Порођајна траума се односи на оштећење ткива и органа новорођенчета, често као последица физичког притиска или трауме током порођаја. Обухвата дугорочне последице, често когнитивне природе, услед оштећења мозга или лобање. Медицинско проучавање порођајних траума потиче из 16. века, а морфолошке последице нестручно обављеног порођаја описане су у медицинској литератури из доба ренесансе. Порођајна повреда заузима јединствену област интересовања и проучавања у медицинском канону. У МКБ-10 порођајна траума је обухватала 49 појединачних кодова (P10–Р15).
Међутим, често постоје јасне разлике између оштећења мозга изазваног порођајном траумом и оног које је изазвано интраутерином асфиксијом. Такође је кључно разликовати „порођајну трауму” од „порођајне повреде”. Порођајне повреде обухватају сва системска оштећења настала током порођаја (хипоксични, токсични, биохемијски, инфективни фактори итд.), док је „порођајна траума” углавном усредсређена на механичка оштећења. Порођајни надражај (caput succedaneum), модрице, крварења дуж померања кранијалних костију и субкапсуларни хематоми јетре су међу пријављеним порођајним повредама. Порођајна траума, с друге стране, обухвата трајне нуспојаве физичких порођајних повреда, укључујући пратеће компензаторне и адаптивне механизме, као и развој патолошких процеса (патогенеза) након оштећења.
Знаци и симптоми Компликације настале услед порођајне трауме могу укључивати оштећење главе, кичмене мождине, меких ткива и органа.
Траума главе одојчета може се манифестовати као порођајни надражај, преломи лобање, екстракранијална и интракранијална крварења, као и повреде кранијалних нерава. Порођајни надражај се уочава као едем на скалпу због притиска на вене услед повећаног притиска током проласка кроз порођајни канал.
Порођајна траума је ретка у западном свету у поређењу са стопама у земљама трећег света. На Западу, до повреда долази у 1,1% царских резова.
Узроци кефалопелвична диспропорција брз порођај одложен и продужен порођај абнормалан положај при порођају асинклитични порођај (asynclitismus) абнормалан став фетуса (екстензиони став главе) акушерски окрет убрзање и стимулација порођаја карлични порођај (карлична презентација) акушерска клешта и вакуум екстракција
Иако током процеса порођаја може доћи до бројних повреда, одређена стања су добро описана. Парализа брахијалног плексуса се јавља код 0,4 до 5,1 одојчади на 1000 живорођених. Траума главе и оштећење мозга током порођаја могу довести до бројних стања, међу којима су: порођајни надражај, кефалохематом, субгалеално крварење, субдурално крварење, субарахноидално крварење, епидурално крварење и интравентрикуларно крварење.
Најчешћи прелом током порођаја је прелом кључне кости (0,5%).
Епидемиологија мини|upright=1.55|десно|Године живота кориговане у односу на инвалидитет (DALY) за порођајну асфиксију и порођајну трауму на 100.000 становника у 2002. години
Референце
Спољашње везе
Категорија:Порођај Категорија:Порођајне трауме