Љулин

Љулин је планина у западној Бугарској, на граници између Софијске градске, Софијске и Перничке области и део је Завалско-планског планинског венца Средногорја.

Географија Планина је смештена између Софијске котлине на североистоку, Брезничке котлине на западу и Перничке котлине на југозападу. На северозападу се преко Радујске седлине (830 m) повезује са планином Вискјар, а на југоистоку је Владајска седлина повезује са Витошом. Њена дужина између две седлине је око 20 km, а ширина износи од 12 до 13 km.

мини|Врхови Дупевица и Добринова скала мини|Манастирске пољане мини|Љулински гребен мини|Манастир Светих Кирила и Методија

Било планине је равно и издиже се на 1100—1200 m надморске висине, при чему изнад њега штрче заобљени врхови. Највиши је врх Дупевица (1255,8 m), смештен у најугоисточнијем делу. Североисточне падине, окренуте према Софијској котлини, стрмије су од оних на југозападу према Перничкој котлини, које су благе. Седлина Бучин пролаз (јужно од Банкје) дели је на два дела — пространији, али нижи северозападни део, и мањи, али виши југоисточни.

Изграђена је од кречњака, туфова, туфита и андезита. Дуж била планине пролази главна вододелница Бугарске између сливова Црног и Егејског мора. Њене југозападне падине одводњавају се мањим десним притокама реке Струме, а североисточне левим притокама Искара — Суходолском реком и др.

Преовлађујући земљишни покривач чине циметна и светлокастањаста шумска земљишта. Њен југоисточни део обрастао је листопадним шумама и пашњацима, док је северозападни део обешумљен.

На планини Љулин пронађен је зрикавац грчка сага (Saga hellenica) — у клисури Владајске реке изнад Књажева, где је током 1938, 1939. и 1940. године уловљено 6 женских јединки, које су правилно идентификоване тек 2003. године.

Насеља У подножју планине смештена су 2 града и 10 села. У североисточном подножју, на граници са Софијском котлином, смештени су југозападни квартови престонице Софије — Суходол, Горња Бања и Књажево, док се дуж северног подножја налазе град Банкја и села Ивањане, Клисура, Мала Раковица и Мало Бучино. На северозападу, у Радујској седлини налази се село Радуј, а на југоистоку, са друге стране Владајске седлине — село Владаја. Дуж југозападног подножја налазе се села Големо Бучино, Дивотино, Драгичево и Љулин.

Саобраћај Кроз седлину Бучин пролаз, између села Мало Бучино и Големо Бучино, пролази део недавно пуштене у рад деонице ауто-пута „Струма”.

Дуж југоисточног подножја, кроз Владајску седлину, између села Мрчајево и престоничког кварта Књажево, у дужини од 14,7 km пролази деоница првокласног пута бр. 6 из државне путне мреже: Гранични прелаз Ђуешево — Софија — Карлово — Бургас.

Кроз средину планине, од Дивотина до Банкје, у дужини од 14 km пролази деоница трећокласног пута бр. 602 из државне путне мреже: Перник — Банкја — Софија.

Кроз две крајње седлине које је одвајају од суседних планина, пролазе деонице траса две железничке линије БДЖ-а (Бугарске државне железнице): Софија — Перник — Благоевград — Кулата кроз Владајску седлину и Перник — Волујак кроз Радујску седлину.

Кроз викенд насеље на планини Љулин саобраћају две линије градског превоза. Аутобуси имају стајалишта у местима „Кантона” и „Манастирске пољане”, а последња станица, названа „Викенд насеље Љулин”, представља почетак неколико стаза — оне ка врху Дупевица (око сат времена хода), при чему стаза пролази и поред активног планинарског дома „Бонсове пољане” (око 15 минута хода од станице), док се другом стазом може стићи до Горњобањског манастира, до којег је од станице потребно око 10 минута пешачења. Током викенда саобраћа линија 103, која полази са аутобуске станице „Овча купел” — од 2023. године ова линија обавља по шест полазака до викенд насеља и назад. Радним данима саобраћа нова линија 803, која полази са метро станице „Горња Бања” — једанаест полазака ове линије стиже до станице „Викенд насеље Љулин” и назад, док остали иду до места „Кантона”, које се налази на сат времена хода од стаза за манастир, планинарски дом и врх Дупевицу.

Туризам Планина Љулин је занимљиво место за туризам. Иако је знатно мања од свог популарнијег суседа, планине Витоша, нуди занимљива места и туристичке атракције које се могу обићи и разгледати у оквиру једног дана. Планина је веома разноврсна. Северна падина је прекривена храстовим и буковим шумама, кроз које је направљено неколико туристичких стаза. Оне су маркиране ради лакшег сналажења туриста. Јужне падине планине су обешумљене. Прекривене су травнатом вегетацијом и ниским грмљем — шипком и сличним врстама. Такође, знатно је сиромашнија воденим ресурсима.

Постоји неколико занимљивих опција за туризам по планини. Од локалитета Манастирске пољане може се кренути ка граду Банкја, Владаји или према врховима планине — врху Дупевица и врху Добринова скала. У јужном подножју врха Добринова скала, у југозападном правцу на око стотинак метара од врха, пролази макадамски пут са маркацијама, који води ка планинарском дому „Љулин” и долази из викенд насеља Љулин.

Постоји могућност за кратку шетњу изнад викенд насеља „Љулин” до Горњобањског манастира Светих Кирила и Методија, познатог и као „Свети Краљ”. Манастир је основан у 15. веку. До манастира се стиже асфалтним путем дугим 1 km, који почиње од пространог паркинга у викенд насељу „Љулин”.

Приликом успона на врх Дупевица откривају се и друге могућности за туризам. Одатле се може наставити на запад дуж била планине до Добринове скале и путем који води ка Банкји спустити се на велику пољану Љулински гребен (Љулинов рид), која је видљива са локалитета Манастирске пољане. Ова пољана је позната и као „Аеродром”, јер ју је користила пољопривредна авијација у време социјализма. Испод ње пролази пут који води назад до викенд насеља „Љулин”, пролазећи поред Горњобањског манастира. У супротном смеру, исти пут води ка Банкји. Близу пута се налазе извор (чесмица) и капела у шуми. Са врха Дупевица могуће је спустити се и северном падином шумском стазом и стићи до Горњобањског манастира.

Други занимљив маршрут који полази са врха води ка Владаји. У близини портала војног објекта почиње стаза која води до Владајског манастира Свете Петке. Пролази се поред прелепе брезове шуме. Манастир је основан током постојања Другог бугарског царства, а обновљен је у 20. веку. Данас је стално активан. Састоји се од цркве, стамбених и помоћних зграда и капеле Свете Недеље. Црквени иконостас је проглашен спомеником културе.

Још једно занимљиво место на планини је Војнички споменик. Налази се на пољанама изнад горњобањског тенковског објекта. До њега се може стићи макадамским путем који почиње од локалитета Крлеж на Манастирским пољанама. Поред споменика се налази и чесма. Са истог места на Манастирским пољанама креће и стрма стаза којом се за 15 минута силази на пут Софија — Перник. Пролази се кроз локалитет Црни кос, а на половини пута налази се чесма до које води макадамски пут. Њиме се може стићи до прелепог стеновитог предела који је сваки становник или гост престонице видео пролазећи магистралом из правца Перника.

Остало По планини су назване улице „Љулин” у кварту Надежда IV и у кварту Филиповци, улица „Љулински пут” у квартовима Књажево и Карпузица, као и улица „Љулинска” у кварту Суходол у Софији.

Види још Списак планина у Бугарској

Референце

Литература

Лист топографске карте K-34-47. Размера: 1:100.000. Лист топографске карте K-34-59. Размера: 1:100.000.

Категорија:Планине у Бугарској