Тисабе

Тисабе () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунхеђеш јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Непосредни суседи су му Тисађенда на северу, Банхалма (део Кендереша) на истоку, Феђвернек на југу, Нађкериу на југозападу и Кетелек на северозападу, при чему се последња два насеља налазе на супротној (десној) обали Тисе. Његови најудаљенији делови на северу углавном се налазе у оквиру територије акумулације за прихват поплавних вода код Тисарофа, која је пуштена у рад 2009. године.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Етимологија имена Префикс Tisza- односи се на реку, док је суфикс -bő туркијског порекла и значи „вођа клана”.

Историја У близини насеља пронађен је само један артефакт из бронзаног доба, будући да до сада нису спроведена опсежна археолошка истраживања.Кратка историја насеља

Након мађарског освајања, село, које потиче из доба династије Арпад, населила је једна са мађарима надолазећа етничка група а то су били Кабари (или Кавари), народ туркијског говорног подручја који се одвојио од Хазарског каганата. Први писани помен насеља датира из 1077. године под именом Bek (или Begh), реч је о изразу туркијског порекла који означава племенског поглавара. Ово име додатно потврђује да су ово подручје, још од времена освајања, насељавали Кабари туркијског говорног подручја.

У краљевској повељи коју је 1257. године издао мађарски краљ Бела IV, ово земљиште, описано као terra nomine Ben juxta Titiam, помиње се као посед који су претходно држали Сарацени (quae quidem antea per Saracenos possidebatur). Након што је разорено током монголске инвазије, краљ Бела IV је ово имање доделио Петру, Деметеру, Миклошу, Чепану, Иштвану и њиховим рођацима, који су сви припадали роду Дем (de genere Dem).

Насеље се такође помиње у папским регистрима за наплату десетка из периода 1337–1332. године као део Кемејског архиђаконата. Његов скелски прелаз преко реке Тисе играо је значајну улогу током читавог средњег века. Године 1411. посед је био у власништву Михаља, Имреа и Иштвана Кантора, племића из места Тиса-Бее (Tisza-Beő).

Село је поново разорено у 16. веку, а поново је насељено тек у 18. веку. Међу његовим земљопоседницима налазила се породица Кохари, као и грофови Карољи и породице Алмаши, Ходоши и Халер.

Демографија Године 2001, 69% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 31% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 96% становника изјаснило се као Мађари, а 65,8% као Роми (укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура била је следећа: римокатолици 48,7%, реформисти 1,4%, лица без верске припадности 42,2% (7,6% се није изјаснило).

Године 2022. 97,3% становништва изјаснило се као Мађари, 2,2% као Роми, а по 0,1% као Бугари и Русини (2,7% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Према вероисповести, 7% су били римокатолици, 0,5% реформисти, 0,4% припадници других хришћанских заједница, 4,9% припадници других католичких заједница, а 45,9% лица без верске припадности (41,4% није дало одговор).

Литература

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Тисабеа , Тисабе је најсиромашније насеље., index.hu Закон CLXXIX из 2011. године о правима националности (2011. évi CLXXIX. törvény a nemzetiségek jogairól)

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок

Тисабе

Źródło i licencja