Нобелова награда је престижна међународна награда која се сваке године додељује за изузетна научна истраживања, револуционарне изуме или значајан допринос култури и развоју друштва у областима хемије, физике, физиологије и медицине, економије, књижевности и мира. Сваки добитник Нобелове награде добија златну медаљу, диплому и новчани износ који се сваке године одређује од стране фондације Алфреда Нобела.
Нобелове награде додјељују четири институције: Шведска краљевска академија наука (хемија, физика и економија), Шведска академија (књижевност), Нобелова скупштина Краљевског института Каролинска (физиологија и медицина) и Норвешки Нобелов комитет (награда за мир). Сваке године одговарајући Нобелови комитети шаљу појединачне позиве хиљадама научника, академика и универзитетских професора из различитих земаља са молбом да предложе кандидате за наредну годину. Кандидати се бирају тако да међу номинованима буду заступљени представници што већег броја земаља и универзитета.
мини|лево|Нобелов центар за мир у Ослу
Нобелове награде, осим награде за мир, уручују се у Стокхолму на годишњој церемонији додјеле која се одржава на годишњицу Нобелове смрти, 10. децембра. Церемонија додјеле награда у Шведској одржава се у Концертној дворани у Стокхолму, а одмах након ње у Стокхолмској градској кући приређује се Нобелов банкет. За разлику од осталих, церемонија додјеле Нобелове награде за мир традиционално се одржава у Ослу. Раније је организована у Норвешком Нобеловом институту (1905—1946) и у свечаној сали Универзитета у Ослу (1947—1989), а од 1990. године до данас одржава се у Градској кући (Радхусет) у Ослу. Кулминација церемоније у Стокхолму је тренутак када лауреати примају награду из руку краља Шведске, док у Ослу председник Норвешког Нобеловог комитета уручује награду за мир у присуству краља Норвешке и норвешке краљевске породице.
Награда је први пут додељена 1901. године, а закључно са 2025. годином, Нобелову награду је добило 14 држављана Краљевине Норвешке. Норвешки лауреати су признања освојили у следећим областима: четири у књижевности, три у економији, два у физиологији или медицини, два за мир, један за физику и један у области хемије.
Списак лауреата из Норвешке састављен је на основу званичних докумената Нобеловог комитета и сматра се националним у свим норвешким изворима. У списак су укључени лауреати који су у тренутку доделе награде имали држављанство Норвешке или су били непосредно повезани са њеним научним и културним простором. Први међу њима био је писац Бјернстјерне Бјернсон, који је добио Нобелову награду за књижевност 1903. године, а последњи је писац и драмски писац Јон Фосе, који је ову престижну награду за књижевност добио 2023. године.
Лауреати Бр.ГодинаФотогрфијаЛауреатОбластОбразложењеНапомена1.1903.центар|117x117пБјернстјерне Бјернсон (1832 — 1910)књижевностЗа разноврсно поетско стваралаштво, високе идеале и чистоту духа.Награду примио за вријеме Уније Шведске и Норвешке2.1920.центар|безоквира|148x148пКнут Хамсун (1859 — 1952)књижевностЗа монументални епски роман Плодови земље.3.1921.центар|безоквира|143x143пКристијан Лоус Ланге (1869 — 1938)мирЗа дугогодишњи рад на промоцији интерпарламентарне сарадње и мира.4.1922.центар|безоквира|147x147пФритјоф Нансен (1861 — 1930)мирЗа пионирски хуманитарни рад у збрињавању милиона избеглица након Првог светског рата.5.1928.центар|безоквира|143x143пСигрид Унсет (1882 — 1949)књижевностЗа упечатљиве описе средњовековног живота на норвешком Северу.6.1968.центар|безоквира|143x143пЛарс Онсагер (1903 — 1976)хемијаЗа откриће реципрочних релација кључних за термодинамику иреверзибилних процеса.7.1969.центар|безоквира|153x153пРагнар Фриш (1895 — 1973)економијаЗа развој и примену динамичких модела у анализи економских процеса.8.1969.центар|безоквира|134x134пОд Хасел (1897 — 1981)хемијаЗа развој концепта конформације и његову примјену у хемији.9.1973.центар|безоквира|127x127пИвар Јевер (1929 — 2025)физикаЗа експериментална открића у вези са квантним тунеловањем у полупроводницима и суперпроводницима.10.1989.центар|безоквира|146x146пТригве Хавелмо (1911 — 1999)економијаЗа постављање вероватносних основа економетрије.11.2004.центар|безоквира|157x157пФин Е. Кидланд (1943 — )економијаЗа допринос динамичкој макроекономији и разумевању пословних циклуса.12.2014.центар|безоквира|112x112пМeј-Брит Мосер (1963 — )физиологија и медицинаЗа откриће ћелија које чине систем позиционирања у мозгу.Добили награду као брачни пар.13.центар|безоквира|135x135пЕдвард Мосер (1962 — )14.2023.центар|безоквира|119x119пЈон Фосе (1959 — )књижевностЗа иновативне драме и прозу који дају глас неизрецивом.
Напомене
Референце
Литература