Жупанија Сатмар (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Жупанија се налазила јужно од реке Тисе. Већи део њене територије је сада подељен између Румуније и Мађарске, док је веома мали део припао Украјини. Главни град, седиште, жупаније био је Нађкарољ.Жупанија Сатмар у Католичком лексикону

Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Сатмар из 1891. Територија жупаније је равница на западу, са брдима на истоку. Равнице су такође биле мочварне, а брда веома богата водом. Жупаније се налазила јужно од реке Тисе а најзначајније реке су Самош,, Красна, Лапош и Тур.

После реорганизација жупанија 1876. године,Мађарски именик места из 1873. жупанија Сатмар је делила границе са бившим мађарским жупанијама Саболч, Берег, Угоча, Марамарош, Солнок-Добока, Силађ и Бихар. Површина жупаније је 1910. године износила 6.257 km2.

Историја Током историје свог постојања жупанија Сатмар је мењала владаре, прво је била жупанија Краљевине Угарске (11. век — 1526) па онда редом жупанија Источног угарског краљевства (1526 — 1570), жупанија Краљевине Угарске (1570 — 1606) жупанија Кнежевине Трансилваније (1606 — 1606), жупанија Kingdom of Hungary (1606 — 1621), жупанија Кнежевине Трансилваније (1621-1629), жупанија Краљевине Угарске (1629 — 1645), жупанија Кнежевине Трансилваније (1645 — 1648), жупанија Краљевине Угарске (1648 — 1923), жупанија Краљевине Мађарске )1938 — 1945)

Сатмарска жупанија је формирана у 11. веку, са центром у Сатмарнеметију. У османско доба, жупанија је углавном припадала Партијуму. Године 1876, када је промењена административна структура Краљевине Мађарске, део територије бившег округа Кеварвидек припојен је Сатмару.

Године 1920, Тријанонским споразумом већи део територије жупаније је додељен Румунији. Северозападни део жупаније је остао у Мађарској, а нова жупанија Сатмар-Угоча-Берег формирана је 1923. године, са деловима бивших жупанија Берег и Угоча (главни град ове жупаније била је Матесалка, која се раније налазила у Сатмарској жупанији). Село Нађпалад (сада Велика Палад) је предато Чехословачкој 1921. године, након споразума о корекцији граница са Румунијом (према споразуму, села Акли/Окли и Фертосалмаш/Фертесолмаш су такође предата Чехословачкој, док су Бочко/Бочикау, Угочакомлош/Комлауша, Аваспатак/Валеа Сеака и Нађтарна/Тарна Маре предати Румунији).

Првом бечком арбитражом, Нађпалад је враћен Мађарској, а жупанија је обновљенаGulyás László: Egy titkos küldetés története – Az első bécsi döntés és közvetlen előzményei. In: Nagy Magyarország, IV. évfolyam 1. szám, 2012. tavasz, и касније проширена румунским делом Другом бечком арбитражом 1940. године.Text of the Second Vienna Award Након завршетка Другог светског рата, овај део је поново постао део Румуније, а Нађпалад је предат Совјетском Савезу, док је преостала територија у Мађарској преименована у жупанију Сатмар-Берег.

Године 1950. жупанија Саболч-Берег је спојена са великим деловима жупаније Саболч и формирана је жупанија Саболч-Сатмар. Ова жупанија је 1990-их преименован у Саболч-Сатмар-Берег.

Румунски део жупаније је сада део округа Сату Маре, осим најисточнијег дела (укључујући Баја Маре), који се налази у округу Марамуреш.

Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|300px|Сатмарска жупанија, 1782–85. + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски румунски немачки Друго или непознато 1880. 293.092 167.284 (58,82%) 99.093 (34,85%) 13.948 (4,90%) 4.053 (1,43%) 1890. 323.768 198.429 (61,29%) 107.947 (33,34%) 13.883 (4,29%) 3.509 (1,08%) 1900. 367.570 235.015 (63,94%) 118.770 (32,31%) 11.763 (3,20%) 2.022 (0,55%) 1910. 396.632 268.385 (67,67%) 119.760 (30,19%) 6.670 (1,68%) 1.817 (0,46%)

+ Становништво по религији Попис Укупно гркокатолици калвинисти римокатолици Јевреји Друго или непознато 1880. 293.092 125.686 (42,88%) 95.803 (32,69%) 47.953 (16,36%) 20.891 (7,13%) 2.759 (0,94%) 1890. 323.768 138.505 (42,78%) 105.965 (32,73%) 53.506 (16,53%) 22.849 (7,06%) 2.943 (0,91%) 1900. 367.570 156.063 (42,46%) 118.866 (32,34%) 62.803 (17,09%) 26.405 (7,18%) 3.433 (0,93%) 1910. 396.632 168.870 (42,58%) 126.826 (31,98%) 67.924 (17,13%) 29.468 (7,43%) 3.544 (0,89%)

Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Сатмар Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи СедиштаАваш Avasújváros (сада Орашу Ноу) ЧенгерЛенгер ЕрдедErdőd (сада Ардуд) ФехерђарматФехерђармат МатесалкаМатесалка НађбањаNagybánya (сада Баја Маре) НађкарољNagykároly (сада Кареј) НађшомкутNagysomkút (сада Шомкута Маре) СатмарнеметиSzatmárnémeti (сада Сату Маре) СинервараљаSzinérváralja (сада Сеини) Урбани окрузи (törvényhatósági jogú város)Сатмарненети (сада Сату Маре) Урбане четврти (rendezett tanácsú város)Фелчебања (сада Баја Сприје)Нађбања (сада Баја Маре)Нађкарољ (сада Кареј) Ченгер, Фехерђармат и Матесалка су сада у Мађарској; остали поменути градови су у Румунији.

Белешке

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку