Манастир десет хиљада Буда (; ) јесте будистички храм из средине 20. века који се налази у Ша Тину, у Хонгконгу, на адреси Село Пај Тау бр. 220. Његово означавање као манастира је заправо погрешан назив јер у комплексу не живе монаси, већ њиме управљају искључиво лаици. И главна зграда храма и пагода наведене су као историјске грађевине III степена од стране Владе Хонгконга.

Постављање камена темељца и изградња храма почели су 1949. године под вођством Јует Каја и његових следбеника, а објекат је завршен осам година касније. Храм је био затворен три године крајем 20. века након што је једна од његових чуварки погинула у клизишту блата које су изазвале лоше одржаване падине у близини. Сам пут до манастира представља туристичку атракцију, јер је стаза са обе стране оивичена златним Будама, од којих је свака јединствена и у различитим позама. Упркос уобичајеном преводу његовог имена, манастир заправо садржи скоро 13.000 статуа Буде.

Историја Почеци (1949—1965) Манастир је 1949. године основао преподобни Јует Кај (月溪法師), који се преселио у Хонгконг из континенталне Кине скоро две деценије раније, 1938. године, како би проповедао учења будизма. На том месту се раније налазио храм посвећен Квун Јам где је једна монахиња убијена током Другог светског рата. Након што је земљиште купио власник локалне дуванске компаније, поклонио га је Јует Кају у сврху оснивања будистичког колеџа. Ово се, међутим, није остварило и уместо тога је изграђен манастир. Његово оснивање догодило се две године након комунистичке победе у континенталном делу земље. Јует Кај и његови следбеници су изводили радове на изградњи „ручно” и лично преносили залихе од подножја брда. Овај подухват је финансиран донацијама лаичке јавности; изградња манастира је коначно завршена 1957. године, иако се постављање будистичких статуа широм манастирског комплекса наставило и у новом миленијуму.

Јует Кај је умро 1965. године, осам година након што је манастир први пут отворен. Апокрифна прича коју су написали његови следбеници тврди да је његово тело пронађено нетрулежно осам месеци након његове смрти, што је резултат седећег положаја лотоса у којем је сахрањен. Међутим, новине тврде да је он заправо био балзамован; његово нетакнуто тело изложено је у главној сали манастира.

Након смрти оснивача (од 1965) За разлику од правог манастира, Манастир десет хиљада Буда нема монаха који живе на тој локацији; комплекс уместо тога одржавају лаици. Након смрти Јует Каја, његови нећаци су преузели улогу надгледања одржавања зграде. У то време манастир је почео да губи на популарности. То је делом било због поремећаја изазваних изградњом новог града Ша Тин током 1970-их. Реновирања манастирских зграда су накнадно извршена 1982, 1997. и 2005. године; најновије реновирање је Саветодавни одбор за старине описао као компромитовање историјске „аутентичности” зграде.

Клизиште и привремено затварање (1997—2000) Дана 2. јула 1997, дан након предаје Хонгконга Кини, клизиште блата запремине од преко погодило је околину манастира. Изазвано је четвородневним обилним падавинама које су биле еквивалентне готово половини просечне годишње количине падавина у граду од . Клизиште је затрпало кућу Ма Шук-фонг, 73-годишње чуварке храма која је ту позицију преузела тачно годину дана раније. Њен нестанак је пријављен истог дана, иако је Ватрогасна служба затражила од Владине ваздухопловне службе да пошаље хеликоптер као део покушаја спасавања, план је накнадно напуштен због мрака. Хеликоптер који је носио мали багер распоређен је на локацију следећег дана, али је захтеван терен — наиме нестабилно блато и уска стаза која окружује манастир — озбиљно отежао напоре спасавања. Тело Ма Шук-фонг је коначно извучено четири дана касније. Мртвозорник је касније пресудио да је њена смрт од гушења под блатом била случајна, али је изразио забринутост због стања падина и инсистирао на примени строжих закона.

Одељење за грађевинарство је у марту 1998. објавило два независна извештаја која су открила да је одржавање брда које гледа на манастир било неадекватно. Ово је делимично приписано владином методу сечења падина. Инцидент је резултирао затварањем манастира на три године како би се извршили радови на поправци околних падина у три фазе. Свака фаза коштала је више од 1,5 милиона хонгконшких долара — овај издатак покривен је донацијама јавности, пошто манастир не наплаћује улазнице за посетиоце. Лаички чувари су на крају затражили 6 милиона хонгконшких долара. До марта 2000. године, две мале падине су обновљене, али рад на већим, опаснијим падинама тек је требало да почне. Манастир је окривио прекомерну бирократију са стране Одељења за зграде за одлагање одобрења радова на реконструкцији. Иако је храм делимично поново отворен неколико месеци након клизишта, цео комплекс је поново отворен тек 31. јула 2000. године. Сада може да одлучи да се затвори у случају јаке кише.

Данашњица Пре 1994. године, храму је било дозвољено да на својој локацији води објекте за исхрану без дозволе, и морао је само да прође рутинске инспекције које су обављали здравствени инспектори из Одељења за регионалне услуге. Међутим, у мају те године, Регионални савет је усвојио строжа правила која захтевају од манастирских ресторана да поштују Подзаконске акте о пословању храном. Ово би поред хигијене подразумевало и придржавање стандарда за заштиту од пожара, изградњу и инсталацију горива. Упркос почетним страховима да ће трошкови побољшања објеката бити изнад њихових финансијских могућности, манастир наставља да води вегетаријански ресторан, који служи — између осталог — кувану крему од тофуа (豆腐花), слатко-киселу вегетаријанску пилетину, пржене индијске орахе са поврћем и друга традиционална кинеска вегетаријанска јела.

У 2010. години, манастир је био један од 52 приватна оператера колумбаријума који су били умешани у спор са Владом Хонгконга, која их је оптужила за „кршење правила планирања и закупа земљишта”. Око 30.000—40.000 ниша у храму било је укључено у спор око закупа земљишта. Следствено томе, у децембру исте године, влада је ставила сва 52 оператера на црну листу као део кампање „именовања и срамоћења”, али се зауставила на томе да од људи не тражи да се уздрже од куповине ниша од ових организација.

Због свог историјског значаја, главни храм и пагода Манастира десет хиљада Буда су наведени као историјске грађевине III степена. Стога их Саветодавни одбор за старине сматра да имају „неку заслугу”, и да би очување ове две зграде на неки начин било пожељније, иако би се могле размотрити различите методе ако њихово очување није изводљиво. Њихов статус је одобрен 31. августа 2010. године.

Архитектура

Манастир десет хиљада Буда налази се на обронку брда у селу Пај Тау и до њега се може доћи степеништем које се састоји од 431 „стрме степенице”. Оне су са обе стране окружене статуама архата — будистичког еквивалента светаца који су постигли просветљење. Израдили су их уметници из провинција Јунан и Гуангдунг, а направљене су по узору на оне које се налазе у храму у Куенмингу, родном граду оснивача Јует Каја. Стварање и постављање ових статуа — које је почело 2001. године без претходног одобрења владе — довело је до мањег раздора између манастира и локалних власти. Ови други су тврдили да је то у супротности са градским грађевинским прописима и да би створило опасност од клизишта које би могло да резултира смртним исходима током кишне сезоне у региону. Након процене безбедности, дозвољено је да статуе остану, и оне настављају да оивичују пут до манастира.

Комплекс покрива више од и подељен је на два нивоа. Горњи ниво се састоји од четири дворане посвећене Квун Јаму и другим будистичким и таоистичким божанствима које садрже различите статуе Буде, док се на доњем спрату налази још једна сала, пагода висока девет спратова, кула и два павиљона.

Укупно, у манастиру има близу 13.000 статуа Буде; ово је упркос називу храма „Десет хиљада”. Иако се 12.000 наводи као доња процена, писци у водичу Лонли планет претпостављају да се на манастирском имању налази „око 12.800” статуа. Неколико њих потиче из династије Танг.

У популарној култури Манастир је током година био приказан у филмовима и телевизијским серијама. У америчкој акционој серији из 1995. године Син који нестаје (енгл. ), то је била локација сцене борбе борилачким вештинама између протагонисте (којег игра Расел Вонг) и његовог „противника са мачем”. Храм је такође био поставка почетне сцене у локалном криминалистичком трилеру из 2002. године Паклени послови (енгл. ). Шеф тријаде у филму, Хон Сам (којег игра Ерик Цанг, иначе побожни будиста), моли се испред статуе Буде у храму. Његови млади следбеници — који су такође ту окупљени — потом наздрављају својој лојалности њему, пре него што се разиђу са упутствима од Хона да се инфилтрирају у хонгконшку полицију као његове кртице.

Фотографије

Види још Храм Ванфу Град десет хиљада Буда, смештен у Јукаји, Калифорнија

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Званични веб-сајт манастира Галерија фотографија, Томас Вилиг Галерија слика Journey to Ten Thousand Buddhas Monastery видео

Категорија:Будистички манастири у Хонгконгу Категорија:Будистички храмови у Хонгконгу