Лисец је планина у западној Бугарској, део Милевско-коњавске планинске групе, на територији Ћустендилске области.
Планина се налази између Ћустендилске котлине на истоку и Каменичке котлине на западу. На северу је проломна долина реке Бистрице одваја од Чудинске планине, док се на југу преко превоја Вратца (995 m) спаја са Осоговском планином. Има куполаст облик пречника око 13—14 km. У њеном средишту уздиже се највиша тачка, врх Вршник (Лисец, 1500,2 m). Остали карактеристични врхови су: Костобија (1264 m), где се сусрећу атари четири села — Лисеца, Дождевице, Церовице и Леске; Средњи чукар (1210 m); Мачи баба (1036 m), где се сусрећу атари три села: Кутугерци, Леска и Долно Село (махала Бистрица). Постоји занимљива легенда везана за овај врх и оближње Градиште. Источне падине планине Лисец окренуте су ка Ћустендилској котлини и благе су, док су оне на западу ка Каменичкој котлини и на северу ка долини реке Бистрице стрме.
Изграђена је од кристаластих шкриљаца. Клима је умереноконтинентална, са израженим планинским утицајем у вишим деловима. Готово цела планина, са изузетком њених јужних делова, одводњава се кратким речицама и потоцима који су десне притоке реке Бистрице. У северозападном делу планине теку две речице са малом количином воде, десне притоке реке Бистрице — Дождевска и Лесковска.
Земљишта су циметна шумска до 800 m надморске висине, док изнад њих педолошки покривач чине смеђа шумска земљишта. Прекривена је мешовитим буковим и храстовим шумама. Присутно је слабо развијено шумарство и сточарство.
У унутрашњости и на њеним падинама у потпуности су смештени атари села: Блатец, Дождевица, Леска и Лисец, а делимично у њеном подножју — Радловци, Лозно, Горња Брестница и Вратца. На десној падини реке Бистрице налазе се делови атара села Рсово, Долно Село (махала Бистрица), Кутугерци (рејон Мачи бабе), Церовица, Кршалево и Мазарачево.
Јужним подножјем планине, од запада ка истоку, кроз превој Вратца, у дужини од 3,2 km, пролази деоница магистралног пута бр. 6 ГП „Ђуешево” — Софија — Карлово — Бургас.
Дуж читавог њеног североисточног, северног и северозападног подножја, долином реке Бистрице (коју неки у доњем току називају Совољанска Бистрица), између стајалишта Совољано и станице Долно Село, пролази деоница трасе железничке пруге Радомир — Ћустендил — Ђуешево.
У прошлости се у селима Леска, Лисец и Дождевица производио дрвени угаљ.
Током последње деценије, храстове (церове) шуме и стари воћњаци заражени су лишајевима. Местимично је и део борове шуме нападнут поткорњацима.
Животињски свет се смањује. Распрострањеност срна, зечева и лисица је ограничена. Популација дивљих свиња је значајна. Током 2020. године, у рејону села Лисец, примећен је медвед. Понекад се срећу и вукови.
Планина Лисец одликује се чистим ваздухом и изванредним видиковцима, посебно са виших делова, као и мирисним планинским лековитим биљем.
Планина је лако приступачна. Аутобусом или путничким аутомобилом може се стићи до села Лисец, села Рсово или локалитета Дервент, а након тога се наставља пешице ка врху Вршник.
У прошлости су становници Ћустендила врх Вршник називали градским „барометром” (синоптичарем). Ако се обавије облацима и маглом, време ће се покварити; ако је око њега ведро и чисто, очекује се лепо време.
Топографске мапе Топографска мапа K-34-58; размера 1:100 000 Топографска мапа K-34-70; размера 1:100 000
Види још Списак планина у Бугарској
Литература
Анастасов, Благој. Чланак на интернету о планини Лисец из јуна 2014. године.
Категорија:Рељеф Ћустендилске области Категорија:Планине у Крајишту