РангОбавештајна агенцијаПроцењени број запосленихГодишњи буџетДржава1Централна обавештајна агенција21.575 – 22.00015 милијарди $ (+)Сједињене Америчке Државе2Тајна обавештајна служба (MI6)3.500 (+)Н/Д (дели налог са MI5 и GCHQ)Уједињено Краљевство3Мосад7.000 (+)10 милијарди ₪Израел4Крило за истраживање и анализу5.000 (+)100 – 500 милиона $Индија5Федерална служба безбедности (ФСБ)200.000 – 500.000?Русија6Министарство државне безбедности800.000 (+)?Кина7Савезна обавештајна служба (BND)6.500 (+)1,6 милијарди € (+)Немачка8Интер-сервисна обавештајна служба (ISI)10.000 (+)200 – 300 милијарди ₨Пакистан9Аустралијска тајна обавештајна службаАустралија10Генерални директорат за спољну безбедност (DGSE)7.2001 милијарда € (+)Француска
Приватни сектор Многе од наведених компанија укључене су у више индустрија осим само обавештајног сектора. Следеће су најмоћније обавештајне агенције у приватном сектору на свету: РангКомпанијаПроцењени број запосленихГодишњи приходДржава1Kroll Inc.6.5001,31 милијарда $Сједињене Америчке Државе2K2 Integrity35074 – 121 милион $Сједињене Америчке Државе3Surefire Intelligence505 – 30 милиона $Сједињене Америчке Државе4Booz Allen Hamilton34.2002,9 милијарди $Сједињене Америчке Државе5Constellis Holdings22.0001 – 5 милијарди $Сједињене Америчке Државе6AggregateIQ12–506 милиона $Канада7Hakluyt & Company200130 милиона £Уједињено Краљевство8Black Cube50–2001 – 5 милиона $Израел9Earth League International50 (+)Н/Д (непрофитна)Сједињене Америчке Државе?Leidos48.00016 милијарди $Сједињене Америчке Државе?CACI International25.5009 милиона $Сједињене Америчке Државе?Science Applications International Corporation (SAIC)24.0007,5 милиона $Сједињене Америчке Државе?Palantir Technologies4.000 (±)3 милијарде $Сједињене Америчке Државе?5 Stones Intelligence200 (+)15 – 16 милиона $?Пинкертон500Н/Д (сада у власништву Securitas)Сједињене Америчке Државе?АмазонНЕПОЗНАТОНЕПОЗНАТОСједињене Америчке Државе?АлфабетНЕПОЗНАТОНЕПОЗНАТОСједињене Америчке Државе
Криминалистичко-обавештајни рад Тамо где постоје, водеће криминалистичко-обавештајне организације су следеће: РангИмеПроцењена величинаГодишњи буџетМатично одељењеБиро државне безбедности Пекинга??Министарство државне безбедностиСлужба поштанске инспекције Сједињених Држава2.500150 милиона $Поштанска служба Сједињених ДржаваБиро за борбу против тероризма и обавештајни рад360(+)230.000 $Полицијска управа ЊујоркаSO151.800?Метрополитанска полицијаБиро за борбу против тероризма и специјалне операције300(+)650.000 $Полицијска управа Лос АнђелесаБиро за борбу против тероризма1.3002,5 милиона $Полицијска управа ЧикагаОбавештајни биро??Шерифско одељење округа Лос АнђелесЦентар за регионалне операције и обавештајни рад (ROIC)?250 милиона $Државна полиција Њу ЏерсијаСпецијализоване истраге??Полицијска управа Мајами-ДејдОдељење полицијске обавештајне службе15.000?Полицијске снаге Сингапура
Индустријска култивација мини|Клијенти обавештајних производа обично желе визуелни приказ свог оперативног окружења који ће им помоћи у доношењу одлука.Глобални обавештајни сектор, а посебно приватни сектор, данас је све више диверзификован у свом портфељу, удаљавајући се од своје основне индустријске производње и управљања. Ова индустрија се често грана на секундарна и терцијарна добра и услуге, попут разбијања синдиката, препорука политике, процена и планирања, одобрених атентата, програма масовног надзора, производње и примене злонамерног софтвера и слично. Једна уобичајена изрека за обавештајни сектор је да „обавештајни рад вреди онолико колико и његов резултат” (енгл. ).
Међутим, једини производ који остаје у основи ове индустрије јесте обавештајни податак. Обавештајни податак као информација значи имати неко тајно знање о нечему. За владе и јавни сектор, ова информација представља знање о непријатељу и/или оно што припада непријатељу, што често доноси предност у оружаном сукобу. У приватном сектору, обавештајни податак је обично знање о конкуренту и/или „пословна тајна” која припада том конкуренту — као што су нацрти и патенти. Међутим, пошто су владе често одговорне ако буду ухваћене у шпијунирању сопствених грађана, оне често ангажују приватне обавештајне агенције да обављају тај исти обавештајни рад за њих.
За разлику од кафе, која је основни производ индустрије кафе, или шећера, који је основни производ индустрије шећера — обавештајни податак није произведен производ, али се ипак на неки начин прикупља и култивише.
Обавештајни рад могу спроводити владине обавештајне агенције, полицијске снаге и јединице војне обавештајне службе. Овим послом се могу бавити и приватне организације, укључујући; приватне обавештајне агенције, мултинационалне корпорације, приватне истражитеље, картеле дроге, терористичке групе и друге.
Прикупљање обавештајних података (шпијунажа) мини|Слично томе како пољопривредници могу да „прикупљају” пшеницу или наранџе кроз праксу познату као пољопривреда — традиционални сакупљачи у обавештајном сектору називају се шпијунима и они се баве занатом шпијунаже, такође познатим као прикупљање обавештајних података. Овај занат је у опадању са појавом новијих технологија. Традиционални начин на који су обавештајни подаци култивисани, сакупљани или прикупљани кроз историју, јесте коришћење уговорених агената познатих као „шпијуни”. Посао шпијуна је да прикупља те информације, а њихово поље рада познато је као шпијунажа. За владе, шпијунирање се дешава и током рата и током мира, тако да је рећи да су обавештајни подаци знање о непријатељу непотпуна дефиниција, јер се прикупљање обавештајних података одвија и против савезника. Шпијуни су често појединачни и специфични агенти по уговору који су познати као „тајни агенти”.
Шпијунажа, као занимање, старија је од обавештајног сектора хиљадама година. Шпијунажа је толико стара да се често у шали назива „другим најстаријим занатом на свету”. Међутим, и посебно са напретком модерних технологија — прикупљање информација је прерасло способности традиционалног шпијуна.
Надзор и масовни надзор лево|мини|Појава нових технологија — попут ове телефонске централе — омогућила је стварање новог облика прикупљања обавештајних података путем надзора. Надзор се често сматра алатом или методом, и то је један од новијих и нетрадиционалних облика прикупљања обавештајних података, који је растао са појавом модерних технологија, попут штампарске машине и поштанских система. Први системи за масовни надзор икада створени били су ти поштански уреди као одговор на пролиферацију писаних преписки након што су раније баријере у комуникацији смањене. Иако су владе и компаније пружале услугу преноса поште и депеша, оне су се такође бавиле поштанском цензуром. Заправо, најстарија агенција за спровођење закона на свету био је Огранак за истраге поштанске службе — све док британски Royal Mail није приватизован 1996. године, одвајајући се од компаније Post Office Limited.