Вила Алдрованди Мацакорати (), је историјска зграда у Болоњи, изграђена крајем 18. века у неокласичном стилу. У 19. веку била је позната као Казино Мацакорати. У њој се налази Позориште Алдрованди Мацакорати (Teatro di Villa Aldrovandi Mazzacorati), кључно за развој италијанског позоришта између 18. и 19. века захваљујући честим гостовањима најпознатијих позоришних трупа тог времена. У овом позоришту се и данас повремено играју представе и уврштено је на Европску руту историјских театара.

У вили се, осим позоришта, налази и Национални музеј војника играчака Марија Масачезија, који чува више од 12.000 примерака фигурица војника направљених од различитих материјала, од деветнаестог века до данас

У вили се такође налазе и канцеларије здравствених и социјалних служби града Болоње.

Историја Виле Алдрованди Мацакорати Године 1696. гроф Анибале Марескоти је купио земљиште на периферији Болоње, које је у то време било пољопривредно имање, са стамбеном зградом која није била посебно луксузна. Зграда је реновирана, али је остала једноспратница са лођом све до 1761. године, када су почели даљи радови на реновирању. Године 1763. у вили је отворено мало позориште. Почетком деветнаестог века имање је прешло у руке породице Мацакорати, која је у горњем централном делу фасаде уметнула свој грб, који је и данас видљив. Крајем 19. века вилу је на коцки добио племић Анђело Сарти.

Године 1935. зграда је прешла у државно власништво и била је претворена у седиште дечје колоније. Две године касније постала је власништво фашистичког Националног института за социјално осигурање и коришћена је као санаторијум за опоравак оболелих од туберкулозе и центар за пнеумоторакалну хирургију. Источно крило зграде је проширено и само је интервенција Надзорника уметности спречила рушење позоришта. Године 1941. у вилу је смештена ратна болница, која је бомбардована 14. фебруара 1945. Зграда је оштећена, али су пацијенти већ били евакуисани. После рата вила је обновљена и до 1970. у њој се налазила Школа за специјализацију из физиологије.

Године 1981. део зграде је постао седиште Грађанског центра округа Сан Руфило. У њој се, осим позоришта, налази и Национални музеј оловних војника Марија Масачезија. Године 1988. општина Болоња отворила је у делу виле Централну библиотеку за децу и младе Виле Мацакорати.

Историја Позоришта Алдрованди Мацакорати лево|мини|250x250п|Концерт на сцени позоришта Позоришта Алдрованди Мацакорати, познато и као Мало позориште, свечано је отворено 24. септембра 1763. године извођењем Волтерове трагедије „Алзира“. Ово позориште представља важан период у историји италијанског позоришта, захваљујући честим представама најпознатијих позоришних трупа тог времена.

До отварања позоришта зграда је структурно остала једноспратна грађевина, све док 1765. године нису започети радови на реконструкцији и подизању још једног спрата. Од тада вила има данашњи изглед. Неокласичне декоративне украсе урадио је Филипо Тадолини између 1770. и 1772. Ентеријер позоришта пројектовао је Петронио Тадолини. Сала је правоугаоног облика. Са обе стране партера пружају се балкон у два нивоа. Украшена је каријатидама које приказују тритоне, атласе и сирене на чија леђа се ослањања балкон, али ове статуе немају носиву функцију. Сала је првобитно могла да прими 200 људи. Са сценом и подсценом, позориште је било у употреби до 1845. године и породица Мацакорати добро га је одржавала. Они су само поставила свој грб на лук просценијума.

Године 1937. зграда је постала власништво Института за социјално осигурање и коришћена је као санаторијум, а позориште је било планирано за рушење, али је интервенција Надзорника уметности то спречила. Године 1941. у вили је била смештена војна болница која је бомбардована 14. фебруара 1945. године и зграда је оштећена. Позориште је касније поправљено, али сала која је првобитно имала капацитет од 200 људи данас може да прими само 95 гледалаца. Од 1993. године округ Савена промовише позориште вођеним туристичким турама и позоришним представама. Уврштено је на Европску руту историјских театара.

Види још

Европска рута историјских театара

Референце

Категорија:Чланци са GND идентификаторима Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима Категорија:Италијанска култура Категорија:Историја позоришта Категорија:Италијанска архитектура