Историја на делу : разговори : 1982-2012 је књига разговора и интервјуа Чедомира Попова, историчара, универзитетског професора и писаца многобројних радова из европске и српске историје новог века, лексикографа, енциклопедисте, академика САНУ и председника Матице српске, објављена 2016. године у издању Матице српске из Новог Сада. Књигу је приредила Јелена Попов.
О књизи Захваљујући раду Јелене Попов, супруге Чедомира Попова, као и Матице српске, настала је књига Историја на делу где су сакупљени његови интервјуи и новински разговори настали у временском распону од три деценије, од 1982. када је настао први, све до последњег објављеног крајем маја 2012. године. Расути и тешко доступни интервјуи академика Попова налазе се у овој књизи.
У предговору књиге ауторке Јелене Попов стоји да је за настанак књиге била подстакнута објављивањем књиге Живот и историја, комплетном биографијом академика Чедомира Попова, у издању Академске књиге из Новог Сада. Констатовала је да међу наведеним студијама, монографијама, уџбеницима, научним чланцима и другим публикованим радовима овог аутора, али и других који су о његовом делу писали, налази се и 95 интервјуа. У периоду од 1982. до маја 2012. објављени су у дневним и недељним листовима широм Србије, неки у Црној Гори и Републици Српској. Будући да је и сама историчар, поновно читање више од две трећине дијалошког штива, колико је имала на располагању у кућној библиотеци, уверило ју је да ти разговори и данас заслужују пажњу читалаца. Закључила је да би се сви ти текстови, ако не сви, онда бар већи део, могла сакупити и поновно објавити у посебној књизи. Са тим циљем започела је трагање за преосталим тридесетак интервјуа.
Текстови представљају драгоцено сведочанство о развоју српске историографије у периоду од око три деценије, али и важан историјски извор за разумевање политичких и интелектуалних ставова српске елите крајем 20. и почетком 21. века. У разговорима са академиком Поповим доминирају две теме: питања савремене историографије — објективности, улоге историјског знања и ограничења историјске науке — као и кључни изазови српске националне и државне политике од кризе социјалистичке Југославије, преко њеног распада, до обнове српске државности.
У књизи се налази 82 интервијуа, хронолошки поређаних док је једини изузетак Милош Јевтић, доајен овог жанра који се налази на првом месту, и ако је из 1991. године.
У посебном одељку књиге Подаци о разговорима објављеним у овој књизи, поред имаена новинара и назива интервјуа, садржи и податке: назив листа, место излажења, датум и пагинацију. За илустрацију књиге Јелена Попов одабрала је неколико карактеристичних фотографија Чедомира Попова, које по времену настанка бар приближно прате објављене разговоре.
Садржај Књига садржи следеће интервјуе: Уводне напомене (Јелена Попов) Историчари (Милош Јевтић) Нема више непријатних истина (Томислав Марчинко) Научни суд о револуцији (Томислав Марчинко) Србија на међународној сцени (Душан Т. Батаковић) И историчари терају моду (Слободан Станојевић) Вратио се ЈИЧ (Љуба Вукмановић) Откривање непознатог (Љубисав Андрић) Југославија – прошлост или будућност (Марко Д. Косијер) Наш циклон за Европу (Ирина Харди Ковачевић) Од идеје до државе (Михал Рамач) Истина растерује све магле (Симо Ћирковић) Све мирише на крв (Екипа Новости) Повратак хуманиора (Ратка Цвијановић Лотина) Југославија није случајна творевина (Ружица Жекић) Не уклапамо се (Лука Мичета) Рат, патња, страдање народа (Ружица Жекић) Враћање вековног дуга (Ратка Цвијановић Лотина) Све победе плаћене (Весна Савић) Истребљењу пружити достојан отпор (Александра Томић) Својом вољом у Србију (Ружица Жекић) Како су Сремци пришли Србији (Душан Познановић) Преживеће српски народ (Александар Растовић) Америка прекраја границе (Ружица Жекић) Балкан био и остао интерес моћних (Ружица Жекић) Време у коме није лако живети (Иван Нинковић) Изостављен прави почетак (Драгана Савић) Политика није мрешкање на површини (Љуба Вукмановић) Век тоталитаризма, са маском Доријана Греја (Александра Томић) У матици европских токова (Ружица Жекић) Како Балкан растеретити балканизације (Радован Ковачевић) Сачувати идентитет и државу (Ружица Жекић) Нема краја историје (Фрања Петриновић) Трагање за „тоталном историјом“ (Душан Вујичић) Енциклопедија чува Српство (Милоје Петровић) Нације су жилава творевина историје (Весна Чекић) Није сваки пораз разоран (Драгана Савић) Црногорци и Срби један народ (Илија Јовићевић) Без Србије нема ни Војводине (Ђорђе Вукмировић) Прибојавам се да се Војводина заиста може одвојити од Србије, а потом распасти (Светозар Карановић) Линија тумачења историје (Владимир Копицл) Против разарајуће аморалности (Јелица Рођеновић) Одувек смо били европски народ (Петар Николић) Читава историја Срба кроз векове одређена је фактором европских интереса (Симо Ћирковић) Оставштина за будућност (Ратка Цвијановић Лотина) Повампирује се антихумана, антидемократска глобализација (Ленка Шибалија) Разбијање српског народа (Нада Савковић) Хоће ли бити XXII вијека? (Слободан Распоповић) Наша мисија није само провинцијска (Весна Чекић) Наука нема оквире (Зорица Т. Мирковић) Ситуација у Србији гора него икада у последња два века (О. Т.) Танак темељ аутономији (Зорица Т. Мирковић) Аутори „Војвођанског устава“ су спремили терен за отцепљење (Љубиша Николин) Држава „на тацни“ (Јованка Симић) Емотивна импровизација (Јованка Симић) Великим силама је потребан расцепкан Балкан, зато им је важно да прво расцепкају Србе (Милијана Балетић) Српски народ ће постати становништво а његова држава простор (Жељка Домазет) И један Србин док постоји – он је народ (Јелица Рођеновић) Србија добија енциклопедију (Зорица Т. Мирковић) Колективно памћење народа (Радмила Лотина) Мера за сваког (З. Т. Мирковић) Црногорци у Србији национална мањина (Ана Андрић) Растакање српског народа није завршено (Ленка Шибалија) Карловачки мир – смерница за Европу (Зорица Милосављевић) Срби немају енциклопедију (Милослав Рајковић) Велике Србије никад није било (Драган Мојовић) Грозим се бирократизоване и американизоване Европе (Мирко Крлић) Персоналне историје (Љиљана Љиљак) Судбина Србије више није у њеним рукама (Биљана Живковић) Свет без визије и перспективе (Александар Вулин) Ризница Матице српске (Љуба Вукмановић) Војводина на ивици (Јованка Симић) Мит и стварност васколиког српства (Јован Делић) Између стварности и мита великосрпске идеологије (Љубинка Перинац Станков) Војводина сигурна само у границама Србије (Даница Радовић) Две Србије да се измире (Јованка Симић) Само време може помирити Балкан (Игор Михаљевић) Војводина се удаљава од Србије (Јованка Симић) Меморандум је био дијагноза државне кризе (Зоран Хр. Радисављевић) Губимо осећај за јединство (Јованка Симић) Нисмо се огрешили о Теслу (Станко Стојиљковић) Принципи грамзивости и егоизма уништили су европски дух (Милорад Вукашиновић и Огњен Карановић) Као народ ни у једном кључном питању нисмо имали решење (Милорад Вукашиновић и Огњен Карановић) Подаци о разговорима објављеним у овој књизи
Види још Матица српска Чедомир Попов
Референце
Спољашње везе Историја на делу : разговори 1982-2012
Категорија:Књиге 2016. Категорија:Матица српска Категорија:Српска књижевност