Катедрала Светог Дује, локално позната као Свети Дујам или колоквијално Свети Дује, је католичка катедрала у Сплиту, Хрватска. Катедрала је седиште Сплитско-макарске надбискупије, на чијем је челу тренутно надбискуп Зденко Крижић. Катедрала Светог Дујма је комплекс цркве, формиран од царског римског маузолеја, са звоником; црква је посвећена Девици Марији, а звоник Светом Дује. Заједно чине катедралу Светог Дујма.

Катедрала Светог Дује, освећена на прелазу из 7. у 7. век нове ере, сматра се најстаријом католичком катедралом на свету која је и даље у употреби у својој оригиналној структури, без скоро потпуне реновације у каснијем датуму (иако звоник датира из 12. века). Сама грађевина, изграђена 305. године нове ере унутар Диоклецијанове палате, која је на листи светске баштине УНЕСКО-а, као Диоклецијанов маузолеј, друга је најстарија грађевина коју користи било која хришћанска катедрала.Papa u Splitu i Solinu – kolijevci hrvatskog kršćanstva i državnosti Najstarija katedrala na svijetu То је једна од најпрепознатљивијих знаменитости Сплита.

Историја лево|мини|230x230п|Катедрални део Када су Авари и Словени уништили Салону у 7. веку, део становништва је побегао на оближња острва. После неког времена, део ових избеглица се вратио на копно и населио у напуштеној царској палати Диоклецијанове палате. Претворили су царев маузолеј у хришћанску цркву, уништивши паганске идоле, као и саркофаг у коме је цар некада био сахрањен. Из порушених базилика Салоне, затим су пренели мошти хришћанских мученика које је сам Диоклецијан наредио да се погубе: Светог Дује, првог епископа Салоне, и Светог Анастасија Аквилејског, скромног радника. Према предању које је забележио сплитски хроничар из 13. века Тома Архиђакон, ови догађаји су се одиграли током мандата првог сплитског надбискупа, Јована Равенског.

Међу европским катедралама, сплитска катедрала је јединствена по томе што заузима најстарију грађевину икада коришћену као катедрала: маузолеј римског цара Диоклецијана. На крају другог миленијума, ова грађевина представља снажно помирење паганске антике, хришћанске средњовековне традиције и модерног наслеђа. Маузолеј цара, некада познатог по прогону хришћана, трансформисан је средином 7. века у катедралу, где су олтари са моштима Светог Дује и Светог Анастасија - мученика погубљених у оближњој Салони - постављени на почасна места. лево|мини|Перистил унутар Диоклецијанове палате са маузолејем испред звона (око 1904 - 1910) Спољашњи осмоугао маузолеја првобитно је био окружен колонадним тремом (периптералним амбулаторијумом) који је носило 24 стуба. Унутра је простор кружног облика, артикулисан са четири полукружне и четири правоугаоне нише. У његовом средишту некада се налазио Диоклецијанов саркофаг, касније уништен. Изнад ниша уздиже се осам коринтских стубова од црвеног гранита, на врху који се налази још један прстен од осам мањих стубова. Непрекидни фриз се протеже око унутрашњости, рељефно исклесан са ловачким еротима, позоришним маскама и људским главама. Посебно су интригантна два тракаста медаљона, које археолози и локална сплитска традиција идентификују као портрете цара Диоклецијана и његове супруге Приске. Купола је архитектонски врхунац: изграђена је од лепезастог зида у доњим деловима и кружних редова цигле у горњој трећини. Попут куполе оближњег Вестибула Диоклецијанове палате, некада је блистала бриљантним мозаицима.

Данас, катедрала првенствено функционише као живи литургијски простор, а њен миленијумски континуитет најживље се изражава кроз недељну недељну мису и обновљени сјај процесије на празник сплитског заштитника, Светог Дује.

Архитектура мини|Улаз у катедралу Споља, црква има осмоугаони тлоцрт и некада је била окружена кровним периптром који је носило двадесет четири мермерна стуба са коринтским капителима, укључујући улаз древног римског порекла. Барокна камена плоча, крунисана тијаром, наглашава некадашњи митрополитски и приматски статус цркве, који је надбискупија задржала све док га папска булом Locum Beati Petri формално није укинула 1828. године. Унутрашњост цркве је кружног облика, покривена куполом и артикулисана квадратним и полукружним нишама у којима су се некада налазиле статуе богова и царева. Унутрашњи простор је окружен са осам коринтских стубова од црвеног гранита. Посебно су интересантна два медаљона са тракама урамљеним, које археолози и локална традиција у Сплиту идентификују као портрете цара Диоклецијана и његове супруге Приске.

Улаз Једна од најславнијих карактеристика катедрале су њена дрвена врата, изрезбарена у ораху 1214. године од стране Сплићанина Андрије Бувине. Украшена су са 28 резбарених сцена - четрнаест на сваком крилу - које приказују епизоде из Христовог живота, од Гаврилових Благовести до Васкрсења. Врата су сачувана до данас у изузетно добром стању. Бувина врата су реткост у европској уметничкој баштини, јер је до данас сачувано врло мало средњовековних врата од дрвета.

Лево од улаза налази се шестоугаона проповедаоница из 13. века, направљена од скупоценог зеленог порфира и некада у потпуности позлаћена. Десни бочни олтар био је посвећен Светом Дуји, бискупу Салони и мученику. Његов олтарски балдахин (циборијум) подигао је 1427. године Бонино да Милано у касноготичком стилу, док су фреске четворице јеванђелиста додате 1429. године од стране сплитског сликара Дујама Вушковића. Леви бочни олтар, посвећен сплитском сузаштитнику, солинском мученику Анастасију Аквилејском, створио је 1448. године највећи хрватски архитекта и вајар свог времена, Јурај Далматинца. Посебно је упечатљив централни рељеф на саркофагу који приказује Христово бичевање, где Далматинац приказује Христа као дубоко дирнутог патњом и болом. Главни олтар је изграђен између 1685. и 1689. године. У северној ниши налази се олтар који је 1767. године израдио млетачки вајар Ђовани Марија Морлајтер; Од 1770. године, у њој се налазе мошти Светог Дује, пренете из Бониновог олтара. Најважнија дела у барокном хору катедрале су дрвене хорске клупе, првобитно постављене испред главног олтара и исклесане у првој половини 13. века. Звоник катедрале, висок 57 метара, представља најаутентичнији пример средњовековне архитектуре у Далмацији и започет је у 13. веку. Опсежну рестаурацију и делимичне измене је претрпео на прелазу из 19. у 20. век. Данас се посетиоци могу попети степеницама звоника до врха, одакле се пружа спектакуларан панорамски поглед на цео град Сплит.

Катедрала Светог Дује састоји се од три различита дела из различитих периода. Главни део је маузолеј цара Диоклецијана, који потиче с краја 3. века. Маузолеј је, као и остатак палате, изграђен од белог локалног кречњака и висококвалитетног мермера (већином из каменолома на острву Брачу), уз употребу туфа из корита оближње реке Јадро и цигле произведене у салонитским и другим радионицама.

Звоно торња Звоник је изграђен 1100. године нове ере, у романском стилу. Опсежна реконструкција 1908. године радикално је променила звоник, а многе оригиналне романске скулптуре су уклоњене.Kampanel St. Domnius Звоник катедрале Светог Дујмија висок је 57 метара и један је од најоригиналнијих црквених звоника на јадранској обали. Изградња је почела средином 13. века и трајала је до средине 16. века. Због изузетно дугог периода изградње, представља комбинацију романске и готичке архитектуре, али су стилови у одличној хармонији. Романски стил преовладава у декоративним елементима, а извођење архитектонске транспарентности припада готичком стилу градње.

Звоник је препознатљиво архитектонско дело, специфично по својој виткости и транспарентности, по постепеном сужавању према врху и интеграцији у античко архитектонско окружење, јер употреба венца и капитела, у формату отвора и лукова, одговара аркадама Перистила и трабеацији периптера маузолеја.

Звоник је темељно рестауриран између 1890. и 1908. године. Потпуно је измењен горњи спрат са назнакама ренесансног стила како би био у стилском складу са осталим спратовима. Уклоњене су бројне античке сполије и скулптуре које приказују грифоне, лавове, сфинге и људе. Неки фрагменти старог звоника чувају се у Градском музеју Сплита или су уграђени у зграду Тускулум у Салони.

Касније, у 17. веку, на источну страну маузолеја је додат хор . У ту сврху је источни зид маузолеја срушен како би се две просторије спојиле.Stephen Williams, Diocletian and the Roman recovery, pg. 200, Taylor & Francis, Inc. (1996),

Галерија

Референце

Категорија:Сплит Категорија:Светска баштина у Хрватској Категорија:Цркве у Хрватској