Бициклистички бес се односи на облик беса на путу у којем долази до вербалног или гестовног испољавања беса или физичке агресије између бициклиста и других корисника бициклистичких стаза или коловоза, укључујући пешаке, друге бициклисте, мотоциклисте или возаче. Бициклистички бес може да се састоји од викања на друге учеснике у саобраћају, прављења непристојних гестова или претњи, ударања или песничења, или у ретким случајевима, још насилнијих радњи. Термин се може односити и на радње које чине бициклисти и на радње других учесника у саобраћају против бициклиста.

Узроци мини|десно|300px|Неки саобраћајни стручњаци тврде да гужва у саобраћају може бити фактор који доприноси фрустрацији возача и бициклистичком бесу. Инцидент бициклистичког беса може почети зато што бициклиста, возач или пешак верује да је други учесник у саобраћају био неучтив, да је кршио саобраћајна правила или, у многим случајевима, зато што је неко осетио да је његова безбедност угрожена поступцима другог учесника. Према Леону Џејмсу, професору психологије са Универзитета Хаваји, „бициклистички бес је уобичајена појава и прилично предвидљива”, јер градска вожња на посао изазива „напетост, анксиозност и бес – како код возача, тако и код бициклиста”. Чарлс Монтгомери из часописа -{Momentum}- тврди да неки бициклисти ударају аутомобиле користећи тактику „удари U-локотом и бежи”. Он тврди да „неки бициклисти сматрају такве нападе чином едукације возача”. Монтгомери тврди да је „... проблем у томе што су градски планери помешали бицикле и аутомобиле на начине који не пружају довољно јасноће о томе како би свако требало да се понаша, и много прилика за сукоб”. Самим тим, „бициклисти се осећају угрожено у саобраћају” и „... неправедно третирани и нападнути”.

Чланак у часопису -{Toronto Life}- тврди да „... извор проблема [бициклистичког и друмског беса] није ни ароганција возача ни милитантност бициклиста, већ окружење у којем делују.” Чланак тврди да је „... градска мрежа, већ закрчена аутомобилима, преплављена бициклистима ... што појачава конкуренцију за простор на путу.” Један од проблема је што „[в]озачи нису довољно свесни присуства и брзине бициклиста”. Могуће објашњење за сву агресију која се дешава између бициклиста и возача је анонимност великог града: „... они знају да ту особу више никада неће срести.”Сав тај бес. Напетост између возача и бициклиста ескалирала је до псовања, ударања, хистерије показивања средњег прста. Градска скупштина мисли да ће додатне бициклистичке стазе смирити све. Шта ако греше? Аутор: Филип Превил. У часопису -{Toronto Life}-. Доступно на: http://www.torontolife.com/features/all-rage/?pageno=1

Члан Коалиције бициклиста Сан Франциска тврди да је „бес на путу симптом контрадикције између имиџа и обећања аутомобила и стварности”, јер „никада не видите рекламу за ауто која приказује некога заглављеног у саобраћају.” Након сукоба између бициклиста и полиције, један посматрач је приметио да су „овце — попут човека који је само возио до теретане и одлучио да се придружи и мало се забави — биле збуњене, љуте, пркосне. Претвориле су се у вукове.”Чланак о сукобу бициклиста и полиције у Сан Франциску

Чланак у -{The New York Times}- из 2008. наводи да „... на блоговима и веб-сајтовима широм земље, возачи и бициклисти рутински описују извикиване увреде, бачене флаше са водом, пљувачку и застрашујуће ситуације у којима је за длаку избегнут удес, а које су биле намерне.” У чланку се наводи да се „осећа и назнака класног рата у тињајућем непријатељству. Током јутарњег шпица, шкргут зуба возача је скоро чујан, док изванредно фит бициклисти, у шареном спандексу и на бициклима од 3.000 долара, дрско промичу кроз густ, спор саобраћај до канцеларија са носачима за бицикле и тушевима.”

Бициклистички бес такође може бити узрокован збуњеношћу о томе како се саобраћајна правила примењују на бициклисте. У неким јурисдикцијама, бициклистима је дозвољено да возе тротоаром, док је на другим местима то противзаконито. У свих педесет америчких држава, бицикли су класификовани као возила и бициклисти имају многа иста права и обавезе као и други возачи; међутим, друге јурисдикције могу поставити ограничења где грађани могу да управљају бициклима. Ове разлике у правилима могу навести возаче да верују да бициклиста крши закон возећи се коловозом, чак и ако локални закони захтевају да бициклисти буду на путу. Многи грађани такође не познају законе својих локалних заједница у вези са бициклима.

Примери

Возачи нападају бициклисте У Торонту, у јануару 2006. године, возач је бацио свој ручак кроз прозор аутомобила у гужви. Двадесетшестогодишња бициклистичка курирка бацила је храну назад у ауто. Возач је бацио две шоље вруће кафе на курирку, а затим, након што су разменили увреде, напао жену и њен бицикл. мини|270px|десно|Градско земљиште често доминира аутомобилима. На слици: Сао Пауло, Бразил. У Лос Анђелесу 2009. године, 59-годишњи мушкарац је „оптужен по две тачке за свако од следећих дела: безобзирну вожњу која је проузроковала повреду, напад са тешком телесном повредом и посебну околност наношења тешке телесне повреде”. Након што се мушкарац посвађао са два бициклиста, „наводно је нагло зауставио и проузроковао да један [бициклиста] прође кроз задње стакло Инфинитија доктора Томпсона, а други удари о коловоз.” Возач, који је признао да је нагло закочио, касније је осуђен на 10 година затвора.Возач из Брентвуда оптужен за бициклистички бес. Кевин Родерик • 11. 7. 2008. Доступно на: http://www.laobserved.com/archive/2008/07/brentwood_driver_charged.php

Прича -{New York Times}- наводи да је 41-годишњег бициклисту, Дена Кулија, повредио возач који се наљутио на њега након размене псовки. Инцидент је почео када је возач изашао са прилаза испред г. Кулија. Љут, г. Кули је опсовао возача, који му је одговорио на исти начин. Док се г. Кули померао са пута, аутомобил је налетео на њега и оборио га на земљу, а затим је возач изашао из аута и напао га, наневши му потрес мозга и покидани лигамент. Г. Кули мисли да би бес између бициклиста и возача могао бити последица релативно новог присуства бицикала на градским улицама: „Имали смо културу аутомобила тако дуго и одједном су путеви постали засићени бициклистима који покушавају да уштеде гориво”; међутим, додао је: „Нико не зна како да дели пут.”

Према британском -{The Guardian}-, бициклиста по имену Џефри Гафи из Индијане рекао је возачу да успори. Возач је напао Гафија и одгризао му део ува. Након инцидента, полиција је оптужила нападача за физички напад. У Оксфорду, „полиција је истражила низ напада на бициклисте мотивисаних, очигледно, мржњом према бициклима и њиховим возачима”.

Кристијан Волмар, међународни стручњак за транспорт, изјавио је да су возачи у Сиднеју „непријатељскији према бициклистима од возача у било којој другој земљи”.

Бициклисти нападају возаче мини|Инцидент бициклистичког беса у Торонту, Онтарио, у којем су се и бициклиста и возач међусобно напали, 23. јун 2019.У Торонту 2007. године, „... након што га је возач пресекао непосредно после јутарњег шпица, бициклиста је сустигао ауто, посегнуо кроз прозор и убо возача шрафцигером у лице и врат.”

Чланак -{Chicago Sun-Times}- из 2004. наводи да је бициклиста из Пенсилваније упуцао возача камиона у руку након свађе. Возач камиона, Вилијам Николети (51), прошао је поред бициклисте, који је направио непристојан гест. Г. Николети је изјавио да је, када је окренуо камион и кренуо према бициклисти, човек на бициклу извукао пиштољ и упуцао г. Николетија. Човек на бициклу, Роберт Урик (41), био је „оптужен за покушај убиства, тешки напад и кривична дела у вези са оружјем”.

Чланак -{Newsweek}- из 2008. под насловом „Педала против метала: Пораст бициклизма подстиче нову врсту беса на путу” описао је свађу која је почела када је возач Патрик Шрепинг рекао бициклисти Адаму Лекију да носи кацигу. Након овог разговора, Леки је „наводно одговорио гребањем Шрепинговог аута”, а затим је Шрепинг ударио Лекија металним предметом. Обојица су ухапшена и оптужена за напад.

Мајкл Џ. Брајант (рођен 13. априла 1966), канадски правник и бивши политичар у Онтарију, Канада, био је умешан у инцидент са бициклистом. Након свађе са бициклистом 31. августа 2009. године, у којој је Брајантов ауто ударио бициклистичког курира, Брајант је оптужен за кривично дело нехата које је проузроковало смрт и опасну вожњу која је проузроковала смрт. 25. маја 2010. године, све оптужбе против Брајанта су повучене, а тужиоци су описали бициклисту као агресора у инциденту.

Бициклисти нападају бициклисте

Бициклистички бес не укључује само свађе између возача и бициклиста. У неким случајевима, било је и туча између бициклиста. У инциденту у Медисону, Висконсин, 51-годишњи бициклиста предложио је 28-годишњем бициклисти да набави светло за бицикл како би га други видели. Након што је чуо овај коментар, млађи бициклиста се осетио „крајње увређеним” и наводно је покушао да изгура старијег човека са пута. Педесетједногодишњак је праћен до куће, у ком тренутку је 28-годишњак „чврсто обухватио рукама О’Брајанову главу”, а затим „... оборио О’Брајана на земљу и ударио га ногом у ребра.” Полиција је назначила да планира да подигне оптужницу против млађег мушкарца.

Види још Агресивна вожња Бес у авиону Потера аутомобилом Пуцњава из возила Непрописно прелажење улице Полицијска бруталност Бес на путу Бес на тротоару Полицијско заустављање Саобраћајна казна

Референце

Категорија:Криминал Категорија:Злочини Категорија:Бициклизам