десно|усправно|мини|200px|Магпај лејн у Оксфорду, некада позната као Гроупкант лејн Гроупкант лејн () био је назив улице у енглеским градовима током средњег века, за који се верује да се односио на проституцију која је била центрирана у тим областима; била је уобичајена пракса да средњовековни назив улице одражава функцију улице или економску активност која се у јој одвијала. Гроупкант (енгл. Gropecunt), чија је најранија позната употреба забележена око 1230. године, изгледа да је изведен као сложеница од речи grope (пипати/хватати) и cunt (пичка). Улице са тим именом често су се налазиле у најпрометнијим деловима средњовековних градова, а чини се да је бар једна била важна саобраћајница.

Иако је име некада било уобичајено широм Енглеске, промене у ставовима довеле су до његове замене безазленијим верзијама као што је Грејп лејн (енгл. Grape Lane). Варијација имена Гроупкант последњи пут је забележена као назив улице 1561. године.

Топонимија мини|лево|Гроуп лејн, Бристол, 1542. Варијације укључују Gropecunte, Gropecountelane, Gropecontelane, Groppecountelane и Gropekuntelane. Некада је било много таквих назива улица у Енглеској, али су сви сада ублажени (цензурисани). У граду Јорку, на пример, Граркант лејн (енгл. Grapcunt Lane) — grāp је староенглеска реч за пипати/хватати — преименована је у Грејп лејн. Бристолски „Гроупкаунт лејн” (енгл. Gropecount Lane), забележен у том облику крајем 15. века,Frances Neale (ed.), William Worcestre: The Topography of Medieval Bristol (Bristol Record Society Publications, Vol. LI, Bristol, 2000), p. 26 скраћен је на Гроуп лејн до 1540-их, а понекад је еуфемизован у „Грејп лејн”.Richard Coates, ‘Some Local Place-Names in Medieval and Early-Modern Bristol’,

Први запис речи grope у смислу сексуалног додиривања појављује се 1380. године; cunt се користи за описивање вулве најмање од 1230. године и има сродне речи у многим германским језицима, иако је њена тачна етимологија неизвесна.

Проституција десно|мини|Мапа одељења Бред стрит и Кордвејнер из 1720. године, укључена у издање дела Преглед Лондона и Вестминстера Џона Стоуа из 19. века. Руте три изумрле улице су истакнуте плавом бојом: Пупекирти лејн (Puppekirtylane) лево, „Гроуп Каунтлејн” (Grope Countlane) у средини и Бордхолејн (Bordhawlane) десно. Локација је насупрот данашњег Мерсерс хола. Литл Фрајдеј стрит (Little Fryday Street), односно Писинг али (Pissing Alley), видљива је лево. Под својом одредницом за реч cunt, Оксфордски речник енглеског језика наводи да је једна улица наведена као Гроупкантлејн (енгл. Gropecuntlane) око 1230. године, што је прво појављивање тог имена. Према аутору Ангусу Макинтајеру, организована проституција била је добро успостављена у Лондону до средине 12. века, у почетку углавном ограничена на Садерк на југоистоку, али се касније проширила на друга подручја као што су Смитфилд, Шордич, Кларкенвел и Вестминстер. Власти су ову праксу често толерисале, а постоји много историјских примера где се она решавала регулацијом, а не забраном: 1393. године власти у Лондону дозволиле су проституткама да раде само у Кокс лејну (енгл. Cokkes Lane), (данас познат као Кок лејн), а 1285. године француске проститутке у Монпељеу биле су ограничене на једну улицу.

Била је уобичајена пракса да називи улица у средњем веку одражавају њихову функцију или економску активност која се у њима одвијала (посебно робу доступну за продају), отуда учесталост имена као што су Шемблс (The Shambles), Силвер стрит (Silver Street), Фиш стрит (Fish Street) и Свајнгејт (Swinegate — свињски месари) у градовима са средњовековном историјом. Проституција је можда била нормалан аспект средњовековног урбаног живота; у делу Преглед Лондона (1598) Џон Стоу описује Лав лејн (Love Lane — Улица љубави) као „тако названу по блудницама”. Графичнији назив Гроупкант лејн, међутим, вероватно је најочигледнија алузија на плаћену сексуалну активност, иако се бристолски Хорстрит (енгл. Hoorstrete — Курвина улица) такође чини недвосмисленим.Richard Coates, ‘Some Local Place-Names in Medieval and Early-Modern Bristol’, Насупрот томе, Факинг гроув (енгл. Fucking Grove) у Бристолу налазио се у забаченом и руралном делу градског земљишта. Сексуална активност тамо је стога можда била више рекреативна него трансакциона.

Промена сензибилитета Оксфордски речник енглеског језика дефинише реч cunt као „женске спољашње полне органе” и напомиње: „Њена употреба је ограничена на начин других табу-речи: видети напомену малим словима под FUCK v.” Током средњег века, реч се можда често сматрала само вулгарном, будући да је била у општој употреби у анатомском смислу најмање од 13. века. У „Мељаревој причи”, Џефри Чосер пише: „And prively he caughte hire by the queynte” (и интимно ју је ухватио за међуножје), а комедија Филотус (1603) помиње „спуштање руке и хватање њене пичке” (put doun thy hand and graip hir cunt). Постепено, међутим, реч је почела да се користи више као опсценост каквом се данас генерално сматра. У делу Џона Гарфилда Лутајућа курва II (1660), реч се примењује на жену, конкретно на курву — „ово није један од твојих јадних улизица и ниткова који ће понудити чврсту П— већ осамнаест пенија или два шилинга, и кајати се због посла касније”.Ова публикација редовно скраћује cunt на C (П). Класични речник народног језика (1785) Франсиса Гроуса наводи реч као „C**t. Грчко chonnos, и латинско cunnus; гадно име за гадну ствар: un con Miege.”

лево|мини|Мапа Оксфорда Џона Спида из 1605. године, са Гроупкант лејном, тада Гроуп или Грејп лејном, истакнутим плавом бојом. Главни пут са којим се повезује је Хај стрит (High Street), а север је на дну. Иако су неки средњовековни називи улица као што су Адл стрит (енгл. Addle Street — смрдљиви урин или друга течна прљавштина; блато) и Фетер лејн (некада Fewterer, што значи „ленштина и неуредна особа”) преживели, други су промењени у складу са савременим ставовима. Шерборн лејн у Лондону био је 1272–73. познат као Шитборвелејн (Shitteborwelane), касније Шит-берн лејн и Шит-бурулејн (вероватно због оближњих септичких јама). Писинг али (енгл. Pissing Alley — Сокак пишања), једна од неколико улица са истим именом чија су имена преживела Велики пожар у Лондону, названа је Литл Фрајдеј стрит 1848. године, пре него што је припојена улици Канон стрит 1853–54. године.

Као најсвеприсутнији и најексплицитнији пример таквих назива улица, са изузетком Шрузберија и можда Њукасла (где се Грапекантлејн помиње 1588. године), чини се да је употреба имена Гроупкант изашла из моде до 14. века. Његов стални нестанак из енглеског народног говора можда је био резултат постепеног „чишћења” имена; Гроупкантелејн у Велсу из 13. века постао је Гроуп лејн, а затим у 19. веку Гроув лејн. Растуће непријатељство владајуће протестантске конзервативне елите према проституцији током 16. века резултирало је затварањем јавних кућа (купатила) у Садерку 1546. године, замењујући раније покушаје регулације.

Локације мини|усправно|Гроуп лејн у Шрузберију Лондон је имао неколико улица под називом Гроупкант лејн, укључујући једну у парохијама Сент Панкрас и Сент Мери Колчерч, између Бордхолејна (Bordhawelane — бордел) и Пупекирти лејна (Puppekirty Lane — џепна сукња) близу данашњег Чипсајда. Први пут забележена 1279. године као Gropecontelane и Groppecountelane, била је део скупа улица које су изгледа преживеле као мало острво проституције изван Садерка, где су такве активности обично биле ограничене током средњовековног периода.

Име је такође коришћено у другим великим средњовековним градовима широм Енглеске, укључујући Бристол, Јорк, Шрузбери, Њукасл на Тајну, Вустер, Херефорд, Саутхемптон и Оксфорд. Норичев Гроупкантелејн (данас Опи стрит) забележен је на латинском као turpis vicus, срамна улица. Године 1230. оксфордски Магпај лејн био је познат као Гроупкант лејн, преименован у Гроуп или Грејп лејн у 13. веку, а затим у Магпај лејн средином 17. века. Поново је преименован 1850. године у Гроув стрит, пре него што је поново узео име Магпај лејн у 20. веку. Њукасл и Вустер су имали Гроуп лејн близу својих јавних кејова. Јоршки је преживео, сада ублажен у Грејп лејн. У својој студији средњовековне проституције из 2001. године, користећи Историјски атлас градова као извор, историчар Ричард Холт и археолог Најџел Бејкер са Универзитета у Бирмингему проучавали су сексуално сугестивна имена улица широм Енглеске. Закључили су да постоји блиска веза између улице са именом Гроупкант лејн, која је скоро увек била у центру града, и главне градске пијаце или главне улице. Ова корелација сугерише да те улице нису служиле само за сексуално задовољење локалних мушкараца, већ и за гостујуће власнике тезги.

Таква трговина може објаснити релативну униформност имена широм земље. Улице назване Гроупкант лејн забележене су у неколико мањих трговачких градова као што су Банбери, Гластонбери и град Велс, где је улица тог имена постојала 1300. године, редовно помињана у правним документима тог времена. Парсонс стрит у Банберију први пут је забележена као Гроупкант лејн 1333. године и можда је била важна саобраћајница, али је до 1410. њено име промењено у Парсонс лејн. Грејп лејн у Витбију можда је некада био Гроуп лејн или Граркант лејн. Гроупканте лејн у Гластонберију, касније познат као Гроуп лејн, сада Сент Бенедиктс Корт, забележен је 1290. и 1425. године. Улица по имену Гроуп Каунтелејн постојала је у Шрузберију још 1561. године, повезујући две главне градске пијаце. Неког незабележеног датума улица је преименована у Гроуп лејн, име које је задржала. У делу Историја и старине Шрузберија (1799) Томаса Филипса, аутор је експлицитан у свом разумевању порекла имена као места „скандалозног разврата и блуда”, али дело архиђакона Хјуа Овена Неки извештаји о древном и садашњем стању Шрузберија (1808) описује га као „звани Гроуп, или Мрачни сокак” (Dark Lane). Као резултат ових различитих извештаја, неки локални туристички водичи приписују име „опипавању пута дуж мрачне и уске саобраћајнице”.

Види још Топонимија

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе British Historic Towns Atlas Shuts of Shrewsbury—фотографије улице Гроуп лејн у Шрузберију

Категорија:Улице у Лондону