мини|300x300п|Пример хоримона Први облици хоримоно украса појављују се још током Хеиан периода (794–1185.) и Камакура периода (1185–1333.) У то време самураји постају све важнији у Јапану, а мач почиње да представља више од обичног оружја. Катана и ранији мачеви сматрани су симболом части, статуса и душе ратника. Како се развијала техника ковања мачева, ковачи су почели да украшавају сечива различитим симболима и мотивима.

Гравуре су се радиле ручно, након што би мач већ био искован и обликован. Мајстори су користили фине чекиће и алате за резбарење челика. Рад је био веома тежак јер је челик катане изузетно тврд. Било је потребно много искуства да се урезује у сечиво без оштећења мача. Неки хоримоно украси били су плитки и једноставни, док су други били веома детаљни и заузимали велики део сечива.

Изглед На самој катани налази се ознака или више њих. Оне могу бити симбол, цртеж, украсни мотив или потпис творца саме катане. Први облици гравирања хоримона настали су још у периоду када су се развијали рани самурајски мачеви - чокуто, кен и тачи. Током Хеиан периода (период мира у престоници) и Камакура периода (самураји преузимају власт) од 9. до 14. века, катана почиње да се сматра не само оружјем, већ и духовним симболом мудрости и снаге самураја.

У том периоду настају први хоримоно украси. Они су углавном били једноставни — религијски симболи или заштитни мотиви. Веровало се да сваки хоримоно даје душу катани и пружа заштиту у свакој борби која следи.

За време златног доба самураја, током Муромачи и Едо периода (15–19. век), када се развија класична катана, хоримоно постаје много уметнички напреднији и сложенији. Током тог периода сматрало се да мач самураја представља његов лични идентитет. Мачеви временом постају и уметнички предмети, као и симболи мудрости, части и оданости.

Хоримоно је често имао духовну функцију. Веровало се да симбол на мачу доноси срећу не само у борби, већ и у животу. За многе самураје значење хоримона било је у томе што симбол на мачу представља додатни израз душе и духа самураја.

Значење и филозофија Сматрало се да сваки симбол изгравиран на катани има своје значење и додатно кроз њега изражава своју душу. На катани су се најчешће налазиле гравуре:

1. Змај - Снага и Мудрост

2. Лотус - Чистоћа и духовност

3. Кањи - Моралне вредности попут части или храбрости.

Укидање и модерни период Крајем феудалног Јапана и доласком Меиџи реформи у 19. веку, долази до укидања самурајске класе, забрањивања ношења мачева у јавности и тиме долази до значајног смањења хоримоно гравура. Наравно, мајстори ковачи сачували су технику, катане су постале уметнички и церемонијални предмети, док се хоримоно и даље прави у ретким случајевима за колекционаре.

Хоримоно данас У савременом Јапану катана више није ратно оружје, већ културно и уметничко наслеђе. Хоримоно се и дан данас израђује на Tрадиционалним мачевима (Нихинто), за демонстрације борилачких вештина и за музејске и колекционарске примерке. Модерни мајстори и даље поштују старе технике, али се мотиви често више бирају због естетике, него због борбеног значаја.мини|303x303п|Пример хоримона на катани (Даито) Хоримоно у облику змаја на катани.|алт=

Катана (Даито) Ова катана тежи између 900 и 1200 грама (око 1 кг у просеку), укупна дужина мача је од 95 до 105цм. Дужина сечива је преко 60,6цм (односно више од 2 шаку-а, традиционалне јапанске мере). Носи се затакнута за појас са оштрицом окренутом нагоре и предвиђена је за дворучну употребу. Катана приказана као пример одлично одговара овим пропорцијама, тако да спада у групу „Даито“ мачева.

Катана (Вакизаши) мини|288x288п|Пример на вакизашију. Вакизаши је краћи мач (помоћни мач), који су самураји увек носили са собом, чак и када су улазили у куће где су морали да оставе катану на улазу. Главне пропорције за ову катану су: дужина сечива је између 45цм до 50цм, укупна дужина је 60цм, тежина износи од 500 до 750 грама у зависности од тога да ли на себи има корице или не.

Катана (Танто) мини|332x332п|Пример на Тантоу. Танто са украсном гравуром. Сечиво је дугачко око 15–30 cm, док укупна дужина оружја износи приближно 25–40 cm, а тежина најчешће 200–500 g. Има кратко, равно или благо закривљено сечиво, традиционално израђено од јапанског челика (тамахагане). Носи се за појасом, уз катану или вакизаши, а користи се првенствено у блиској борби, за самоодбрану и као резервно оружје.

Референце

Категорија:Јапанска култура