Авион Фоке Вулф S 1 је једномоторни двоседи висококрилни моноплан претежно дрвене конструкције са фиксним стајним трапом. Намена му је била почетна обука пилота. Пројектовала га је и произвела фабрика -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- из Бремена 1925. године. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор Junkers L1 авиона Фоке Вулф S 1b мини|десно|300п|Крило типа Занонија авиона Фоке Вулф S 1 мини|десно|300п|Најпопуларнији авион Фоке Вулф S 1 (D-790) мини|десно|300п|Извлачење из снега авиона Фоке Вулф S 1 (D-790) 6.02.1927. мини|десно|300п|Демонтажа авиона Фоке Вулф S 1 (D-790) ради сувоземног транспорта На бази авиона Фоке-Вулфа A 7, 1925. године развијен је побољшани Фоке-Вулф S 1 под вожством инж. Хенрих Фоке (Henrich Focke). Развој овог авиона није стао завршетком тестирања првог прототипа, већ 1926, године даље је развијен S 1a, и S 1b. Ови модели су се разликовали у различитим моторима који су у њих уграђивани. На крају је развијен и нови авион Фоке Вулф S 2https://www.airwar.ru/enc/other1/fws1.html.

Технички опис Авион Фоке Вулф S 1 је био једномоторни конзолни висококрилац дрвене конструкције без подупирача са фиксним стајним трапом. Седишта су била распоређена једно поред другог у центру гравитације. Постојала су три типа овог авиона, разлика између њих је била у погонском мотору, -{S 1}- је покретао Siemens & Halske Sh 10, -{S 1а}- је покретао Siemens & Halske Sh 5, док је -{S 1b}- био опремљен мотором -{Junkers L 1a}-Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. https://histaviation.com/fw_s1.html.

Труп: се састојао од просторне решеткасте дрвене конструкције формиране тако да би се добио облик трупа (правоугаони попречни пресек). Поља решеткасте конструкције су укрућена дијагоналним жичаним затезачима. Носач мотора од челичних цеви био је прекривен лимовима лаких легура до заштитног зида иза њега; остатак трупа био је делом обложен шперплочама а остатак је пресвучен импрегнираним платном. На горњој страни трупа се налазила двоседа кабина где су чланови посаде седели један поред другог. Овакав начин смештаја инструктора и питомца омогућавао је лакшу обуку јер су и наставник и ученик били у непосредном контакту како при обуци тако и при контроли наученог. Посада је имала заштитне ветробране испред себе и заштитнике за главу иза себе.

Погонска група модела -{S 1}- се састојала од 5-то цилиндричног ваздухом хлађеног радијалног мотора Siemens & Halske Sh 10, снаге 51 -{kW}- и двокраке дрвене вучне елиса фиксног корака. Модел -{S 1а}- је покретао такође 5-то цилиндричног ваздухом хлађени радијални мотор Siemens & Halske Sh 5 снаге 63 -{kW}- и двокрака дрвена вучна елиса фиксног корака. Трећи модел -{S 1b}- је био опремљен 6-то цилиндричним редним ваздухом хлађени мотор Junkers L 1a снаге 63 -{kW}- и двокраком дрвеном вучном елисом фиксног корака.

Крило је било типа Занонија, предња ивица крила је била права, бочне ивице косе (у смислу повећања размаха крила) а задња ивица крила је имала облик елипсе. Предња ивица крила је била управна на осу авиона. Крила су била релативно велике дебљине и имала два носача (рамењаче) која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. На предњој ивици крила у шупљинама крила била су смештена два резервоара за гориво. Конструкција крила је потпуно обложена импрегнираним платном. Крило је са својом највишом тачком било поравнато са горњом страном трупа. Крила су била опремљена крилцима исте грађе као и крило.

Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Карактеристика овог авиона је у томе што је конзолни хоризонтални стабилизатор био постављен при горњој површини трупа а вертикални стабилизатор је био троугластог облика. Сви елементи репа су били формирани од дрвених оквира пресвучених импрегнираним платном.

Стајни трап: је био фиксан, састојао се од два троугласта челична носача и фиксне осовине на којој су се налазили точкови великог пречника. Веза између осовине и носача је била еластична, изведена помоћу гумених блокова. Предњи носачи стајног трапа били су додатно укрућени унакрсним жичанм затезачима. Испод репа авион је имао еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авионаД. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.. Оперативно коришћење Произведено је укупно 7 авиона тип -{S 1a}- и 1 авион тип -{S 1b}-. Сви ови авиони су углавном кориђшћени за обуку пилота било у професионалним авио школама или аеро клубовима. Најпопуларнији од ових авиона био је Фоке Вулф S 1 са регистрацијом D-790 којим је пилот Вили Штајнкраус 6. фебруара 1927. године као прва особа слетела на планину Брокен прекривену снегом (авион није био опремљен скијама). Том приликом је лакше оштећен авион тако да је морао бити размонтиран и железницом враћен на матични аеродромhttps://www.1000aircraftphotos.com/Contributions/SavinCristian/8476.htm. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. . . Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.

Види још Дорније Do 10 Фоке Вулф S 2 Фоке Вулф S 39 Фоке Вулф Fw 40 Фоке Вулф Fw 55 Јункерс T 26 Јункерс T 23 Фијат AS.1 Спољашње везе

https://www.airwar.ru/enc/other1/fws1.html https://histaviation.com/fw_s1.html https://www.1000aircraftphotos.com/Contributions/SavinCristian/8476.htm

Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Извиђачки авиони Категорија:Школски авиони