мини|десно|Застава Персијског царства из 1848. касније повезана са паниранизмом.
Паниранске боје су: црвена, бијела и зелена. Ове боје се користе на заставама већине иранских држава и народа. Њихова употреба симболизује заједничко поријекло народа који говоре иранским језицима.
Историја и значење Паниранске боје имају корјене у античким временима. Према Авести, потпуно слободно становништво древног иранског друштва било је подјељено у три класе, свака повезана са одређеном бојом:Гафуров Б. Г. Таджики: Древнейшая, древняя и средневековая история. ИВАН СССР, Наука, М. 1972. — стр. 31
Војно племство (авестијски: raθaē-štar) – црвена, симболизује војничку храброст и саможртвовање у име високих идеала, те се стога сматра најпоштованијим и најплеменитијим бојом; Атраванско свештенство (авестијски: āθravan, aθaurvan) – бијела, симболизује духовност, моралну чистоту и свјетост; Слободна заједница (класа сточара и пољопривредника) (авестијски: vāstrya.fšuyant) – зелена, симболизује природу, младост и просперитет.Bahar, Mehrdad. Pizhuhishi dar asatir-i Iran (Para-i nukhust va para-i duyum). . . — p. 74
До данас, на Памиру, црвена симболизује срећу, благостање и радост; бијела симболизује чистоту и јасноћу; а зелена симболизује младост и просперитет.Зоолишоева Ш. Ф. Символика цвета в шугнано-рушанской национальной одежде // Языки и этнография «Крыши мира». СПб.: «Петербургское Востоковедение», 2005. — 112 с. — стр. 39
Ахеменидски стандард у Иранском националном музеју Традиција коришћења црвене, бијеле и зелене боје почела је током Ахеменидског царства (558–330. п. н. е.). Ахеменидски стандард помиње Ксенофонт у својим дјелима „Анабаза“ (I, X) и „Киропедија“ (VII, 1, 4) као „сурог орла подигнутог на дугом копљу“.Ксенофонт, Анабасис. Кинга I, Глава X. Прикази ахеменидских стандарда сачувани су у зидним сликама палате Ападана у Персепољу. Током ископавања у ахеменидској престоници, археолози су открили стандард који приказује сурог орла са раширеним крилима, који у свакој канџи држи златну круну. Стандард је имао обруб од црвених, бијелих и зелених троуглова по ободу.
Судећи по Александровом мозаику, ахеменидски стандард је био црвен.
Стандард пронађен у Ападани изложен је у Музеју Иран Бастан, Националном музеју историје и археологије Ирана, под бројем 2436.
300п|мини|десно|Александров мозаик
Симболична улога злата као соларног метала, док се сребро повезује са мјесецом, јасно је очигледна у древној иранској култури. Симболика метала била је повезана са подјелом друштва међу свим иранским народима на три класе: ратнике, свештенике и слободне чланове заједнице - пољопривреднике и сточаре. Према овој шеми, краљевска или ратничка класа (пошто је краљ нужно ратник и потиче из ратничке класе) била је повезана са златом и црвеном бојом, док је свештеничка класа била повезана са сребрном и бијелом. Слободна заједничка класа је у почетку била повезана са плавом, а касније са зеленом. У заставама савремених државних ентитета иранских народа, паниранске боје се различито тумаче и имају различита симболичка значења.
Заставе са паниранским бојама Заставе су поредане по години настанка.
Државне заставе
Друге и бивше паниранске заставе
Види још Паниранизам Пансловенске боје Панмалајске боје Панарапске боје Панафричке боје Панафриканистичке боје Панкарипске боје
Референце
Литература
Боје Категорија:Ирански народи Категорија:Заставе Категорија:Историја Ирана Категорија:Историја Таџикистана