Кедрова свилорепкаНа орнитолошкој платформи eBird ова врста је заведена под називом „америчка кугара” (eBird). (лат. Bombycilla cedrorum) члан је породице свилорепки (Bombycillidae) из реда птица певачица (Passeriformes). То је птица средње величине, углавном смеђе, сиве и жуте боје. Нека крилна пера имају црвене врхове који подсећају на печатни восак, по чему су ове птице добиле свој енглески назив (енгл. waxwing). Аутохтона је врста Северне и Средње Америке. Гнезди се у отвореним шумовитим подручјима у јужној Канади, а зимује у јужној половини Сједињених Америчких Држава, средњој Америци и на крајњем северозападу Јужне Америке. Њена исхрана укључује шишарке кедра, разно воће, бобице божиковине и инсекте. Кедрова свилорепка је класификована као врста са најмањом бригом на Црвеној листи ИУЦН-а.

Таксономија Три врсте свилорепки су премештене у сопствени род, Bombycilla, од стране Луја Пјера Вијеоа 1808. године.Vieillot (1808) стр. 88.Очигледна разлика између датума објављивања Вијеоове књиге (1807) и датума приписивања рода у стандардним изворима (1808) (види Mayr & Greenway 1960, стр. 369) произилази из чињенице да је књига објављивана у месечним наставцима током двогодишњег периода између 1807. и 1809. године (види ). Bombycilla је Вијеоов покушај латинског превода за „свилен реп” (енгл. silktail), преводећи немачки назив Seidenschwänze. Вијео је мислио да је реч motacilla, што на латинском значи плиске, изведена из речи mota која значи „кретати се” и cilla, за коју је мислио да значи „реп”; међутим, Motacilla заправо комбинује motacis („онај који се креће”) са деминутивним суфиксом -illa. Затим је комбиновао ово „cilla” са латинском речи bombyx, што значи „свила”. Специфични епитет cedrorum на латинском значи „од кедрова”.

Опис мини|лево|Одубонова илустрација Кедрове свилорепке су птице средње величине, дуге око 15 до 18 центиметара и тешке око 30 грама. Распон крила креће се од 22 до 30 центиметара. Мање су и смеђије од свог блиског сродника, кугаре (која се гнезди даље на северу и западу). Њихове шаре представљају „свиленкасту, сјајну комбинацију смеђе, сиве и лимун-жуте боје, наглашену ненаметљивом ћубом, мангупском црном маском и сјајноцрвеним воштаним капљицама на крилним перима.” Ове капљице могу бити исте боје као бобице арбутуса (енгл. madrone) које ове птице често једу. Најистакнутија карактеристика ових птица је мала скупина црвених, воштаних капљица на врховима секундарних летних пера на крилима, што је особина коју деле са кугаром (али не и са јапанском свилорепком). Ове воштане капљице настају захваљујући пигментираним и медуларним слојевима на врховима секундарних пера који су окружени провидном кутикулом. Крила су „широка и шиљаста, попут чворкових.” Реп је обично жут или наранџаст, у зависности од исхране. Птице које су се током раста репних пера храниле бобицама интродукованих евроазијских врста орлових ноктију имају тамнија репна пера са наранџастим врховима. Реп је прилично кратак и квадратастог облика на врху. Одрасле јединке имају бледожути стомак. Ћуба ових птица често „лежи равно и пада преко задњег дела главе.” Имају кратак и широк кљун. Црна маска на лицу има танак, бели руб. Младе птице имају пруге по грлу и боковима, и често немају црну маску као одрасли. Мужјаци и женке изгледају слично.

мини|Кедрова свилорепка у Националној шуми Мононгахела, Западна Вирџинија

Лет свилорепки је снажан и директан, а кретање јата у лету подсећа на јато малих, бледих обичних чворака. Кедрове свилорепке лете брзином од 40 km/h на висини до 610 метара.

Кедрове свилорепке су у Северној Америци познате и под бројним локалним називима, као што су „јужна свилорепка”, „канадски ирвас”, „кедрова птица”, „трешњина птица” или на француском recellet.

Најстарија забележена кедрова свилорепка имала је осам година и два месеца.

Оглашавање Два уобичајена оглашавања ових птица укључују веома високе звиждуке и зујеће трилере дужине око пола секунде, који се често представљају као си или сри. Њихово оглашавање се такође може описати као „високи, танки звиждуци.” Често се оглашавају, посебно у лету. мини|Високо фреквентно оглашавање

Распрострањеност и станиште мини|лево|У гранама жалосне божиковине Њихово омиљено станиште чине стабла на ивицама шумовитих подручја или шума, посебно она која пружају приступ изворима бобица и води. Свилорепке привлачи звук текуће воде и воле да се купају у плитким потоцима и пију из њих. У урбаним или приградским срединама, свилорепке често преферирају паркове са проређеним дрвећем; терене за голф, гробља или друге уређене површине са раштрканим стаблима; грмље које рађа бобице; као и оближње изворе воде попут фонтана или појилица за птице. Такође се често могу видети у близини фарми, воћњака и вртова, посебно оних са воћкама или плодоносним грмљем.

Ван сезоне парења, кедрове свилорепке се често хране у великим јатима која броје стотине птица. Ова врста је номадска и склона ирупцијама, са нередовним зимским кретањима, иако већина популације мигрира даље на југ у Сједињене Америчке Државе и шире, понекад стижући чак до северних делова Јужне Америке. Крећу се у огромном броју уколико су залихе бобица оскудне. Ретке скитнице су стизале и до западне Европе, а пријављено је и седам виђења кедрове свилорепке у Уједињеном Краљевству. Појединачне кугаре се повремено придружују великим зимским јатима кедрових свилорепки.

Понашање и екологија Кедрове свилорепке су друштвене птице које се могу видети у јатима током целе године. Не показују територијално понашање и „често чисте перје једне другима.” Селе се из места у место у зависности од тога где могу пронаћи добре изворе бобица.

Размножавање мини|десно|Јаје, колекција Музеја у Висбадену Сезона парења за ову птицу почиње крајем пролећа и траје до касног лета. Мужјак изводи „скакутави плес” пред женком. Ако је она заинтересована, одговориће му истим покретима. Током удварања, мужјак и женка седе заједно и размењују мале предмети, попут латица цвећа или инсеката. Парови се понекад трљају кљуновима. Гнездо је у облику лабаве, отворене чашице изграђене од траве и гранчица, обложене мекшим материјалима, и ослоњено на грану дрвета у просеку од 2 до 6 метара изнад земље, мада понекад може бити и знатно више. Женки је потребно око пет до шест дана да изгради гнездо, током којих направи и до 2.500 летова тамо и назад. Понекад женка краде материјал за гнездо из гнезда других врста птица. Спољни пречник гнезда износи око 12 до 16 центиметара. Обично снесе пет или шест јаја, а женка их инкубира 11 до 13 дана. Јаја су овалног облика, са глатком површином и са врло мало или без икаквог сјаја. Љуске јаја су различитих нијанси светле или плавкасто сиве боје, са неправилним тамносмеђим тачкама или сивкасто-смеђим мрљама. Оба родитеља учествују у изградњи гнезда и храњењу младих. Током сезоне парења обично подигну једно до два легла. Младунци напуштају гнездо око 14 до 18 дана након излегања.

Исхрана мини|Храни се биљним соком мини|Дељење бобице мини|Једе бобице мини|Видљив „црвени восак” на врховима крила Кедрове свилорепке се током целе године хране бобицама и слатким воћем, укључујући дрен, млађу, кедар, клеку, глог и зимску божиковину, док инсекти постају важан део њихове исхране током сезоне гнежђења. Њихова љубав према малим шишаркама источноамеричке клеке (врста клеке која се на енглеском зове redcedar) донела је овим птицама њихов народни назив — кедрова свилорепка. Бобице гутају целе. Понекад лете изнад воде како би ухватиле инсекте. Кедрове свилорепке су понекад одговорне за значајну штету на комерцијалним фармама воћа, те се могу сматрати штеточинама, посебно због тога што се хране у великим групама.

Када се на крају гранчице налази мноштво бобица до којих може доћи само једна по једна птица, чланови јата се могу поређати дуж гранчице и преносити бобице из кљуна у кљун низ линију, како би свака птица добила прилику да једе.

Понекад кедрове свилорепке поједу презирело воће које је почело да ферментира, што може довести до интоксикације (пијанства) птице.

Варење Кедрове свилорепке су високо специјализована фругиворна врста која се готово у потпуности ослања на слатко воће, за разлику од других птица певачица које се хране воћем само опортунистички када су други извори хране оскудни. Њихово ефикасно варење воћа које садржи просте шећере омогућава им да живе искључиво на воћу, док је за друге птице певачице преживљавање само на воћу често фатално. Ослањање првенствено на воће траје све до нестанка плодова у пролеће, када птице почињу да се хране инсектима и цвећем. У таквим случајевима, анализе желудачног садржаја показале су присуство 84% воћа, 12% бескичмењака и 4% цвећа, код 212 јединки укључених у студију.

Упркос предности фругиворне специјализације, оне су ипак губиле телесну масу када су експериментално храњене искључиво једном врстом воћа (Viburnum opulus), али су добијале на маси када су им у исхрану додате ресе богате поленом (Populus deltoides). Многи меснати плодови су богати енергијом, али им недостаје ниво протеина који је неопходан кедровим свилорепкама (1,7%). Дефицит хранљивих материја у исхрани заснованој само на слатком воћу ублажава се конзумацијом цвећа и полена, који су богати протеинима. Овакав одговор на разноврсност хране илуструје важност вишеструких извора хране како би се унели специфични нутријенти потребни за одржавање телесног метаболизма.

Иако су свилорепке показале ефикасне стопе варења, оне такође имају релативно брз пролаз хране кроз систем, што указује на њихову ниску ефикасност искоришћења (36,5%), пошто се у измету могу наћи несварене коре воћа. Ниска ефикасност искоришћења свареног воћа не само да указује на неопходност конзумације великих количина воћа, већ вијабилно семе пронађено у измету такође сугерише важну улогу коју ове птице могу имати у расејавању семена.

Присуство семена у измету такође указује на дигестивна ограничења повезана са конзумацијом воћа богатог семењем, посебно плодова препуних ситнијег семења које много спорије пролази кроз дигестивни тракт. Примећена је позитивна корелација између дефекације семена и конзумације воћа, пошто се стопа уноса хране повећавала само онда када се повећавала и стопа обраде семена. Када је примећено да се семе повраћа или избацује, активност и унос хране су се повећали у поређењу са ситуацијом када је семе прогутано и пролазило кроз дигестивни тракт; то је ограничавало даљу активност и потрагу за храном, при чему су свилорепке показивале период „ленчарења” који се карактерише интервалима неактивности након оброка. Ово ограничење у преради воћа представља потенцијални проблем за кедрове свилорепке које конзумирају плодове сиромашне хранљивим материјама и њихово семење, јер гутање семења спречава птице да повећају количину унете хране како би надокнадиле овај неквалитетан оброк.

Гутање семена код кедрових свилорепки олакшано је ефикасним брзинама обраде, при чему се семење одваја и избацује пре пулпе воћа. Ово им омогућава да задрже релативно високу ефикасност варења упркос ограничењима у цревној преради која су повезана са једењем семења. Стратегије варења које ове птице користе омогућавају им да опстану на исхрани која се претежно састоји од воћа.

Статус заштите Кедрове свилорепке су оцењене као врста са најмањом бригом на Црвеној листи ИУЦН-а угрожених врста. Њихове популације се повећавају широм ареала делимично због тога што се поља препуштају зарастању у шуме и шикаре, и зато што се плодно дрвеће попут јаребике све више сади у оквиру пејзажне архитектуре. Међутим, кедрове свилорепке понекад ударају у прозоре или страдају у сударима са аутомобилима док траже храну поред путева.

Напомене

Референце

Спољашње везе

Кедрова свилорепка - Bombycilla cedrorum - USGS Patuxent Bird Identification InfoCenter Опште информације, укључујући фотографије и видео записе, са специфичним локацијама за проналажење кедрових свилорепки у округу Сан Дијего у Калифорнији на

Категорија:Кугаре Категорија:Таксони које је описао Луј Пјер Вјејо Категорија:Птице описане 1808. године