мини|Шећерна глава

Шећерна глава била је уобичајени облик у којем се рафинисани шећер производио и продавао до краја 19. века, када су се појавили гранулисани и коцкасти шећер. Високи конус са заобљеним врхом био је коначни производ процеса у којем се тамни сирови шећер богат меласом, увожен из региона где се узгаја шећер, попут Кариба и Бразила, рафинисао у бели шећер.

Историја Најстарији до сада познати запис потиче, чини се, из 12. века у Јордану, иако се помен конуса шећера налази у арапском делу Al-Akhbar al-Muwaffaqiyyat из 9. века, чији је аутор Аз-Зубајр ибн Бакар. У Европи су се производиле у Италији од 1470, Белгији од 1508, Енглеској од 1544, Холандији од 1566, Њемачкој од 1573. и Француској од 1613. Када је 1799. у континенталној Европи почело рафинисање шећерне репе, главе су се производиле на исти начин.

До средине 19. века британска влада користила је систем казнених пореза како би својим колонијалним произвођачима на Карибима онемогућила да рафинишу сопствени шећер и снабдевају Британију готовим шећерним главама. Пре тога, индустрија у Амстердаму била је слично заштићена од увоза белог шећера из Источне Индије. Уместо тога, тамни сирови шећер или мускавадо, произведен на плантажама првим кључањем свежег сока трске, превожен је у великим бурадима у Европу, као трећа етапа троугласте трговине.

Шећерна глава је такође била знак трговца, често је стајала испред њихових просторија или у излогу, а понекад се налазила и на њиховим трговачким жетонима.

Процес Сирови шећер се рафинисао низом поступака кључања и филтрирања. Након последњег кључања, сматрало се да је спреман за гранулацију и сипан је у велики број обрнутих конусних калупа. Они су обично били направљени од смеђе керамике или лима, са унутрашњом обрадом од течне глине, односно боје, и сваки је стајао у сопственој посуди за сакупљање. Током наредних неколико дана већина тамног сирупа и некристалне материје отицала је кроз малу рупу на дну калупа у посуду за сакупљање. Да би се побољшала белина шећера, на широки крај главе понављано је наношење раствора беле глине или главе шећера растворене у млакој води. То је полако отицало кроз главу, спајајући се са преосталом меласом или другом материјом за бојење и односећи је у посуду за сакупљање. Главе су затим вађене из калупа ударањем, сушене у складишту са стотинама глава, обрезане до коначног облика и замотаване, обично у плави папир како би се појачао њихов бели изглед.

Пре употребе, шећерна глава је морала бити исечена на мање комаде помоћу разних алата: секире за шећер, чекића за шећер, клешта за шећер, ножева за сецкање шећера, стругалица за шећер, итд.

Види још .

Квалитети мини|Шећерне главе разних величина, изложене у Берлинском музеју шећера

Калупи, а тиме и шећерне главе, веома су се разликовали по величини: што је глава већа, то је нижи квалитет шећера. Квалитет је одређивао цену, мада су се главе продавале по тежини, а рафинер шећера плаћао је порез на тежину продатог шећера. Када се рафинисала нова серија сировог шећера, најбољи шећер добијан је првим кључањем. Након тога, отпаци и остаци од првог кључања враћани су на почетак процеса и мешани са додатним сировим шећером за друго кључање; како се то понављало до краја серије, каснија кључања давала су нешто лошији квалитет. Најфиније главе — можда 5 инча у пречнику и 5 инча високе — биле су изузетно скупе због дуготрајног понављања процеса бељења, као и нешто веће двоструко рафинисане главе од првих неколико кључања. Нижи квалитети шећера теже су се кристалисали па су коришћени већи калупи — обично 10–14 инча у пречнику и до око 30 инча високи — са главама тешким до 35 фунти. Најнижи стандардни рафинисани квалитети звали су се „bastards“, иако је још нижи квалитет често произвођен од филтрацијских отпадака, обично од стране прерађивача отпадака у сопственим одвојеним просторијама.

Савремена доступност Иако су углавном замењене гранулисаним и коцкастим шећером, шећерне главе се још производе у неким земљама. Мароканска шећерна глава (калиб ас-сукар) симболизује гостопримство, великодушност и радост. У Ирану, на пример, шећерне главе (калех-канд, калех-канд на персијском), обично су доступне и редовно се конзумирају. Такође су посебно честе у Њемачкој, где су, на пример, мале главе неопходан састојак за традиционално божићно пиће Фојерцангенбоуле.

Види још Џагери Списак планина названих „Шећерна глава“ Панела Пин тонг – кинески плочасти смеђи шећер и шећерни слаткиш

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Производња шећера Категорија:Шећер