Анархизам или социјализам? () је дело совјетског вође Јосифа Стаљина, написано 1906/1907. године на грузијском, а први пут објављено на руском 1946. године. Дело настоји да анализира анархизам користећи марксистичке методе.

Позадина Ово дело настало је у годинама након неуспеле руске револуције 1905.; Стаљин је у том периоду заузео чврсту марксистичку идеологију. Филозофија анархизма имала је значајну улогу у руској историји, са бројним истакнутим руским анархистима, као што су Михаил Бакуњин, Ема Голдман, Петар Кропоткин и Лав Толстој. У то време су се анархисти у Грузији упуштали у идеолошку кампању против марксиста на Кавказу, а Стаљин је био одговоран за бољшевичке операције у кавкаском региону.

Историја објављивања Чланци који су постали „Анархизам или социјализам?” започели су као серија новинских текстова писаних на грузијском. Прва четири чланка објављена су у изворном облику у дневном бољшевичком листу „Ахали цховреба“ („Нови живот”) који је излазио у Тбилисију, под Стаљиновим руководством, у јуну–јулу 1906. Серија је настављена у листу „Чвени цховреба“ („Наш живот”) од фебруара 1907. до његовог затварања 6. марта 1907, а потом у листу „Дро“ („Време”) у априлу 1907. Године 1946. поново је објављена на руском језику у првом тому Стаљинових сабраних дела. Стивен Коткин тврди да је Стаљин плагирао дело од Георгија Телије, грузијског железничара.

Садржај Дело представља систематску критику анархизма с позиција дијалектичког материјализма и научног социјализма. Стаљин полази од тврдње да се марксизам и анархизам темеље на супротстављеним принципима: док анархизам за полазну тачку узима појединца („све за појединца”), марксизам се ослања на масе („све за масе”). Отуда, еманципација радничке класе и укидање експлоатације могући су тек када пролетаријат постане свестан своје историјске улоге и организује се у самосталну политичку снагу.

Први део списа посвећен је дијалектичком методу. Стаљин објашњава да се друштвени живот налази у сталном кретању, у коме се смењују еволутивне (квантитативне) и револуционарне (квалитативне) промене. Наглашава да само она класа која расте и развија се — пролетаријат — може бити носилац прогреса. Одговарајући на анархистичке оптужбе да је дијалектика „метафизика”, „софистика” или „логички салто мортале”, Стаљин брани Хегелову дијалектику, коју су Маркс и Енгелс „очистили” од идеалистичког система. Чувеним поређењем са дивљим козама одбацује тврдњу да дијалектика не дозвољава „искакање из себе”, истичући да је то вештина за животиње, док је дијалектика намењена људима.

У другом делу излаже се материјалистичка теорија. Стаљин тврди да материјални услови живота — начин производње и економски односи — одређују свест, идеје и установе, а не обрнуто. Кроз примере из природе (развој нервног система и свести) и друштва (еволуција облика својине од првобитне заједнице до капитализма) показује како промена „садржаја” нужно доводи до промене „форме”. Посебно се осврће на положај обртника који постаје фабрички радник: његова свест испрва заостаје за новим материјалним положајем, да би га класна борба постепено привела социјалистичким идејама. Тиме побија анархистичке заблуде, попут изједначавања економских услова са исхраном или проглашавања марксизма за дуализам.

Трећи, најобимнији део, расправља о пролетерском социјализму. Стаљин разлаже основне црте капиталистичког система — приватну својину над средствима за производњу, најамни рад, анархију производње и кризе — и изводи нужност социјалистичке револуције. Будуће друштво замишља као бескласно, без државе и најамног рада, у коме ће произвођачи заједнички поседовати фабрике, земљу и саобраћајнице, а расподела се вршити према способностима и потребама. Инсистира да се социјализам не може остварити мирним реформама, већ искључиво класном борбом која мора кулминирати диктатуром пролетаријата. Као пример такве диктатуре наводи Париску комуну, у којој је власт вршио сам народ, а не уска група завереника. Анархистичко инсистирање на непосредном укидању државе проглашава штетним, јер је пролетаријату у прелазном периоду потребна организована сила ради сламања отпора буржоазије. Истовремено, одбацује анархистичке оптужбе да марксисти желе „државни капитализам” или бирократску владавину над радницима.

Спис остаје недовршен — Стаљин је средином 1907. пребачен у Баку, а убрзо потом ухапшен, те су белешке за последња поглавља изгубљене приликом полицијског претреса.

Види још Списак књига о анархизму Анархо-комунизам Марксизам-лењинизам Библиографија Владимира Лењина

Референце

Литература

Спољашње везе Цео текст дела на Marxists Internet Archive

Категорија:Марксистичка теорија