Хелиокс (од енглеских речи хелијум и кисеоник) је врста гасне смеше од хелијума и кисоника која се користи за подводно роњење у циљу елиминисање токсичних ефеката азота потпуним уклањањем из смеше за дисање, чиме се проширују дубинске границе роњења.

Историја Хелиокс се користи у медицини од раних 1930-их. Био је главни ослонац за лечења акутне астме пре појаве бронходилататора. Тренутно се хелиокс углавном користи у стањима сужавања великих дисајних путева (опструкција горњих дисајних путева тумором или страним телом и/или код дисфункција гласних жица).

Разблажени гасови за дисање хелијумом користе се за елиминисање или смањење ефеката наркозе инертним гасовима и за смањење напора дисања услед повећане густине гаса на дубини, након што је од 1960-их, студије физиологије сатурационог роњења спровођене са хелијумом на дубинама од од 45 до 610 м током неколико деценија од стране Хипербаричног експерименталног центра којим управља француска компанија COMEX специјализована за инжењерске и дубинске ронилачке операције.

Због трошкова хелијума, хелиокс се највероватније користи у дубинском сатурационом роњењу. Понекад га користе и технички рониоци, посебно они који користе ребризере, који много боље чувају гас за дисање на дубини него они који роне са отвореним кругом. Употреба хелиокс мешавина позната је као роњење са хелиоксом, подкатегорија роњења са мешаним гасовима, такође позната једноставно као роњење са гасовима.

Опште информације мини|Очначавање ронилачких цилиндара са хелиоксом обојеног у смеђе и беле делове мини|Илустрација ронилачгог цилиндра обојеног смеђим (доле) и белим (горње) тракама Роњење са хелиоксом спада у високоризичне подводне активности. Омогућава већу дубину због изостанка наркотичног деловања азота (кога нема у овој смеши гасова), мање је густоће па је дисање лакше, смањеног је отпора, што омогућава дубље зароне смањени декомпресијски режим код дугих роњења (због отсуства азота).

Састав смеше хелиокса се пише као А/Б, где А представља проценат кисеоника, а Б представља проценат хелијума, на пример, Хелиокс 20/80 садржи 20% кисеоника и 80% хелијума.

Пошто звук путује брже у хелиоксу него у ваздуху, глас постаје тањи и мање разумљив, агласовни форманти су повишени, чинећи говор ронилаца веома високим и тешко разумљивим људима који нису навикли на то. Површинско особље често користи део комуникационе опреме који се назива „хелијумски де-скрамблер“, који електронски снижава висину тона рониочевог гласа док се преноси кроз комуникациону опрему, чинећи га лакшим за разумевање. мини|Ронилац спреман за роњења са гасовима у бочним монтажним цилиндрима Хелиокс се може користити на дубинама од 30 до 610 метара. Максимална дубина потапања зависи не само од максимално дозвољене дубине смеше, већ и од коришћене опреме.

За роњење са различитим фиксним односима смеше у више боца, Хелиокс се често нуди у следећим типичним саставима за различите периоде роњења (са наведеним садржајем кисеоника, док остатак чини хелијум):

21% кисеоника (прва фаза спуштања и декомпресионих заустављања, максимална дубина роњења 50 м) 12% кисеоника (дубине роњења од 10 м до 100 м) 8,5% кисеоника (дубине роњења од 20 м до 150 м)

Ако је доступан одговарајући уређај за мешање, односи мешања за различите фазе планираног зарона такође се могу индивидуално подесити. Парцијални притисак кисеоника никада не сме пасти испод 0,18 бара ( ризик од гушења од 0,16 бара) и никада не сме прећи 1,4 бара (токсичност кисеоника од око 1,6 бара) у релевантним опсезима дубина. Пошто парцијални притисци кисеоника испод 1,6 бара могу бити токсични и при дужем излагању, мора се користити и пратити кисеонички сат или О₂ сат (такође ЦНС О₂% ) како би се реализовало дуже време проведено на већим дубинама.

Када се хелијум користи као гас за мешање у ребризеру , гас за дисање рониоца је такође хелиокс. Пошто се однос мешања стално подешава регулатором, обично на унапред подешени парцијални притисак кисеоника, једна јединица се може користити за роњење на велике дубине без ручног подешавања. Штавише, потрошња релативно скупог техничког (чистог) хелијума је знатно мања јер издахнути гас остаје у колу јединице уместо да се испушта у воду. Стога, роњења са конвенционалним ребризером отвореног кола обично користе исплативије смеше тримикс или триокс, које садрже резидуалну количину азота и самим тим имају одговарајуће нижи садржај хелијума. То је могуће јер су дубине које се достижу у конвенционалном техничком роњењу испод максималних дубина конвенционалних смеша тримикс, што хелиокс чини непотребним. То није случај са сатурационим роњењем, које може достићи знатно веће максималне дубине, и зато је хелиокс много чешћи у овој дисциплини.

Нежељена дејства Како краћа роњења захтевају више декомпресионих застанака, са хелииксом се рони дубље са свим оптерећењима организма. Како хелијум оштећује вид и слух и изазива хипотермију, могућа је изненадна хипоксија и развој нервног синдрома високог притиска.

Декомпресиона болест код ове врете роњења има одређене специфичност које је разликује од стандардних форми. Често погађа унутарње уво узрокујући привремени или (често) трајни губитак слуха.

Обзиром на смањено учешће кисеоника у хелиоксу, код израњања може доћи до развоја опасне хипоксије и губитка свести.

Алтернативе Као алтернатива хелиоксу, може се применити:

Тримикс: мешавина гаса за дисање која садржи променљиве количине азота (20–44 %) поред кисеоника и хелијума.

Хидрокс: мешавина гаса за дисање која се састоји од водоника и кисеоника и омогућава дубине роњења до око 700 м. Види још Аргокс – мешавина гаса коју повремено користе рониоци за надувавање сувих одела Нитрокс – гас за дисање, мешавина азота и кисеоника Хидрелиокс – мешавина гас која садржи водоник, хелијум и кисеоник.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Хипербарична медицина