Авион Арадо Ar 69 је био двоседи, двокрилни, немачки школски авион намењен почетној обуци пилота. Мешовите је конструкције, произвела га је фирма Arado Flugzeugwerke GmbH а пројектовао инжењер и пилот Валтер Блуме (нем. Walter Blume) 1934. годинеhttps://www.nevingtonwarmuseum.com/ar-69.htmlhttps://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft34575.htm. Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Argus As 8 авиона Арадо Ar 69a мини|300п|Изглед авиона Арадо Ar 69b мини|300п|Мотор Siemens Sh 14 авиона Арадо Ar 69b мини|300п|Цртеж авиона Арадо Ar 69b у 3 пројекције Авион Ar 69 је пројектовао Валтер Блуме као одговор на захтев Немачке школе саобраћајних пилота за потпуно акробатским, двоседим двокрилацем за обуку. Једна од карактеристика овог авиона био је вертикални стабилизатор постављен испред хоризонталног стабилизатора, карактеристика коју је Блуме први пут користио на Ar 67. Прототип Ar 69 V1 први пут је полетео 2. јануара 1934. године, а после фабричког опитовања предат је Тестирном центру Рехлин, који је започео даља тестирања 17. марта 1934. Технички опис Труп авиона Арадо Ar 69 је просторна решеткаста конструкција направљена од заварених челичних цеви. Предњи део, мотор и иза мотора је обложен лимом од легура лаких метала а остатак трупа је обложен импрегнираним платном. У трупу се налазе две отворене кабине у тандем распореду (једна иза друге) са ветробранским стаклом. Обе кабине су биле опремљене урађајима за управљање авионом.
Погонска група: Модел Ar 69а је био опремљен 4-ро цилиндричним течношћу хлађеним, редним мотором Argus As 8 B снаге 99 -{kW}- и двокраком дрвеном елисом фиксног корака и пречника 2,50 -{m}-. Модел Ar 69b је био опремљен 7-мо цилиндричним ваздухом хлађеним радијалним мотором BMW-Bramo Sh 14 A снаге 110 -{kW}- и двокраком дрвеном елисом фиксног корака.
Крила су трапезастог облика константне ширине са заобљеним крајевима. По облику крила су била стреласта са углом стреле од 10о. Крила су имала два кутијаста носача (рамењаче) која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. Конструкција крила је са доње стране између две рамењаче била обложена шпер плочама а остатак како доње тако и горње стране потпуно обложена импрегнираним платном. Оба крила су била исте ширине и имала су исти размах, међусобом су била причвршћена металним упорницама и затегнута челичним жичаним затезачима. Горње крило је направљено из три дела. Централни део крила је снажним носачима (балдахином) везано за труп авиона а за њега се причвршћују спољни панели крила. На спољним панелима горњег крила су се налазили елерони. Доње крило је дводелно и причвршћено је за доњи део трупа и на доњем крилу се налазе елерони. Елерони горњих и доњих крила су били повезани крутом везом. Структура елерона је била дрвена иста као код крила а облога од импрегнираног платна. Горње крило је у односу на доње померено ка кљуну авиона и има позитиван диедар.
Репне површине: Репни део је био формиран од металних оквира пресвучених импрегнираним платном. Вертикални стабилизатор се налазио испред учвршћеног хоризонталног стабилизатора што је побољшало стабилност у окретању. Репне површине су исте као код авиона Арадо Ar 67.
Стајни трап: је имао две независне предње ноге које су се састојале од челичних виљушки зглобно везаних за труп авиона и вертикалног подупирача у кога је уграђен амортизер. Точкови су били опремљени нископритисним гумама и кочницама. Испод репа се налазила еластична дрљачаStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, .
Варијанте Ar 69a : Модел са ваздушно хлађеним четвороцилиндричним редним мотором Argus As 8 B снаге 99 -{kW}-, направљено 3 комада. Ar 69b : Модификована верзија са BMW-Bramo Sh 14 A радијалним мотором снаге 110 -{kW}-, нсправљено 6 комада. Ar 69d : Планирана једноседа акробатска верзија са мотором Bramo Sh 14 A, није изграђенаhttps://histaviation.com/ar_69.html.
Оперативно коришћење Укупно је произведено 9 авиона Арадо Ar 69. Авион је представљен на XIV. Париском аеро-салону 1934. године. Сви авиони овог модела су испоручени Пилотској школи у Штакену и тамо служили до расходовањаhttps://histaviation.com/ar_69.html.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Jörg Armin Kranzhoff: Arado. Geschichte eines Flugzeugwerks. Aviatic, Oberhaching 1995, . Alexander Lüdeke: Arado. Seit 1925. Motorbuch, Stuttgart 2020, . Green, William (2010). Aircraft of the Third Reich (1st ed.). London: Aerospace Publishing Limited. p. 34. . Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Арадо S I Арадо SC II Арадо S III Гернер G Физир ФН Авија BH-22 Прага BH-39 Компанија Арадо
Спољашње везе https://www.nevingtonwarmuseum.com/ar-69.html https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft34575.htm https://www.wehrmacht-history.com/luftwaffe/trainers/arado-ar-69-trainer.html https://silverhawkauthor.com/aviation/warplanes-of-germany-luftwaffe-arado-aircraft/ https://histaviation.com/ar_69.html https://airwar.ru/enc/other2/ar69.html
Категорија:Путнички авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Школски авиони