Фелшесентмартон () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шељском срезу.Основни подаци и поштански број села.
Географија Село се налази на око 1,5 километара северно од реке Драве, непосредно уз јужну мађарско−хрватску границу и то је најзападније насеље Орманшага.
Суседна насеља на мађарској страни границе су: Лакоча на северу, Дравафок на североистоку, Маркоц на истоку, Дравакерестур на југоистоку и Сентборбаш на северозападу. Са друге стране границе, два најближа села су Вашка и Капинци, оба насеља административно припадају Сопји.
Историја мини|лево|200п|Традиционална сеоска кућа са кровом од трске Име села, Сентмартон, односи се на заштитника сеоске цркве. Најстарији писани запис о насељу датира из 1235. године, када се појављује бискупско имање и двориште названо по Светом Мартину и 17 припадајућих дворишта. Пре тога, значајно историјско сећање села је да је војска мађарског краља Светог Ладислава прешла прелаз на Драви у близини села како би окупирала хрватску територију. Катедралу у Загребу, названу по Светом Стефану, саградио је краљ Ладислав, према хрватским историчарима, 1093. године.Кратка историја Фелшесентмартонa
У средњем веку у овом крају су живели Мађари. У међувремену, место је мењало имена па се звао Вашкасентмартон, Тотсентмартон, Дравасентмартон и коначно Фелшесентмартон (Vaskaszentmárton, Tótszentmárton, Drávaszentmárton, Felsőszentmárton).
Дана 24. јула 1532. године, султан Сулејман је поставио логор у селу када је марширао уз Драву према Бечу. Током османске владавине, село су насељавали Хрвати, а становништво га је неколико пута напуштало крајем 17. и почетком 18. века, а 1712. године село је поново насељено Хрватима који су дошли из Босне и Славоније.Katolikus lexikon У то време, у селу је живело неколико породица које су говориле мађарски. Број мађарских становника остао је редак током векова, 1970. године било је 27 Мађара и 1.707 Хрвата. Спада под јурисдикцију печујског бискупа.
Дана 20. априла 1550. године у селу је одржан први синод околних калвиниста, које се тада звало Вашкасентмартон.
Највећи ударац његовом економском животу била је Тријанонска одлука, јер је подручје које је раније припадало селу, а које се налазило на десној обали реке Драве и било је готово исто толико велико као и садашња величина села, анектирано.
Након Другог светског рата, због близине Југославији, која је сматрана непријатељском земљом, запало је у пограничну зону контролисану унутрашњим пословима, што је трајало деценијама. Стога је економски и друштвени развој стао, а томе је допринела и лоша политика насељавања према Орманшагу. У Фелшесентмартону није постојао друштвени феномен познат као екизес. Српско-хрватски рат деведесетих година учинио је подручје још затворенијим, што објашњава зашто се његово становништво практично преполовило 2011. године, на 928 људи, у поређењу са подацима из 1970. године.
Реорганизацијом жупаније 1950. године, насеље, које је раније припадало округу Барчи у жупаније Шомођ, припојено је барањској жупанији.
У време пописа становништва 2001. године, 69,3% становништва се изјаснило као хрватске националности. Ови хрвати говоре штокавским дијалектом, док у селима удаљеним само 3–10 km, Лакоча, Сентборбаш и Тотујфалу, живе Кајкаваци, који користе заменицу „ми=кај“.Kanizsai Mária: Személynévvizsgálatok a Zalai KÁJ−Horvátok körében
Демографија На попису из 2011. године, 55% становништва се изјаснило као Мађари, 0,7% као Роми, 75,1% као Хрвати и 0,3% као Немци (14,6% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 77,5%, реформисти 1,7%, лутерани 0,2%, неконфесионалци 2% (17,1% се није изјаснило).
У 2022. години, 82,5% становништва се изјаснило као Мађари, 54,1% као Хрвати, 2,6% као Немци, 0,7% као Роми, 0,3% као Грци, 0,3% као Словаци, 0,1% као Срби и 0,1% као Јермени, 3,3% као остале, недомаће националности (9,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 57,9% су били римокатолици, 2,2% као калвинисти, 0,1% као евангелисти, 0,9% као остали хришћани, 1,8% као остали католици, 9,1% као неконфесионални (28% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Фелшесентмартон na fallingrain.com Фелшесентмартона hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Барања