Верила је планина у западној Бугарској, део Рујско-верилске планинске групе. Налази се на територији три области: Софијске, Перничке и Ћустендилске.
Планина се простире од северозапада према југоистоку у дужини од око 20 km, а широка је око 12 km. Представља орографску везу између Витоше на северу, са којом се спаја преко Букапреслапског превоја (1090 m), и Риле на југу – повезаних преко Клисурског превоја (1025 m). На северозападу се спушта ка Радомирској котлини, на југозападу према Дупничкој котлини (Горње дупничко поље), а на североистоку ка историјско-географској области Палакарија (западна горња половина Самоковске котлине).
Било планине је заравњено, а њене падине су кратке, али дубоко рашчлањене. Њена највиша тачка је врх Гољам Дебелец (1414,5 m), који се уздиже источно од села Јаребковица. Изграђена је од кристаластих стена — гнајса и шкриљаца. Клима је континентална, са хладним зимама и релативно свежим летима. Дуж била планине пролази главна вододелница Бугарске између сливова Црног и Егејског мора. Воде са њених североисточних падина отичу у реку Палакарију (лева притока Искара), а оне са југозападних у реке Арката, Тополницу и Џубрену из слива Струме. Реке Арката и Тополница извиру на овој планини. Преовлађују циметаста и светлосива шумска земљишта. Обрасла је ретким широколисним шумама букве, храста, граба и др., али су њене југозападне падине снажно обешумљене и захваћене ерозијом.
У подножју планине смештено је седам села: Белчин, Клисура, Лисец и Јаребковица у Софијској области, Горња Дикања и Дрен у Перничкој области и Тополница у Ћустендилској области.
Планина је мало позната туристима. Нема планинарских домова осим дома „Белчински рај”. Преко њеног била пролази туристичка рута Е4, која повезује Витошу, Верилу, Рилу, Пирин и Славјанку. Укључена је у мрежу заштићених подручја „Натура 2000”. Планина има улогу важног еколошког коридора, повезујући Рило-родопски масив са Витошом. Биодиверзитет је очуван и због свог положаја има велики значај за екотуризам.
Њеним јужним подножјем, преко Клисурског превоја, у дужини од 8,2 km пролази деоница пута другог реда бр. 62 Ћустендил — Дупница — Самоков из државне путне мреже.
Види још Списак планина у Бугарској
Референце
Литература
Спољашње везе Топографска мапа — лист карте K-34-59. Размера: 1 : 100.000.