мини|Лисабонска катедрала у Алфами мини|Мали трг у Алфами Алфама је боемска четврт у Лисабону, уских улица и поплочана керамичким плочицама, која привлачи велики број туриста. Најстарији кварт Лисабона, некадашњи центар маварског Лисабона. Веома је шармантан и романтичан крај, у ком се осећа јединствени дух Португалије. Честа је инспирација песника и писаца, а наручито за песме Фадо.
Историја Реч Алфама потиче од арапског “ạлḥмẗ” што у преводу значи “вруће фонтане” или “купке”. Био је центар маварског Лисабона, те се данас осећа и утицај маварске уметности и културе. Алфаму су населили Римљани и Визиготи, а у 15 веку је била позната и као јеврејска четврт. Међутим Мавари су променили име, а и саму енергију овог места. Фонтане и извори који су пронађени у околини су утицали на само име. Настала је у средњем веку. Дуго је година имала одбрамбену функцију те је штитила становнике Лисабона од непријатеља и освајача. Како се је град поступно ширио према западу, она је постала дом радничке класе, највише рибара и морнара. Препуштена зубу времена, Алфама је стекла репутацију “оазе за сиромашне”. Свој је процват доживела доласком туриста јер има аутентични начин живота који се није мењао вековима.
Сада је најстарији кварт града који сваке године привлачи велики број туриста. Смештена је на једном од седам брежуљака на којима се простире Лисабон,тргови Помбал, Росио и Комерсио, луксузан кварт Белем на реци Тежо. Кад се каже Алфама одмах се помиси на видиковац са зидом од традиционалних керамичких плочица, познатих као “azulejos“, у плаво-белој боји које су карактеристика целог града. Уске средњовековне стрме, калдрмисане улице и нагиби са елегантним мозаиком од тамнијих камених коцки, балкони од кованог гвожђа са саксијама цвећа или шареним вешом који се суши на сунцу, мали тргови, катедрала и стара архитектура и данас су ту, јер земљотрес који је задесио Лисабон у 18.веку није разорио Алфаму. Улице су пуне кафића, продавница које продају традиционалне занате као и аутентичних ресторана у којима се може уживати уз меланхоличну музику- Фадо уз врхунско вино и јела од бакалара и морских плодова.
Туристи се возе историјским жутим трамвајем број 28, који вијуга кроз Алфаму на путу до замка São Jorge (Sveti Đorđa) из 11. века. Трамвај као традиционално превозно средство је уведено у 19.веку, а данас је једна од највећиј атракција за панорамско разгледање града. Трамвај пристиже на станицу Портас до Сол (Portas do Sol) где се налази прва атракција - видиковац на пулс града, дворац, море и реку. Остала два видиковца који су изазов за туристе су Мирадуро да Граца (Miradouro da Graça) i Санта Луиза (Miradouro de Santa Luzia) до којих се долази уским нагибима и пролазима.
Атракције Атракције у Алфами које се још могу видети: Црква Сао Вићенте де Фор, Лисабонска катедрала, Римско позориште и Национални пантеон и Каса до Бикос.
Црква Сао Вићенте де Фор (Igreja de São Vicente de Fora) што значи „Манастир Светог Винсента ван зидина“, је црква и манастир из 17. векa. То је један од најважнијих манастира и маниристичких грађевина у земљи. Манастир такође садржи краљевски пантеон браганских монарха Португала.
Видиковац Мирадуро да Граца (Miradouro da Graça) је један од посећених видиковаца. Место које је познато по окупљању локалног становништва и налази се у суседству Граца. Омиљено и због харизматичног кафића који нуди места за седење, добру услугу, одлична освежења и фантастичан поглед скривен у боровима. И са овог места можете да видите дворац, веома добар поглед на град. Место где се рађала инспирација, где су уметници често боравили и сликали пејзаже који се пружају са овом видиковца. Име је добијено по истоименој песникињи Sophia de Mello Breiner Andresen. која је своје време проводила дивецћи се Лисабону са овог места. Једна од њених песама, исписана је на једном зиду на видиковцу. Једна од њених песама, исписана је на једном зиду на видиковцу.Башта са фонтаном и бронзаном скулптуром одакле се види и црква Igreja da Graca.
Видиковац Портас до Сол (Portas do Sol) је тераса коју би сваки становник Лисабона пожелео да има код куће! Запањујући призор Лисабона савршено се стапа са погледом на реку Тежо. Смештен између неколико знаменитости Лисабона, са Портас до Сол Мирадуроа можете видети прелепу цркву Сао Висенте и типичну четврт Алфама са њеним уским сликовитим улицама. Статуа Сао Висентеа, заштитника Лисабона, стоји као стражар на тераси држећи чамац са два гаврана, симбол Лисабона. Могући извор назива видиковца је „врата сунца“.
Видиковац Санта Луиза (Miradouro de Santa Luzia) је уређена тераса и једно од најромантичнијих места у граду, која се налази поред цркве Свете Луције („Санта Лузија“), која је седиште Малтешког реда у Португалу. На јужном зиду цркве, налазе се два панела са плочицама: један приказује центар Лисабона пре његовог уништења у земљотресу 1755. године, а други илуструје крсташе како јуришају на замак 1147. године, након петомесечне опсаде. Пергола уз коју се пењу винове лозе пружа поглед на Национални пантеон, цркву Светог Стефана („Igreja de Santo Estêvão“) и цркву Светог Михаила („Igreja de São Miguel“), и пружа хлад туристима који седе на зиду украшеном шареним плочицама.
Лисабонска катедрала (Sé de Lisboa) је званично позната као Катедрала Свете Марије, иако је мештани често називају Се. Изграђена је 1147. године Најстарија је црква у Лисабону и првобитно је изграђена као џамија, кад су град освојили Маури. Неколико пута је урађена рестаурација, а катедрала је успела да опстане упркос земљотресима и непогодама које су погађале Лисабон. Због промена религије, Лисабонска римокатоличка катедрала је мешавина архитектонских стилова и проглашена је националним спомеником. Седиште је Лисабонског патријархата и класификована је као национални споменик од 1910. године.
Каса до Бикос (Casa dos Bicos) у преводу „Кућа кљунова/шиљака“ је историјска кућа у грађанској парохији Санта Марија Мајор, у португалској општини Лисабон. Кућа, изграђена почетком 16. века у насељу Алфама, има необичну фасаду са шиљцима, под утицајем италијанских ренесансних палата и португалских мануелинских стилова. Преживела је катастрофални земљотрес у Лисабону 1755. године који је уништио већи део града, али је временом напуштена као резиденција и коришћена као складиште. Након реновирања у 20. веку, 2012. године постала је седиште Фондације Жозе Сарамаго и локација Музеја Лисабона. Фондација је отворила сталну изложбу под називом „Семе и плодови“ о животу и јавном раду Жозеа Сарамага. У згради се одржавају и други културни догађаји, укључујући промоције књига, мање позоришне представе, разговоре и дебате.
Такође овде су и Музеј плочица, Музеј Фада, Војни музеј, Музеј декоративне уметности и дтруги историсјки споменици.
Галерија
Референце
Категорија:Лисабон