Боздаг или Драмски Боздаг, понекад и Мраморица ( — Фалакро), планина је у Егејској Македонији, у Грчкој и мањим делом у Бугарској. Њена највиша тачка је врх Свети Илија (Профитис Илијас) са 2.232 метара надморске висине.
Имена Током 1942. године, за време бугарске управе над Беломорљем у Другом светском рату, планина је преименована у Мраморица, али се то име није задржало. У преводу са турског језика, Боздаг значи „Сива планина”, док грчки назив Фалакро орос значи „Ћелава планина”.
Географија мини|лево|250п|Поглед са Боздага Боздаг се налази у јужном делу Рилско-родопског масива, између планина Стргач, Кушница, Чалдаг и Родопа, као и суседних котлина: Неврокопске, Зрновске и Драмске котлине. У њеном јужном подножју лежи град Драма.
На северу и североистоку планина сеже до долине реке Места (Нестос) и области Чеч. На истоку је одвојена од гребена Коџадаг превојем Добросул (Кало Неро, 750 m) и двама наспрамним потоцима Цекурова (Кофтеро, Поликарпос) и Чемерика (Платанорема), који су притоке река Места и Драматица, респективно. Преко Коџадага се граничи са планином Чалдаг (Леканис Ори), док се на југу налази Драмско поље. На западу је од два планинска масива, Шилке (Агио Пневма) и Штудера (Агиос Павлос), одвајају Ружденски превој (990 m) и Волашки превој, као и наспрамне реке Каменица (Ница), притока Месте, и Милорема — Калина (Ксиропотамос), притока Панеге (Драматице). Преко кратког планинског гребена Штудер повезује се са планином Сминица (Меникио). Понекад се Штудер погрешно сматра делом Боздага.
Најсевернији део планине допире до реке Месте код села Петрелик, Теплен, Беслен и Ракиштен. У Бугарској је овај део познат и као Бесленски рид (на грчком Харакас). Највиши врх је Чиплак баир (1.091 m), који се налази на граничној линији између Бугарске и Грчке.Онлајн мапа BgMountains.
Шилка (Штилка) се такође понекад сматра делом Боздага. Смештена је између села Зрново, Руждене, Волак и Ливадишта. Њен највиши врх је Шилка (Пневма, 1.629 m) и налази се на грчкој територији. Њен североисточни огранак Висеник допире до Месте код села Горња Лакавица. У Грчкој је овај део познат као Тартана или Агио Пневма.
Према Петру Дрвингову, простор северно од Ружденског превоја до десне обале Месте код Петрелика чини планина Свети Тодор, док је Шилка локални назив за њена узвишења између села Волак и Зрново.
Јужни крак Боздага назива се Дебелина и, према Василу Кнчову, обухвата највише делове планине дуж западног слива Месте, све до њеног ушћа у Егејско море, укључујући и нижу планину Чалдаг. Према другим подацима, Дебелина је знатно мањи огранак и налази се јужно од Волака, а западно од Кончена и Боблеца (Бабалеца).
Врхови Њена највиша тачка је врх Свети Илија (Профитис Илијас) са 2.232 m надморске висине, док је други по висини врх Вардина (2.194 m). Од осталих врхова, познатији су: Трија Кефалија (2.176 m), Псевдодонти (2.086 m), Карталка (2.035 m), Тикалница (2.020 m) и Момина могила (Корицомагула) (1.996 m). Између Карталке и Светог Илије, на истоименом врху Снежница, налази се пећина Снежница (Хионотрипа), јама дубока 111 метара и пречника 20 метара.
+ Врхови Име Грчко име Висина Локација Свети Илија, Боздаг Προφήτης Ηλίας, Μποζ Νταγ 2.229 m И изнад Боблеца (Пирги) Ајда Кеди Ξέφωτο, Αϊντά Κεντί 1.269 m Ј од Зрновице (Кастанохома) и СЗ од Мокроша (Ливадеро) Асмалак Αγκαθωτό, Ασμαλίκ 860 m — 700 m СИ од Височана (Ксиропотамос) Бабица или Бабишта Πευκών, Μπάμπιτσα 1.620 m ЈИ од Волака (Волакас) Бардичева Μπαρντίσεβα, Μπαρτσίτσεβα 1.137 m СЗ од Сидерова (Месовуни) Балаш таш, Батах Βουβαλότοπος, Μπατάχ 800 m ЈИ од Рженика (Харадра) Брјаза Λευκή Κορυφή, Μπρεάζα 1.500 m СИ од Боблеца (Пирги) и С од Светог Илије Брјазица Μπρεαζίτσα 1.540 m С од Височана (Ксиропотамос) Буземе Музејме Μοναστήρι, Μουζέϊμε 837 m СИ од Плевње (Петруса) Боблец Κέδρος, Σφηνάκι, Βοβλίτσι, Βωμπλίτσι 1.202 m ЈЗ од Боблеца (Пирги) и СЗ од Плевње (Петруса) Вардина Βάρδινα, Βαρδένα 2.194 m ИЈИ од Светог Илије Вилек Απόκρημνο, Πύργος 1.419 m ССИ од Боблеца (Пирги) Виран кале Φουντουκλούκι, Βιράν Καλέ 1.057 m ЈЈЗ изнад Краништа (Дендракија); од турског „опустошена тврђава” Голомбар Ζαρκάδι, Τουλούμι, Τουλουμπάρι, Τουλουμπάρ 1.087 m С од Мокроша (Ливадеро) Градишта Περίβλεπτο, Γκρατίστα 996 m ССИ од Височана (Ксиропотамос) Δαμασκηνιά 1.131 m ЈЗ од Боблеца (Пирги) и СЗ од Плевње (Петруса) Дебелина Φουντουκιά, Ντεμπλεντέ, Ντέπλενε 1.362 m Ј од Волака (Волакас) Диканар Μικρή Κορυφή, Ντικανάρ 1.386 m ЈЈИ од Волака (Волакас) Δύο Κουνάβια 940 m Ј изнад Сидерова (Месовуни) Добровица Χρυσόβεργα, Ντομπροβίτσα 900 m — 700 m СЗ од Плевње (Петруса) Дупал Τρύπες 1.080 m С од Височана (Ксиропотамос) Дабар, Нехтене Άγιος Δημήτριος, Νιχτενέ, Νίχτεν, Νυχτενές 1.432 m ЈИ од Боблеца (Пирги) Ελάφι 1.170 m Играло Ύψωμα Λουκίδη, Ιγράλο 940 m — 800 m ЈЈИ од Боблеца (Пирги) Јове тепе, Исвет тепе Μπαταλάδες, Γιοβέ Τεπέ/Λόφος 989 m ЈЗ од Зрновице (Кастанохома) Кале Крана Κρανιές, Καλέ Κράνα 1.015 m Ј изнад Краништа (Дендракија) Калелак, Калелака Ύψωμα Μαυρουδή, Καλελίκ 582 m Стеновити врх И од Височана (Ксиропотамос) са остацима старе тврђаве (кале), од турског kalelık Карталка Καρτάλκα 2.035 m З од Светог Илије Карталтепе, Клисеџик Καρτάλ Λόφος, Κλίσετζικ 1.996 m СЗ од Светог Илије Клепала Σταυρός, Μπαρτίσεβα, Κλέπαλαν 1.069 m СЗ од Сидерова (Месовуни) Κάστρα, Κάστρο 803 m ЈИ изнад Боблеца (Пирги) Κούκκος, Κούκος 740 m ЈИ од Краништа (Дендракија) Косово Κουρί 1.456 m ЈИ од Волака (Волакас) Кутра Κούτρα 805 m Врх СИ од Волака (Волакас), поименичени придев кутра (женски род од кутар — кратак) Куси Σπουργίτης, Κούσι 731 m Врх на Боздагу СЗ од Дренова (Монастираки) Λεβέντικο 980 m — 900 m СЗ од Ковице (Ватилакос) Лист Λίστ 1.081 m Ломер Λόμερ 1.395 m Љаска Κορυφή, Λιάσκα, Νυχτενές 1.216 m ЈИ од Боблеца (Пирги) Μακρυά Ράχη 1.168 m Ј од Перуха (Агиос Петрос) и ЈЈИ од Сидерова (Месовуни) Μακρυσύρραχο 822 m ИСИ од Рженика (Харадра) Μεσονήσι 1.161 m СЗ од Мокроша (Ливадеро) Мешелик Κακούργα, Μεσελίκ 800 m С од Височана (Ксиропотамос) Момин врх Κοριτσομαγούλα, Κορυτσοκορφή 1.996 m СЗ од Светог Илије Морига, Барула Αυλάκι, Μορίγκα 1.111 m ЈЗ од Краништа (Дендракија) Орта тепе Μεσορράχη, Ορτά Λόφος 874 m СЗ од Мокроша (Ливадеро) Παπά Ράχη, Μπαμπαράχης 892 m СИ од Ковице (Ватилакос) и С од Шипше (Таксијархес) Περδικόρραχη 948 m Перис Ύψωμα Ελευθεριάδη, Πέρις 1.200 m — 1.143 m ССИ од Височана (Ксиропотамос) Пилаф Οξυές, Πιλάφι 1.470 m С од Височана (Ксиропотамос) и З од Ковице (Ватилакос) Пилаф тепе Στρογγυλή, Πιλάφ Λόφος/Τεπέ 1.307 m ССИ од Височана (Ксиропотамос) и З од Ковице (Ватилакос) Πύργος 1.400 m СИ од Вардине Подгорица, Голак Γυμνό, Ποτ Γκορίτσα, Κολάκι 1.051 m, колонка на 1.039 m Стеновити гребен С од Височана (Ксиропотамос), назив изведен од речи под и гора уз топонимијски наставак Помак Пацо Πλαγιά 962 m СИ од Мокроша (Ливадеро) и З од Рженика (Харадра) Πόρ Μάρτ 861 m Πριόνι 907 m ЈЈЗ од Хадиркеја (Нестохори) Ψευτοδόντι 2.070 m З од Вардине и Ј од Светог Илије Ράχη 1.459 m С од Височана (Ксиропотамос) Ράχη Μύλου 834 m — 803 m ЈИ од Сидерова (Месовуни) Рженик Κοπτερό, Ρεζενίκ 912 m Ј од Рженика (Харадра) и И од Мокроша (Ливадеро) Самар Σαμάρι 740 m ЈЗ изнад Мокроша (Ливадеро) Свети Георгије Άγιος Γεώργιος 1.401 m СЗ од Боблеца (Пирги) Свети Дух Άγιο Πνεύμα 1.960 m И од Волака (Волакас) Свети Илија Προφήτης Ηλίας 1.308 m И од Боблеца (Пирги) Свети Константин Άγιος Κωνσταντίνος 1.107 m ЗСЗ од Боблеца (Пирги) Свети Никола Άγιος Νικόλαος 980 m ССИ од Волака (Волакас) Сидерово Τριγωνομετρικό Σιδέροβα 1.070 m Ј од Сидерова (Месовуни) Ситна или Витриница Άνω Οξυά 1.813 m С од Височана (Ксиропотамос) Σκορπιός 900 m — 820 m ЈЗ од Хадиркеја (Нестохори) Снежница, Карљанка Χιονότρυπα 2.112 m СЗ од Светог Илије Σπήλε Λόφος 1.032 m Στραβορράχη 909 m СЗ од Мокроша (Ливадеро) Σταυρός 1.055 m ССЗ од Рженика (Харадра) Стенка Στήθωμα, Στένκα 920 m — 700 m СЗ од Плевње (Петруса) Тикалница, Доди Στρογγυλό, Τικαλνίτσα/Τικολνίτσα, Δόντι 2.012 m С од Височана (Ксиропотамос) Три бари Τρυμπάρι 846 m ЗСЗ од Боблеца (Пирги) Τρεις Οξυές, Τρία Δένδρα 1.321 m И од Боблеца (Пирги) и Ј од Сидерова (Месовуни) Τρία Κεφάλια 2.176 m И од Светог Илије Χορός 1.811 m И од Волака (Волакас) Ципирин Βράχοι, Τσιπιρίν 1.291 m СЗ од Боблеца (Пирги) Чернок Μαύρη Κορυφή, Τσέρνοκι, Τσέρνοκ 1.134 m С од Височана (Ксиропотамос) Широк пот Πύργος, Σιρότ Πότ 1.580 m — 1.500 m И од Вардине
Геолошка грађа Планина је готово у потпуности изграђена од мермера. У нижим деловима присутни су кристални шкриљци, тријаски пешчари и алувијалне лепезе. У западним деловима код села Руждене има гранита. Карактеристични за планину су каменоломи мермера. Стене су прекривене глиновитим тлом.
Флора и фауна Планина поседује значајан флористички диверзитет — преко 500 различитих таксономских јединица (биљних врста и подврста).
Високи делови планине изнад 1.000 метара укључени су у мрежу заштићених подручја Натура 2000 (1140004) и проглашени су за орнитолошки важно подручје (015). У вишим пределима планина је обрасла шумама букве, црног бора и јеле.
Туризам На планини постоје планинарски домови у месту Бартичева на 1.100 m са 18 лежајева, у месту Косово (Кури) на 1.400 m, у месту Хорос на 1.650 m са 16 лежајева, као и на платоу Свети Дух (Агио Пневма) на 1.730 m са 72 лежаја.
На платоу Свети Дух налази се и скијашки центар Боздаг, који располаже са 17 стаза и 9 жичара. Центар је полазна тачка за успон на високе врхове планине. Располаже модерном инфраструктуром и убраја се међу најбоље у целој Грчкој. До центра се стиже двотрачним, асфалтираним путем који се одваја од главног пута EO57 Зрново—Драма.
Од скијашког центра до највишег врха Свети Илија стиже се за око два сата хода.
Као туристичка атракција нуди се и ваздушни коридор Пиргос—Плевња, који почиње на висини од 1.200 m на јужној падини планине и погодан је за параглајдинг.
Европски пешачки пут на дуге стазе Е6, који долази из Волака (820 m), пресеца Боздаг, пролази поред планинарских домова у Косову, Хоросу и Светом Духу, затим северним падинама високих врхова и завршава се код насеља Мокрош (Ливадеро, 660 m), одакле наставља ка Коџадагу (Мегаловуни) и Буку (Паранести, 120 m).
Види још Егејска Македонија
Референце
Спољашње везе Ускршњи обилазак грчких планина Фалакро, Пангео и Љаља Зимски центар Боздаг
Категорија:Планине у Грчкој Категорија:Планине у Бугарској