Адолесцентна сексуалност је фаза развоја човека у којој адолесценти доживљавају и истражују сексуална осећања. Интересовање за сексуалност се појачава током почетка пубертета, а сексуалност је често виталан аспект живота тинејџера. Сексуално интересовање може бити изражено на више начина, као што су флертовање, љубљење, мастурбација или ступање у сексуални однос са партнером. Сексуално интересовање међу адолесцентима, као и код одраслих, може значајно варирати и под утицајем је културних норми и морала и обичаја, сексуалног образовања, као и пруженог свеобухватног сексуалног образовања, сексуалне оријентације и друштвених контрола попут закона о узрасту пристанка на сексуални однос.
Сексуална активност генерално носи различите ризике, а они су појачани непознатим узбуђењем сексуалног надражаја, пажњом повезаном са тиме да је особа сексуално привлачна, као и новим нивоом физичке интимности и психолошке рањивости коју стварају сексуални сусрети. Ризици сексуалног односа обухватају нежељену трудноћу и добијање полно преносиве инфекције као што је ХИВ/сида, што се може смањити доступношћу и употребом кондома или применом других пракси сигурног секса. Контрацептивна средства специфично смањују шансу за малолетничку трудноћу.
Развој сексуалности Адолесцентна сексуалност почиње у пубертету. Процес сексуалног сазревања производи сексуално интересовање и стимулише мисаоне процесе. Касније сексуално понашање почиње лучењем хормона из хипоталамуса и предњег режња хипофизе. Ови хормони циљају полне органе и започињу њихово сазревање. Растући нивои андрогена и естрогена утичу на мисаоне процесе адолесцената и описани су као нешто што је присутно у умовима „готово свих адолесцената велики део времена”.
Иако већина адолесценткиња пролази кроз процес сексуалног сазревања на нормалан, предвидљив начин, могу постојати разлози за забринутост родитеља и лекара уколико се појаве следећи симптоми: болна менструација хронични карлични бол делимична опструкција вагиналног излаза/неперфорирани химен могући анатомски дефекти Access provided by the University of Pittsburgh.
Погледи на сексуалну активност
Једна студија из 1996. године документовала је интервјуе са узорком ученика виших разреда основне школе у Сједињеним Америчким Државама. Девојчице су ређе изјављивале да су икада имале секс у поређењу са адолесцентима. Међу дечацима и девојчицама који су искусили сексуални однос, удео оних који су недавно имали секс и који су редовно били сексуално активни био је исти. Аутори студије су претпоставили да мање девојчица говори да су икада имале секс зато што су девојчице сматрале малолетничко родитељство већим проблемом од дечака. Сматрало се да су девојчице рестриктивније у својим сексуалним ставовима; биле су склоније од дечака веровању да ће моћи да контролишу своје сексуалне нагоне. Девојчице су имале негативније асоцијације у вези са тим како би сексуална активност могла да утиче на њихове будуће циљеве. Уопштено, девојчице су изјавиле да осећају мањи притисак вршњака да почну са сексуалним активностима, док су дечаци пријављивали да осећају већи притисак.
Каснија студија испитивала је ставове адолесцената. Када су упитане о апстиненцији, многе девојчице су изјавиле да се осећају конфликтуозно. Покушавале су да балансирају између одржавања добре репутације, покушаја одржавања романтичне везе и жеље да се понашају као одрасле особе. Дечаци су посматрали секс као друштвени капитал. Многи дечаци су веровали да њихови мушки вршњаци који апстинирају неће тако лако напредовати на друштвеној лествици као сексуално активни дечаци. Неки дечаци су рекли да за њих ризици који могу произаћи из секса нису толико лоши као друштвени ризици који би могли настати услед апстиненције.
Схватања о губитку невиности
У Сједињеним Америчким Државама, програми под мандатом федералне владе покренути 1980-их промовисали су адолесцентну апстиненцију од сексуалних односа, што је резултирало тиме да су се тинејџери окренули оралном сексу, који је према једној студији око трећина тинејџера сматрала обликом апстиненције.
Све до свог првог сексуалног односа, адолесценти углавном посматрају невиност на један од следећих начина: као дар, стигму или нормалан корак у развоју. Девојчице обично сматрају невиност даром, док дечаци невиност виде као стигму. У интервјуима, девојчице су рекле да су губитак своје невиности посматрале као да некоме поклањају веома посебан дар. Због тога су често очекивале нешто заузврат, попут повећане емотивне интимности са партнером или партнерове невиности. Међутим, често су се због тога осећале обесправљено; неретко нису осећале да су заправо добиле оно што су очекивале, што је чинило да се осећају као да имају мање моћи у вези. Осећале су да су се нечега одрекле, а нису имале утисак да је тај њихов чин препознат.
Схватање невиности као стигме обесправљивало је многе дечаке јер су се дубоко стидели и често покушавали да сакрију чињеницу да су девственици од својих партнера, што је за неке резултирало тиме да их партнери задиркују и критикују због ограничених сексуалних техника. Девојчице које су невиност посматрале као стигму нису доживеле оваква посрамљивања. Иако су приватно мислиле да је невиност стигма, ове девојчице су веровале да друштво вреднује њихову невиност због стереотипа да су жене сексуално пасивне. Ово им је, како су рекле, олакшавало губитак невиности када би то пожелеле, јер су осећале да друштво има позитивнији поглед на женске девице и да их је то можда чинило сексуално привлачним. Схватање губитка невиности као дела природног развојног процеса резултирало је мањом неравнотежом моћи између дечака и девојчица јер су ови појединци осећали мањи утицај других људи и били су више у контроли свог индивидуалног сексуалног искуства. Међутим, адолесценти су били склонији од адолесценткиња да свој губитак невиности виде као позитиван аспект своје сексуалности јер је то више прихваћено од стране вршњака.
Понашање + Распрострањеност сексуалног искуства међу 15-годишњацимаДржаваДечаци (%)Девојчице (%)Аустрија 21,7 17,9Белгија 24,6 23Канада 24,1 23,9Хрватска 21,9 8,3Енглеска 34,9 39,9Естонија 18,8 14,1Финска 23,1 32,7Француска 25,1 17,7Грчка 32,5 9,5Мађарска 25 16,3Израел 31 8,2Летонија 19,2 12,4Литванија 24,4 9,2Северна Македонија 34,2 2,7Холандија 23,3 20,5Пољска 20,5 9,3Португалија 29,2 19,1Шкотска 32,1 34,1Словенија 45,2 23,1Шпанија 17,2 13,9Шведска 24,6 29,9Швајцарска 24,1 20,3Украјина 25,1 24Велс 27,3 38,5
Контрола рађања Године 2002. спроведена је анкета у европским државама о сексуалном понашању тинејџера. У узорку 15-годишњака из 24 земље, већина учесника је самостално пријавила да није искусила сексуални однос. Међу онима који су били сексуално активни, већина (82,3%) је користила контрацепцију приликом последњег односа.
Национално репрезентативна данска студија открила је да су тинејџерке које користе најчешћи облик пилула за контролу рађања (комбиноване контрацептивне пилуле са естрогеном и прогестином) имале 80% већу шансу да им буде прописан антидепресив него девојчице које нису узимале контрацепцију. Девојчице које су узимале пилуле само са прогестином имале су 120% већу шансу. Ризик од депресије утростручен је код тинејџерки које су користиле неоралне облике хормонске контрацепције.
Сексуално функционисање адолесцената: родне сличности и разлике Лусија О'Саливан (Lucia O'Sullivan) и њене колеге проучавали су сексуално функционисање адолесцената: упоредили су узорак адолесцената са узорком одраслих и нису пронашли значајне разлике међу њима. Жеља, задовољство и сексуално функционисање били су генерално високи међу њиховим узорком учесника (старости од 15 до 21 године). Поред тога, нису пронађене значајне родне разлике у преваленцији сексуалне дисфункције. Што се тиче проблема са сексуалним функционисањем које су поменули учесници у овој студији, најчешћи проблеми наведени код мушкараца били су анксиозност у вези са сексуалним перформансама (81,4%) и преурањена ејакулација (74,4%). Остали чести проблеми укључивали су потешкоће са постизањем ерекције и проблеме са ејакулацијом. Генерално, већина проблема није се јављала на хроночној бази. Чести проблеми код девојчица укључивали су потешкоће са сексуалним врхунцем (оргазмом) (86,7%), недостатак сексуалног интересовања током сексуалне ситуације (81,2%), незадовољавајућа вагинална лубрикација (75,8%), анксиозност због сексуалног наступа (75,8%) и болан однос (25,8%). Већина проблема које су навеле девојчице нису били трајне природе. Међутим, немогућност доживљавања оргазма изгледала је као проблем који је код неких учесница био сталан.
Аутори су током интервјуа приметили четири тренда: сексуално задовољство се повећавало сразмерно сексуалном искуству учесника; они који су искусили сексуалне потешкоће обично су избегавали секс; поједини учесници наставили су да редовно упражњавају секс чак и ако су имали ниско интересовање; и на крају, многи су осећали бол током сексуалне активности уколико су имали слабо узбуђење.
Друга студија показала је да није било неуобичајено да адолесценткиње у везама пријављују да осећају мало жеље за ступањем у сексуалне односе. Ипак, многе девојчице су се упуштале у сексуалну активност чак и када то нису желеле, како би избегле оно за шта су мислиле да би могло да оптерети њихове везе. Истраживач наводи да то може бити због друштвеног притиска на девојчице да буду „добре девојчице”; притисак да буду „добре” може учинити да адолесценткиње помисле како не би требало да осећају жељу на исти начин као дечаци. Чак и када су девојчице признавале да су осећале сексуалну жељу, говориле су да су имале осећај да то не би требало да раде и често су покушавале да прикрију своја осећања. Ово се наводи као пример како друштвена очекивања о роду могу утицати на сексуално функционисање адолесцената.
Родне разлике у оралном сексу међу адолесцентима Постоје родне разлике у пружању и примању оралног секса. Једна студија показала је да су младићи очекивали да им се пружи орални секс више него што су младе жене очекивале да ће га примити, при чему је 43% мушкараца и 20% жена то очекивало. Поред тога, више младића пријавило је контакт уста са пенисом у односу на контакт уста са вулвом партнера другог пола. Младићи такође примају орални секс чешће него младе жене. Једна студија спроведена међу америчким студентима известила је да је 62% учесница чешће пружало орални секс него што су га примале. Међутим, сличне пропорције младића и девојака пријављују да су искусиле орални секс.
У Бразилу Према студији из 2007. године, просечан узраст у ком Бразилци губе невиност је 17 година, што је други најнижи број међу истраженим земљама (прва је била Аустрија). Такође су били ниско рангирани у употреби кондома приликом првог односа, са 47,9% (студија је такође открила да су особе нижег социоекономског статуса чешће користиле кондоме). Чак 58,4% жена пријавило је да су изгубиле невиност у озбиљној вези, насупрот само 18,9% мушкараца. Бразил се нашао међу земљама у којима људи имају најпозитивнија осећања у вези са првим сексуалним односом, где је губитак невиности био повезан са задовољством и повећањем зрелости (за разлику од Јапана, земље која је пријавила најнегативнија осећања у вези са губитком невиности).
У другом истраживању, које предводи међународну ранг листу, 29,6% бразилских мушкараца изгубило је невиност пре 15. године (у поређењу са 8,8% жена), али је стварни просек губитак невиности у 16,5 година и ступање у брак у 24. години за мушкарце, те губитак невиности у 18,5 година и ступање у брак са 20 година за жене. Ови подаци се не разликују много од националних статистика. Године 2005. око 80% тадашњих адолесцената изгубило је невиност пре 17. рођендана, а отприлике 1 од 5 новорођене деце у земљи родила је мајка адолесценткиња, где је број деце по жени у просеку свега 1,7, што је испод стопе природне замене и представља трећи најнижи резултат међу независним државама Америке, након Канаде и Кубе.