Сер Мајкл Скудамор Редгрејв (; 20. март 1908 — 21. март 1985) био је енглески глумац и филмски стваралац. Почевши каријеру у позоришту, први пут се појавио на Вест Енду 1937. године. Свој филмски деби имао је у филму Алфреда Хичкока Госпођа која нестаје 1938. године.

Биографија Редгрејв је рођен у Бристолу, у Енглеској, као син глумице Маргарет Скудамор и глумца из немих филмова Роја Редгрејва. Рој је напустио породицу да би наставио каријеру у Аустралији када је Редгрејв имао шест месеци. Умро је када је Редгрејв имао 14 година. Његова мајка се касније удала за капетана Џејмса Андерсона, плантажера чаја. Редгрејв је мрзео свог очуха.Michael Redgrave: My Father, 1996 BBC documentary film narrated by his son Corin Redgrave, based on his book of the same name; produced and directed by Roger Michell

Редгрејв је похађао Клифтон колеџ у Бристолу."Clifton College Register" Muirhead, J.A.O. p395: Bristol; J.W Arrowsmith for Old Cliftonian Society; April 1948 Позориште Клифтон колеџа отворио је Редгрејв 1966. године као прво наменски изграђено школско позориште у земљи. Након његове смрти, зграда је преименована у Позориште Редгрејв у његову част.

Редгрејв се придружио Краљевској морнарици као обичан морнар у јулу 1941. али је отпуштен из медицинских разлога у новембру наредне године. Након што је већи део 1942. провео у резерви, успео је да режира представу Lifeline (Норман Армстронг) са Френком Петингелом у главној улози у позоришту Дачес у јулу; и The Duke in Darkness (Патрик Хамилтон) са Лесли Бенкс у главној улози у позоришту Сент Џејмс у октобру, такође преузевши улогу Грибоа.The Great Stage Stars, Sheridan Morley, and Who's Who in the Theatre 1981

Редгрејв се придружио трупи Шекспировог меморијалног позоришта у Стратфорду на Ејвону и током 1951. наступио је као Просперо у Бури, као и Ричарда II, Хотспура и Хора у Историјском циклусу, за који је такође режирао представу Хенри IV, део други. Након што се појавио као Френк Елгин у Зимском путовању у позоришту Сент Џејмс у априлу 1952, поново се придружио стратфордској трупи 1953. (заједно са својом супругом глумицом Рејчел Кемпсон), наступајући као Шајлок, краљ Лир и Антоније у Антонију и Клеопатри, а такође је играо Антонија када се трупа пребацила у Принс театар у новембру 1953. пре него што је кренула на турнеју по Холандији, Белгији и Паризу. Године 1958. играо је Хамлета са Гуги Видерс, која је играла његову мајку, у Стратфорду на Ејвону.

По повратку у Велику Британију, у јулу 1962. године учествовао је на отварању сезоне Чичестерског фестивалског позоришта, играјући насловну улогу у Ујаку Вањи, коју је предводио Астров Лоренса Оливијеа, који је такође режирао. Његово последње дело, из 1975. године, наратив епске поеме Песма о старом морнару Семјуела Тејлора Колериџа, поеме коју је Редгрејв предавао као млади учитељ, а визуелизовао продуцент-редитељ Раул да Силва, освојило је шест награда на међународним филмским фестивалима, од којих је пет било прво место у категорији. Ово дело је требало да буде његово последње пре налета Паркинсонове болести.

Приватни живот Редгрејв је био у браку са глумицом Рејчел Кемпсон 50 година, од 1935. до своје смрти. Њихова деца Ванеса (рођена 1937), Корин (1939–2010) и Лин Редгрејв (1943–2010), и њихове унуке: Наташа Ричардсон (1963–2009), Џоели Ричардсон (рођена 1965) и Џема Редгрејв (рођена 1965) такође су укључене у позориште или филм као глумци. Њихов унук Карло Габријел Неро је сценариста и филмски редитељ; само је Лук Редгрејв кренуо путем ван позоришта.

Његова ћерка Лин је написала монодраму за себе под називом Шекспир за мог оца. Редгрејв је умро у старачком дому у Денаму, у грофовији Бакингамшир, 21. марта 1985. године, од Паркинсонове болести, дан након свог 77. рођендана. Кремиран је у крематоријуму Мортлејк, а његов пепео је расут у башти цркве Светог Павла у Ковент Гардену (Црква глумаца) у Лондону.Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3d ed.: 2 (Kindle Location 38997). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition.

Награде Године 1951. Редгрејв је добио награду за најбољег глумца (Филмски фестивал у Кану) за филм Браунингова верзија. Освојио је трофеје за најбољег глумца 1958. и 1963. године на наградама „Ивнинг стандард” и добио је награду „Глумац године” Варајети клуба Велике Британије истих година.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1908. Категорија:Умрли 1985. Категорија:Енглески глумци Категорија:Британски глумци Категорија:ЛГБТ+ глумци Категорија:Умрли од Паркинсонове болести