Живка Жица Јовановић (Заблаће, 1. мај 1949 — Варна, 14. децембар 2023) била је српска професорка музичке културе, вокални педагог, хорска солисткиња и организаторка музичких манифестација. Током вишедеценијског рада у просвети — посебно као професорка Шабачке гимназије — као и дугогодишњег ангажмана у КУД-у „Абрашевић” и Културном центру Шабац, оставила је значајан траг у музичком и културном животу Шапца.

Основала је неколико реномираних ансамбала, међу којима су вокалне групе „Споменак”, „Носталгија” и „Шапчанке”. Покренула је више локалних фестивала посвећених хорској и изворној српској музици.

Образовање Основно образовање стекла је у Варни, где је похађала Основну школу „Лаза К. Лазарић”. У овом периоду препознат је њен музички таленат па се укључује у школски хор. Године 1964. преселила се у Шабац и уписала Учитељску школу (данас Висока школа струковних студија за васпитаче Шабац), током које је певала у хору под вођством професора Војислава Бугарског. Након завршене Учитељске школе, почетком 1970. године наставила је образовање на Вишој педагошкој академији у Зрењанину. Крајем 1970-их уписала је и дипломирала на Музичкој академији у Београду (данас Факултет музичке уметности), на Одсеку за општу музичку педагогију. Током студија била је чланица академског хора под управом Даринке Матић Маровић.

Уметничко усавршавање наставила је 1983. године, када је положила аудицију за сопран у Опери Српског народног позоришта у Новом Саду. Средином 1980-их усавршавала је соло певање код професора Енигорескуа, солисте Новосадске опере, са којим је припремала оперски репертоар за аудиције у оперским кућама у Бечу и Марибору.

Педагошки рад Професионалну каријеру у просвети, која је трајала 42 године, започела је на Педагошкој академији у Шапцу, где је била међу пионирима у организовању ђачких екскурзија у иностранство. Након гашења ове установе, радила је као професорка музичке културе у Школи за уметничке занате (данас Школа примењених уметности).

Од почетка 1990-их година па све до одласка у пензију 2013. године, радила је као професорка музичке културе у Шабачкој гимназији, одакле је континуирано организовала стручне и културне посете ученика оперским, балетским и позоришним представама у Београду и Новом Саду (у Народном позоришту, Мадленијануму, Позоришту на Теразијама и Српском народном позоришту).

Музичка каријера и наступи

Хорски ансамбли Више од 20 година била је активна као чланица, солисткиња и професионално ангажовано лице у познатом шабачком хору „66 девојака”. Са овим ансамблом освојила је три прве награде на фестивалу у Цељу и три на фестивалу у Нишу, више пута је наступала на свечаном отварању Вуковог сабора и на Великим омладинским радним акцијама, те освајала специјалне награде на међународним такмичењима у Енглеској, Белгији, Француској и Швајцарској.

Током студија и касније наступала је са Хором Музичке академије у Београду под управом Даринке Матић Маровић, ансамблом „Обреновачке девојке”, АКУД-ом „Шпанац” (укључујући наступ у Силистри), као и са хором из Хрватске Костајнице на фестивалима у Шпанији (Толоса, Сан Себастијан и Барселона).

Солистички концерти Први солистички наступ остварила је 24. новембра 1995. године. Године 1996. својим солистичким програмом свечано је отворила Вуков сабор, након чега је исти репертоар изводила у Лозници, Ужицу и Кући Ђуре Јакшића у Београду.

Током 1999. године одржала је два тематска солистичка концерта у Шабачком позоришту:

Концерт у част Корнелија Станковића — одржан поводом 130 година од смрти пионира српске етномузикологије Корнелија Станковића, посвећен старим српским народним песмама које је Станковић сакупио. Током истраживачког рада, Живана је пронашла податак да је песму „Ти створи око” Станковићу лично отпевао тадашњи шабачки владика Гаврило. Концерт врањских песама (6. март 1999) — тематски концерт инспирисан ликом и делом Борисава Боре Станковића и традиционалним музичким наслеђем Врања.

Уметничко руковођење и оснивање ансамбала У оквиру КУД-а „Абрашевић” и Културног центра Шабац основала је и водила више вокалних састава:

Вокална група „Споменак” (15. октобар 1992 — децембар 2005) — основана на предлог Станојла Машића. Почела је као женски квартет, а убрзо прерасла у мешовити октет. Група је била активна 14 година, а током НАТО бомбардовања 1999. године одржавала је наступе у Шабачком позоришту. Вокална група „Носталгија” (јун 2007 — април 2011) — мешовита певачка група формирана у оквиру КУД-а „Абрашевић”. Вокална група „Шапчанке” (основана 10. јула 2015) — формирана у Културном центру Шабац на предлог тадашње директорке Гордане Марковић. Поред традиционалних годишњих концерата у Шапцу (осмомартговски, видовдански, малогоспојински и новогодишњи), група наступа широм Србије и у иностранству (Праг).

Организациони рад и манифестације

Интернационални фестивал хорова у Шапцу (1986—1987) — у сарадњи са диригентом Слободаном Тадићем, као вокални педагог КУД-а „Абрашевић”, покренула је међународни фестивал који је Шабац позиционирао као значајан центар хорске музике. Фестивал женских изворних певачких група (од 2019) — осмислила је и организовала манифестацију посвећену очувању и преношењу изворног српског музичког наслеђа, окупљајући уз женске певачке групе и децу из предшколских установа (вртић „Чигра”) и основних школа.

Награде и признања Током уметничког и педагошког рада освојила је бројна признања са ансамблима које је водила или у којима је наступала као солисткиња:

Три прве награде на Хорском фестивалу у Цељу (са хором „66 девојака”) Три прве награде на Југословенским хорским свечаностима у Нишу (са хором „66 девојака”) Специјалне међународне награде на хорским такмичењима у Енглеској, Белгији, Француској и Швајцарској.

Друштвени ангажман Дугогодишња је и активна чланица Друштва пријатеља манастира Хиландар. У свом раду била је посвећена сакупљању и извођењу заборављених народних песама, очувању традиционалног српског лирског мелоса, као и извођењу староградских, евергрин, грчких, руских и ромских народних песама.

Наслеђе и значај

Очување изворне музичке баштине

Сакупљање и извођење народних песама — посвећена је очувању традиционалног мелоса и српске лирске певачке баштине, уз инсистирање на аутентичном интерпретативном стилу. Истраживачки рад о Корнелију Станковићу — извођачким и истраживачким ангажманом допринела је популаризацији записа Корнелија Станковића и забележила важне историјско-музичке податке. Промовисање врањског мелоса — кроз тематске концерте изводила је и промовисала вокалну баштину и мелос старог Врања.

Институционални и педагошки допринос

Оснивање вокалних ансамбала — иницирала је настанак и уметнички водила групе „Споменак”, „Носталгија” и „Шапчанке”, обогативши музичку сцену Шапца. Развој публике — током 42 године рада у просвети, посебно кроз организоване одласце ученика у оперске и балетске куће у Београду и Новом Саду, допринела је формирању и образовању генерација позоришне и оперске публике.

Референце

Спољашње везе

група Шапчанке | Новости Hor 66 devojak

Категорија:Шапчани Категорија:Култура Категорија:Српски певачи