Нађиван () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Тисафиред јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Роде у Нађивану мини|лево|200п|Стари трактор у Нађивану Село лежи у Алфолд-у, на споју равнице Тисафиред-Кунхеђеши у региону централне Тисе и Хортобађа, у североисточном углу жупаније. У регији Хортобађа Нађиван је једино право село пуста, окружено са три стране углавном заштићеном сланом пустом. Солнок, седиште жупаније, Налази се 80 km. Топографске информације
Суседна насеља: Тисафиред-Кочујфалу, Тисаерш, Хортобађ, Надудвар-Михаљхалма, Пишпекладањ, Карцаг-Тилалмаш, Берекфирде, Кунмадараш, Тисаигар су такође доступни кроз равницу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Археолошки подаци указују да је подручје око села било насељено још од средњег неолита, иако у насељу нису вршена планирана археолошка истраживања. Нарочито је западни део границе села богат наслагама, чак и пре доласка Мађара на ове просторе, у атару села је установљено неколико локалитета погодних за дужи боравак људи.Кратка историја насеља
Први писани помен датира из 1277. Именовање насеља везано за лично име даје претпоставку да је село било већ у доба Арпада, у XII–XIII. веку била насељена још од почетка века. Његово име се појављује у сведочанствима тек после татарске инвазије, али реч Нађ, препознатљиви префикс, појављује се рано, 1480-их. Насеље, које је вековима припадало жупанији Саболч, опустело је почетком 1400-их, а тек након што су нове плантаже придодате административним везама жупаније Хевеш. У XV. веку власници села су се мењали неколико пута. Кратко време су и Хуњади, који су Мађарској дали великог краља, били господари, али је крајем века Егерски каптол постао власник половине Нађивана. Након Мохачке битке, цела граница је постала власништво капитула Егер, присуство каптола је трајало до средине 20. века.
Када су Турци 1552. године заузели замак Солнок, становници Нађивана су убрзо дошли под њихову власт, иако су деценијама били опорезовани са обе стране. У 1596. години турска и татарска војска кренула на замак Егер и успут опустошила село, након чега је оно више од сто година остало ненасељено. Од 16. века дуго је био ненасељен због турских провала. После ослободилачких ратова и Ракоцијевог рата за независност, 1712. и 1721. године, Егерски каптол је покушао да поново насели ово дивље погранично подручје, али ти напори нису успели.
Година 1754. означава прекретницу у историји Нађивана, јер су напори власника коначно крунисани успехом. Тада је каптол у Егеру дао дозволе за насељавање и попусте за 14 кметовских породица (девет досељеника из Боконада, три из Хевеша, по један из Чаш-Пусте и Дорманда). Тридесет година после организованог пресељења, 1786. године, у селу је већ живело 1.143 становника. Већина су кметови, ожењени и неожењени кметови, али су познате и породице са племићким титулама. Године 1828. било је 264 куће у Нађивану, а становништво је наставило да расте, попевши се на 1.849 људи. Сви осим седам становника израелске вероисповести су римокатолици. За занатску индустрију је карактеристично да у ово време у селу већ раде многе занатлије (ковачи, обућари, воденичари, ткалци), а формирају се и цехови. У Нађивану је 1851. живело 1.990 становника.
Демографија Године 2001. 96% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 4% Цигани. На основу података пописа из 2001. године, већина становништва, 82% су римокатолици. прибл. 4% реформисано, 0,5% су гркокатолици. Око 13,5% становника не припада ниједној цркви или се није јавило на попис.Скуп података о националности пописа из 2001. године.
Током пописа из 2011. године, 91,2% становника се изјаснило као Мађари, 12,1% као Цигани, а 0,2% као Немци (8,8% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан У 2011. верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 63,9%, реформатори 4,8%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 13,8% (14,6% се није изјаснило).
Године 2022, 94,8% становништва се изјаснило као Мађари, 9% као Роми, 0,4% као Немци, 0,1% као Румуни и 2,3% као друге, ненационалне националности (5% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према њиховој религији, 42,4% су били римокатолици, 4,3% реформирани, 0,4% гркокатолици, 0,9% остали хришћани, 1,5% остали католици, 15,5% неконфесионални (35,1% није одговорило).
Литература
Magyarország Megyei Kézikönyvei: Jász-Nagykun-Szolnok Megye Kézikönyve CEBA Kiadó Látnivalók Jász-Nagykun-Szolnok megyében - VendégVáró Útikönyvek Füvessy Anikó - Vadász István: Nagyiván – száz magyar falu könyvesháza, 2000 (Száz magyar falu könyvesháza Kht.) ] Cseh János: Régészeti tanulmányok a Közép-Tisza-vidékről; Jász-Nagykun-Szolnok Megyei Múzeumok Igazgatósága, Szolnok, 1993 (Tiszai téka) Nagyiváni helytörténeti epizódok; összeáll. Kőszegi János; s.n., Bp., 2004
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Нађивана (архива) Чувари традиционалног фолкора, Нађиван 35. Викенд у Мајлатфалви Tövisháti napok Богданд, Међународни фестивал народних игара Гербе чарда
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок