Пангуна је град у јужно-централној унутрашњости острва Богенвил, аутономне покрајине Папуе Нове Гвинеје. Основан је као рударски град од стране компаније Bougainville Copper, подружнице Rio Tinto-а, како би се у њему сместили рудари из оближњег рудника бакра Пангуна.
Започевши са радом 1972. године, рудник Пангуна постао је један од највећих светских произвођача бакра и злата, значајно доприносећи економији Папуе Нове Гвинеје. Међутим, такође је наишао на жестоко противљење локалног становништва због штете по животну средину коју је проузроковао и неправедне расподеле профита мештанима. Тензије су кулминирале деценијским оружаним сукобом, што је довело до затварања рудника 1989. године.
Географија Пангуна се налази у Венцу Краљевића (енгл. Crown Prince Range), планинском региону у централном Богенвилу. Компанија Bougainville Copper, подружница британско-аустралијске рударске компаније Rio Tinto, основала је град 1972. године како би служио оперативним и административним потребама рудника Пангуна.
Изграђен у тракастом распореду преко уских долина, град је укључивао административне канцеларије, стамбене зоне и кантине за раднике и њихове породице. Оближњи инфраструктурни пројекти укључивали су путеве и цевовод који води до Лолоха у заливу Арава, где је концентрат бакра сушен и утоваран за извоз, као и до планског града Арава, који је служио као спаваоница за рударе.
Историја
Рударске операције у Пангуни Истраживање минерала у Венцу Краљевића почело је почетком 1960-их, а рудник Пангуна је започео производњу 1972. године. На свом врхунцу, Пангуна је била један од највећих светских произвођача бакра и злата. Између 1972. и 1989. године, рудник је произвео концентрат који садржи процењених 3 милиона тона бакра, 306 тона злата и 784 тона сребра, са извозом првенствено намењеним за Јапан и Њемачку.
Током овог периода, приходи од рударства чинили су око 44% укупног извоза Папуе Нове Гвинеје, док су доприноси националној влади представљали 17% интерно остварених прихода. Рудник је такође допринео локалном развоју кроз могућности запошљавања и пословања, укључујући обуку за преко 12.000 запослених.
Оружани сукоб и затварање рудника До краја 1980-их, расло је незадовољство међу становницима Богенвила због деградације животне средине проузроковане рударским операцијама и неправедне расподеле профита рудника. Одлагање рудничког отпада у речни систем Каверонг—Џаба озбиљно је утицало на локалне екосистеме и заједнице, што је довело до масовних протеста.
Године 1988, локалне тензије су ескалирале у оружани сукоб. Саботажа рударске инфраструктуре, укључујући уништавање далековода, довела је до затварања рудника 15. маја 1989. године. Сукоб, који се водио између богенвилских сепаратиста и Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје, трајао је деценију и резултовао са процењених 20.000 мртвих.
После сукоба Мировни споразум у Богенвилу, потписан 2001. године, окончао је сукоб и отворио пут аутономији Богенвила. Године 2005, Аутономна покрајина Богенвил створена је унутар Папуе Нове Гвинеје. Необавезујући референдум из 2019. године резултовао је са 98% гласача који су подржали пуну независност, иако коначно одобрење лежи на парламенту Папуе Нове Гвинеје.
Године 2016, Rio Tinto је пренео свој удео од 53,8% у компанији Bougainville Copper на Аутономну владу Богенвила и Владу Папуе Нове Гвинеје. У годинама које су уследиле, спроведене су процене стања животне средине како би се испитали дугорочни утицаји рудника.
Види још Историја Богенвила Револуционарна армија Богенвила
Референце
Категорија:Насељена места у Аутономној покрајини Богенвил Категорија:Површински копови у Папуи Новој Гвинеји Категорија:Рударске заједнице у Океанији Категорија:Рудници бакра