мини|300px|Америчке Морнаричке фоке (Силс) спроводе специјално извиђање у Авганистану, 2002. године. Специјално извиђање (СИ) спроводе мале јединице, попут извиђачких тимова, састављене од високо обученог војног особља, обично из јединица специјалних снага и/или војних обавештајних организација. Тимови за специјално извиђање делују иза непријатељских линија, избегавајући директну борбу и откривање од стране непријатеља. Као улога, СИ се разликује од командоских операција, али обе често спроводе исте јединице. Улога СИ често укључује тајно усмеравање ваздушних удара и индиректне ватре, у областима дубоко иза непријатељских линија, постављање даљински надзираних сензора и припреме за друге специјалне снаге. Као и друге специјалне снаге, СИ јединице могу такође спроводити директне акције и неконвенционално ратовање, укључујући герилске операције.
У обавештајним терминима, СИ је дисциплина прикупљања обавештајних података из људских извора (ХУМИНТ). Њена оперативна контрола се вероватно налази унутар одељења ХУМИНТ-а, или евентуално оперативних штабних функција. Пошто је такво особље обучено за прикупљање обавештајних података, као и за друге мисије, они ће обично одржавати тајну комуникацију са ХУМИНТ организацијом и биће систематски припремани за испитивање након мисије. Они делују знатно даље напред него чак и најистуреније пријатељске јединице за извиђање и надзор.
У међународном праву, СИ се не сматра шпијунажом ако су борци у одговарајућим униформама, без обзира на формацију, према Хашкој конвенцији из 1907. године, или Четвртој женевској конвенцији из 1949. године. Међутим, неке земље не поштују ову правну заштиту, као што је био случај са нацистичким „Наређењем о командосима” из Другог светског рата, које је проглашено нелегалним на Нирнбершким процесима.
Историја
Иако је СИ функција армија од давнина, специјализоване јединице са овим задатком потичу из периода пред Други светски рат.
У 1938. години, британска Тајна обавештајна служба (МИ6) и Министарство рата основали су посебна истраживачка одељења: Секцију Д и „Војно обавештајно одељење (Истраживање)” како би истражили могуће саботаже и друге начине за напад на непријатеља. Ова одељења су се касније спојила 1940. године са пропагандном јединицом Одељење ЕХ и створила основу за Управу за специјалне операције (СОЕ), која је спроводила операције нерегуларног ратовања у окупираној Европи.
Године 1941, током Северноафричке кампање, добровољци из редова Савезника формирали су, под покровитељством Британске војске, Пустињску групу за далек домет за извиђање и препаде иза италијанских линија, као и Специјалну ваздушну службу, командоску групу.
Године 1942, након почетка Рата на Пацифику у Другом светском рату, у Аустралији је основан Савезнички обавештајни биро. Окупљајући особље из аустралијских, британских, новозеландских и других савезничких снага, укључивао је обалске стражаре и „специјалне јединице” које су предузимале извиђање иза непријатељских линија.
Током Зимског рата (1939–1940) и Настављеног рата, што је био назив за финско ратиште Другог светског рата активног између 1941. и 1944. године, Финска је користила неколико каукопартио („патроле дугог домета”) јединица.
Влада САД основала је Канцеларију за стратешке услуге (ОСС), по узору на британски СОЕ, у јуну 1942. Након завршетка рата ОСС је постала основа за ЦИА-у.
Током Вијетнамског рата, одговарајуће дивизије и бригаде у земљи обучавале су чланове својих патрола за даљинско извиђање (данас познатих као јединице за даљински надзор). Међутим, 5. група специјалних снага Америчке војске, уз подршку упућених инструктора аустралијског САСР-а и ААТТВ-а, одржавала је напредни курс у вештини патролирања за потенцијалне вође тимова војске и маринаца у својој Рекондо школи у Ња Чангу, Вијетнам, у сврху лоцирања непријатељских герилаца и главних снага Северновијетнамске војске, као и за навођење артиљерије, прикупљање обавештајних података, истурену ваздушну контролу и процену штете од бомбардовања.Ankony, Robert C., Lurps: A Ranger's Diary of Tet, Khe Sanh, A Shau, and Quang Tri, revised ed., Rowman & Littlefield Publishing Group, Lanham, MD (2009)
Током рата против тероризма, Америчка војска је почела да развија ограничен број водова за специјално извиђање на нивоу батаљона конвенционалних пешадијских јединица. Ови водови су најчешће били састављени од војника квалификованих као ренџери и дата им је селекција напредне обуке како би им се омогућило да раде у блиској сарадњи са специјалним снагама и владиним агенцијама САД.
Прикладне мисије Јединице специјалних снага које обављају СИ су обично поливалентне, тако да мисије СИ могу бити прикупљање обавештајних података као подршка некој другој функцији, као што су противпобуњеничка борба, страна унутрашња одбрана (ФИД), герилско/неконвенционално ратовање (УВ) или директна акција (ДА).
Друге мисије могу се бавити лоцирањем мета и планирањем, вођењем и проценом напада на њих.
Анализа мета може се применити у оба случаја. Ако се ваздушни или ракетни удари испоручују након што СИ тим напусти зону операција, аспект СИ је обавештајни, али ако ударе треба да испоручи, а евентуално и коригује и процени СИ тим, мисија СИ је везана за ватрену подршку.
Мисије везане за обавештајне податке Свака СИ мисија ће прикупљати обавештајне податке, чак и успут. Пре мисије, СИ тимови ће обично проучити све доступне и релевантне информације о зони операција (ЗО). На својој мисији, они затим потврђују, проширују, исправљају или оповргавају те информације.
Процена, било путем тајног СИ или јавних студијских тимова, предуслов је за друге мисије специјалних операција, као што су УВ или ФИД. ДА или противнотероризам (ЦТ) обично подразумевају тајно СИ.
Хидрографско, метеоролошко и географско извиђање Планери мисије можда не знају да ли се одређена снага може кретати одређеном рутом. Ове променљиве могу бити хидрографске, метеоролошке или географске. СИ тимови могу решити питање проходности или могућности гажења (прелаза), или лоцирати препреке или баријере.
МАСИНТ сензори постоје за већину ових захтева. СИ тим може поставити даљински управљане метеоролошке инструменте. Преносни уређаји за одређивање дубине и карактеристика дна вода лако су доступни као комерцијална риболовачка опрема или софистициранији уређаји специфични за војне поморске операције.
МАСИНТ сензори за даљинско осматрање за одређивање проходности плаже су експериментални. Понекад су потребни једноставно осматрање или употреба пенетрометра или тежинског конуса који мери колико дубоко ће тегови потонути у површину. Ово се, међутим, мора урадити на самом месту. Мерења на плажи често се додељују поморским СИ јединицама као што су Америчке Морнаричке фоке или британска Специјална бродска служба.
Извиђање плаже и плитких вода, непосредно пре амфибијског искрцавања, сматра се директном подршком инвазији, а не СИ. СИ би одредило да ли је дата плажа погодна за било какво искрцавање, много пре оперативне одлуке о инвазији.
Постоји нејасна граница између СИ и директне акције као подршке амфибијским операцијама када се заузме удаљено острво, са примарним циљем да се користи као база за функције надзора и подршке. Упркос томе што је реч о операцији великих размера по СИ стандардима, рани пример је напад елемената 77. пешадијске дивизије на Керама Рето пре главне битке. Операција Труди Џексон, која је укључивала заузимање Јонгхунгдоа, острва на ушћу луке пре битке за Инчон, од стране заједничког ЦИА/војног тима који је предводио поручник морнарице Јуџин Кларк, много је више у домену СИ/ДА. Кларк је очигледно водио бројне СИ и ДА операције током Корејског рата, од којих неке можда још увек носе ознаку тајности.
ИМИНТ (обавештајни подаци путем снимака) Основна фотографија и скицирање обично су вештина за сваког појединца који обавља мисију СИ. Напреднија фотографска техника може захтевати додатну обуку или прикључивање стручњака тиму.
Лаке беспилотне летелице са могућностима прикупљања снимака и других обавештајних података потенцијално су корисне за СИ, јер мале беспилотне летелице имају ниску уочљивост. Чланови СИ тима могу бити обучени да их користе, или стручњаци могу бити прикључени тиму. Беспилотна летелица може преносити оно што види, користећи један или више сензора, било СИ тиму или надзорном штабу. Потенцијални сензори укључују стабилизовану фотографију са великим увећањем, телевизију за ниске нивое осветљења, термалне камере и радаре за снимање. Веће беспилотне летелице, које би могле бити под оперативном контролом СИ тима, могле би користити додатне сензоре укључујући преносне акустичне и електро-оптичке системе.
СИГИНТ (обавештајни подаци о сигналима) и ЕВ (електронско ратовање) Ако постоји захтев за земаљским СИГИНТ-ом дубоко иза непријатељских линија, одговарајући технички одред може бити прикључен СИ елементу. За СИГИНТ операције, основно појачање за извиђачке снаге Америчког маринског корпуса (Force Recon) је шесточлани одред из радио-извиђачког вода. Постоји СИГИНТ вод у оквиру обавештајне чете нове групе за подршку специјалних операција маринаца.
Америчке специјалне снаге имају Специјални оперативни тим-Алфа (SOT-A) који може деловати са тимом специјалних снага или независно. Овај тим за прикупљање података на ниском нивоу обично има четири човека. Њихова примарна опрема је систем AN/PRD-13 SOF SIGINT Manpack System (SSMS), са могућностима које укључују способност проналажења правца од 2 MHz до 2 GHz и праћење од 1 до 1400 MHz. SOT-A тимови су такође у стању да експлоатишу рачунарске мреже и софистициране комуникационе системе.
Британски 18. пук везе Специјалних снага (18 (UKSF) Signal Regiment) обезбеђује СИГИНТ особље, укључујући и оно из 264. (САС) ескадриле везе и ескадриле везе Специјалне бродске службе (SBS) за пружање специјалистичког СИГИНТ-а, сигурних комуникација и појачања у информационим технологијама оперативним јединицама. Они можда делују у противтерористичким улогама у Ираку у оквиру заједничке америчко-британске Радне групе Блек.
Ако јединици треба да спроведе офанзивно тајно електронско ратовање, било каквим уређајима за електронске противмере (ECM) обично се управља даљински, било од стране СИ снага или, пожељније, од стране особља за даљинско електронско ратовање након што СИ тим напусти подручје.
МАСИНТ (обавештајни подаци засновани на мерењу и потписима) и даљински надзор Пасивни МАСИНТ сензори могу се тактички користити у СИ мисијама. СИ особље такође може поставити беспилотне МАСИНТ сензоре попут сеизмичких, магнетних и других детектора особља или возила за каснију даљинску употребу. Даљинска детекција се генерално сматра да је почела америчким операцијама против лаоског дела Хо Ши Миновог пута, 1961. године. Под руководством ЦИА-е, лаоски држављани су обучавани да посматрају и фотографишу саобраћај на путу. То је дало прилично ограничене резултате, а 1964. године, у оквиру пројекта LEAPING LENA, тимови вијетнамских Монтањарда, које су предводиле вијетнамске специјалне снаге, спуштени су падобранима.
Веома ограничени резултати пројекта LEAPING LENA довели су до две промене. Прво, Пројекат ДЕЛТА (замена за LEAPING LENA), користио је СИ тимове које су предводили Американци. Друго, ови војни тимови блиско су сарађивали са истуреним контролорима летења (FAC) који су били кључни у усмеравању америчких ваздушних напада ловцима-бомбардерима, као и стратешког бомбардовања путем операције Барел рол у северном Лаосу и операције Стил тајгер у јужном Лаосу. Иако су контролори летења одмах помогли, сарадња ваздухопловства и копнених снага значајно се побољшала употребом даљинских геофизичких МАСИНТ сензора, иако МАСИНТ још није био искован као термин.
Оригинални сензори, далеки преци данашњих технологија, започели су са сензорима избаченим из ваздуха у оквиру операције Иглу вајт, као што су Acoubuoy и Spikebuoy акустични сензори. Они су давали сигнале авионима за надзор, који су податке слали у процесинг центар у Тајланду, одакле су информације о метама слате тимовима ДЕЛТА-е.