Рудник бакра Нчанга, раније рудник бакра Чингола, јесте подземни рудник и површински коп кобалта и бакра у Чинголи, у покрајини Копербелт у Замбији. Највећи је рудник бакра у Африци. У власништву је компаније Конкола копер мајнс (Konkola Copper Mines), заједничког подухвата компаније Веданта рисорсис (Vedanta Resources) и државне рударске компаније Замбије (ZCCM инвестментс холдингс).

Загађење из рудника контаминирало је изворе воде за хиљаде оближњих мештана који нису имали други извор воде, што је резултирало здравственим проблемима. Мештани су такође пријавили да је загађење уништило пољопривредно земљиште и смањило приносе усева. Хиљаду осамсто мештана поднело је колективну тужбу (Лунгове против Веданта рисорсис плц) против компаније Веданта рисорсис у Лондону 2015. године. Случај је стигао до Врховног суда Уједињеног Краљевства и имао је шире последице за британске мултинационалне компаније за експлоатацију ресурса које послују у иностранству.

Опис и власништво Рудник бакра Нчанга је рудник за производњу кобалта и бакра у Чинголи, у покрајини Копербелт у Замбији. У власништву је компаније Конкола копер мајнс, заједничког подухвата британске компаније Веданта рисорсис и државне рударске компаније Замбије.

Овај рудник је највећи рудник бакра у Африци. Операције се одвијају и на површинском копу и под земљом. Коп је дуг преко четири миље (око 6,4 km), широк једну миљу (око 1,6 km) и дубок 1.600 стопа (око 490 m). Локација обухвата рудник, топионицу, рафинерију и гомилу јаловине високу 300 стопа (око 90 m).

Историја мини|350x350px|Рудник 2008. године Године 2011. Виши суд у Лусаки наложио је да се становницима Чинголе исплати 1,3 милиона фунти на име одштете за контаминацију реке Кафуе сумпорном киселином 2006. године. У 2014. години рудник је остварио профит од 320 милиона фунти.

Године 2015, 2.500 људи из заједница Хипо Пул (Hippo Pool), Какоса (Kakosa), Шимулала (Shimulala) и Хелен (Hellen) тврдило је да је рудник поново загадио поток Мушишима и реку Кафуе. Би-Би-Си је известио да је имао увид у процурелу документацију која потврђује изливање сумпорне киселине и других токсичних хемикалија које загађују изворишта воде људи који живе у близини рудника. Узбуњивач, који је радио 15 година у KCM-у, тврди да су се од 2004. године, када је Веданта купила рудник, правили компромиси како би се уштедело на трошковима пословања.

Без признавања правне одговорности, Веданта рисорсис је 2021. године пристала на финансијску нагодбу чији износ није откривен.

Године 2020. власници рудника упозорили су да падавине изазивају неминовно урушавање дела рудника. Угрожено подручје представљало је 350 метара дужине ивице копа, при чему се очекивао пад 20 милиона тона материјала.

Утицај на животну средину Године 2006. локални пољопривредници и рибари пријавили су да је изливање бакар сулфата обојило реку Кафуе у јарко плаво и да је 40.000 људи било погођено затрованом водом.

Године 2015. рудник је загадио пољопривредно земљиште у селу у близини рудника бакар сулфатом, контаминирајући једини извор пијаће воде за локалну школу. Због контаминације вода је добила „неподношљив” непријатан мирис и постала јарко наранџаста. Мештани су пријавили да им усеви пропадају и да пате од здравствених проблема попут парализе.

Површински коп Нчанга Површински копови у руднику Нчанга смештени су у структури у облику полумесеца дужине 11 km око општине Чингола у Замбији. Са површином од скоро 30 km2, то је други по величини површински коп на свету. Најдубљи део копа налази се 400 m испод околне висоравни.

Површинска експлоатација у Нчанги почела је 1955. године, на главном површинском копу Нчанга. Након тога, у одређеним периодима експлоатисано је и девет површинских копова средње величине, познатих као сателитски копови.

Тренутно је рударење концентрисано на главни коп Нчанга, док су сателитски копови планирани за будућа проширења, у складу са економским и технолошким развојем прераде. Заједно се генерички називају површински копови Нчанга (Nchanga Open Pits).

Подземни рудник Нчанга Подземни рудник Нчанга чини приближно 45% укупне производње бакра у Нчанги. Током протеклих 10 година годишња производња је у просеку износила 93.000 тона садржаног бакра. Тренутно постоје три одвојена рудна тела из којих се врши експлоатација, и то доње рудно тело (LOB), Блок „A” (Block A) и Чингола „B” (Chingola B). Они доприносе производњи руде бакра са 63%, 35% и 8% редом.

Постројења за прераду Нчанга Постројења за прераду у Нчанги састоје се од два концентратора, Ист мил (East Mill) и Вест мил (West Mill), као и постројења за лужење јаловине.

Ист мил прерађује руду са површинског копа, док Вест мил прерађује руду из подземног рудника. Поред тога, кобалт се прерађује у постројењу за кобалт Вест мил. Постројење за лужење јаловине производи бакарне катоде из јаловине концентратора и рекултивисане јаловине.

Види још Копербелт (регион у централној Африци) Супергрупа Катанга (геолошка формација)

Референце

Категорија:Рудници бакра Категорија:Рудници кобалта Категорија:Површински копови Категорија:Подземни рудници Категорија:Еколошке катастрофе