мини|Руски једнорог изливен 1814. године. Једнорог (, ), глаткоцевно артиљеријско оруђе са особинама топа и хаубице, коришћено од средине 18. до средине 19. века.
Историја мини|Руски једнорог калибра пола пуда (око 8 кг) из 1849. године. Једнорог је уведен у наоружање руске војске 1758-1759, а назван је по фигури једнорога на грбу грофа П. И. Шувалова, тадашњег команданта руске артиљерије. Конструисали су га 1757. Михаил Васиљевич Данилов и М. Г. Мартинов. Главна новина била је барутна комора у облику конуса (купе) уместо цилиндра, што је омогућавало боље налегање зрна на барутно пуњење, а ово потпуније коришћење барутних гасова и правилније центрирање зрна у цеви. Стога је цев истог калибра и тежине могла бити скоро два пута дужа од хаубичке (10-12 уместо 6-8 калибара). Тако је добијено универзално оруђе - дугачка хаубица или кратки топ (топови су тада имали цеви дужине 18-25 калибара) које је могло гађати разним путањама (убацним - као хаубица и положеним - као топ) и свим врстама зрна (топови тога времена гађали су само ђуладима и картечима, а хаубице разорним зрнима - гранатама или бомбама, светлећим, запаљивим и сличним зрнима). Једнорози, који су касније претрпели низ усавршавања, задржани су у руској артиљерији (опсадној, пољској, коњичкој, тврђавској и бродској) све до појаве олучне артиљерије (средином 19. века), а било их је и у наоружању западних држава(Аустрије, Италије).
Референце
Литература
Категорија:Артиљерија Категорија:Војна терминологија