Карољ Вечеји () је био хонведски генерал у мађарској војсци. Погубљен је због своје улоге у Мађарској револуцији 1848. године и сматра се једним од 13 мученика из Арада.

Породица мини|лево|200п|Грб породице Вечеји Породица Вечеји потиче из жупанија Угоча и Абауј, а њихово порекло сеже уназад до 15. века. Породица је усвојила име села својих првих познатих предака у Хернадвечеју, Абауј. Балаж Селеши де Вече је рођен 1470. године. Богатство породице је значајно порасло када се Шандор Вечеи оженио Маријом Чапи де Пољанка око 1517. године, чија је породица имала везе са мађарском краљевском лозом. 21. новембра 1692. године, Липот Ласло Вечеи се оженио и основао две гране породице: грану Гемер и Варад, које су трајале до 19. века. Током овог периода, породица је цветала и успоставила дугу традицију војне службе.Генеологија породице Вечеи

Дуж лозе Гемер, Зигберт Вечеи, Карољев деда, рођен је 1789. године. На крају је именован у Војни ред Марије Терезије и постао генерал-потпуковник у царској војсци. Његов син, гроф Август фон Вечеји, био је командант коњице, такође примљен у Ред Марије Терезије, и био је последњи командант Бечке мађарске племићке гарде пре него што је распуштена. Његова супруга, Амалија Колсон, мајка Кароља Вечеја, умрла је 1826. године.

Вечеји Карољ се оженио, Дафо Каролином, 15. августа 1849. у Шоборшину; нису имали деце.

Вечеји је током испитивања у Араду сведочио следеће: „Зовем се гроф Вечеји Карољ, рођен сам у Пешти, у Мађарској, имам четрдесет две године, католик сам, ожењен, без деце“. Међутим, његов извод из матичне књиге рођених није пронађен ни у једној парохији у Пешти између 1800. и 1810. године. Ово је у супротности са монографијомFriedrich Gatti: Geschichte der k. und k. Technischen Militär-Akademie. I. köt. Geschichte der k. k. Ingenieur- und k. k. Genie-Akademie 1717–1869. Wien, 1901 написаном о историји Бечке академије војног инжењерства, која садржи следеће редове: „Вечеи, Карл Граф. Рођен 24. новембра 1803. у Рецњову у Русији.“ Уз ову помоћ, оригинални запис је могао бити пронађен у локалној римокатоличкој матичној књизи, која оповргава датум његовог рођења у Пешти, око 1807–1809, како је наведено у енциклопедијама и историјским књигама.Vécsey Lengyelországban született Merényi-Metzger Gábor, Polonia Węgierska

Живот Гроф Карољ Вечеји је завршио студије на војној академији у Бечу. Од почетка 1848. године служио је у 2. хусарском пуку са чином мајора. Командант хусарског пука од средине 1840-их био је каснији Вечеијев саборац, пуковник Ерне Киш. Пук је постао један од најистакнутијих хусарских пукова мађарске војске у Рату за независност, а његови официри су учествовали у Рату за независност у највећем проценту.Кратак приказ живота Кароља Вечеија

Од маја 1848. године учествовао је у биткама против Срба у Јужном региону царства. Од децембра 1848. био је командант дивизије Бачког корпуса са чином генерала. У јануару 1849. године, својим одлучним ставом, приморао је на одлазак команданта корпуса, који је постао издајник. Повео је корпус, који је спасен од распада, у регион Средње Тисе, где су, ујединивши се са трупама Јаноша Дамјанича, извојевали бриљантну победу у бици код Солнока. Од априла 1849. године био је задужен за заузимање Арада и Темишвара. Натерао је браниоце арадског замка на предају изгладњивањем замка, али није успео да заузме Темишвар. Након што је изгубио битку код Темишвара, повукао се са својом војском. Чувши вест о предаји Вилагоша, капитулирао је пред царским трупама код Борошјена 20. августа. Неколико дана касније, Вечеи је спроведен у Арад и предат аустријским властима.

Казна Кароља Вечеија била је отежана чињеницом да је морао да гледа погубљење својих другова, јер је био последњи обешен. Генерали мученици су се наизменично опраштали једни од других, Вечеј није имао са ким да се опрости, па је, према причи, пришао Дамјаничевом телу и, иако су били лични непријатељи, пољубио Дамјаничеву руку.

Његове последње речи пре погубљења:

„Бог ми је дао срце и душу који су горели за службу мом народу и мојој земљи.“

Белешка

Референце

Литература

Pelyah István: Vécsey Károly gróf, In: Hermann Róbert (szerkesztette): Vértanúk könyve, Budapest, 2007, , 101–107. o. Csorba László: A tizenhárom aradi vértanú, Budapest, 1989, , 154–169. o.

Új magyar életrajzi lexikon I. (A–Cs). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2001. 228. o.

Спољашње везе Hermann Róbert: Az 1848-49-es forradalom és szabadságharc vértanúi – október 6. Révai nagy lexikona II. köt. (Arány–Beke). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, 132. o. (1911)

Категорија:Рођени 1803. Категорија:Умрли 1849. Категорија:Мађарско племство Категорија:Мађарски војници Категорија:Мађарски генерали Категорија:Учесници револуције 1848. Категорија:Погубљени