Тисадерж () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Тисафиред јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Рушевине виле Ђерђа Борбеља мини|лево|200п|Разгледница Тисадержа из 1940−их Село лежи близу северне ивице жупаније, југозападно од Тисафиреда, североисточно од Абадсалока, поред реке Тисе. Топографске информације
Непосредна суседна насеља су: Тисафиред и Тисаселеш са северо-североистока, Тисасентимре са истока, Абадсалок са југозапада и Ујлеринцфалва са северозапада.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Держ је био насељен недуго након освајања. Његови први познати власници били су чланови породице Томај, а у 14. веку, поред њих, овде су поседе стекле и породице Салок, породице Держјек, Лошонци, Кун и Пастоји, као и породице Пентек (Черекез-пуста) и Борбељ.Кратка историја насеља
Забележено је да је породица Пентек добила племићко писмо од Фердинанда II 18. јуна 1631. Овиме су Пентек Деметер, његова жена Каталин Тот, њихова деца Петар, Ана и Илона, као и њихова браћа и сестре Лоринц и Каталин постали племићи, а што је то исте године званично објавила жупанија Боршод. (Borsodm. lev. Pr. 5. f. 41.) Године 1699. Бенедек, Иштван, ст. и мл. Андраши су били власници Саруда и 1709. ссу озваничили своју племићку лозу (1709. év 486. jkl.). У време истраге 1724. године, Јанош, Деметра, Бенедек и Леринц су били становници Тисадержа, а касније су се неки од њих раселили у Кишујсалаш, Кунхеђеш и Мадараш (1773. év 309. C. sz).
Око средине 16. века, поред породице Держи, у Держењу су имање стекле породице Чемел, Фирек и Сабо, као и егерски поручник Секи Пал, који је припадао рођацима породице Держи. После 1670. сендрејски капетан Петар Секи је повратио хипотеку свог деде Пала Секија.
За време турског потчињавања насеље је два пута опустошено. Приликом друге татарске инвазије, и поново 1590. године, али је оба пута убрзо поново насељен. Током Ракоцијевог рата за независност, поново је опустошен у борбама које су се одвијале на том подручју, а поново је насељен 1711-1712. За време ослободилачких ратова село је било благајничка ризница. Године 1745. Марија Терезија је поклонила село Балашу Борбељу.
Од 19. века значајну улогу у јавном животу и привреди насеља имала је породица Ујвари из Держија, чији су чланови живели у селу од почетка 18. века до средине 20. века (1963). Напустили су село након национализације и репресалија после револуције 1956. године, њихови потомци живе у Тисафиреду и Аустрији. Почетком 20. века припадао је горњем јарашу Тиса у жупанији Јаш-Нађкун-Солнок.
Демографија Године 2001. 95% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 5% Цигани.Скуп података о националности пописа из 2001. године.
Током пописа из 2011. године, 91,5% становника се изјаснило као Мађари, 7,7% као Цигани, а 0,6% као Немци (8,3% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 12,5%, реформатори 33,9%, гркокатолици 0,2%, неденоминациони 39,4% (13,7% се није изјаснило).
2022. године, 91,2% становништва се изјаснило као Мађари, 5,2% као Роми, 0,7% као Немци, 0,1% као Румуни и 1,1% као друге, ненационалне националности (8,1% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према њиховој религији, 26,4% су били реформисани, 8,7% римокатолици, 0,3% лутерани, 0,2% гркокатолици, 0,5% остали хришћани, 0,9% остали католици, 40,3% неконфесионални (22,6% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Веб−страница дома културе у Тисадержу
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок