Примарне штеточине представљају најзначајнију групу складишних штеточина пољопривредних производа. Иако су по броју врста најмање заступљене, оне проузрокују највеће квантитативне и квалитативне штете на ускладиштеним пољопривредним производима. Примарне штеточине могу да оштећују поптпуно здрава и неоштећена зрна, да се на њима развијају и размножавају и тако проузрокују велике губитке. Они такође стварају повољне услове за напад секундарних штеточина на истим производима.McFarlane, J. A. (1989). Guidelines for pest management research to reduce stored food losses caused by insects and mites (ODNRI Bulletin No. 22). Overseas Development Natural Resources Institute (ODNRI). Greenwich Academic Literature Archive (GALA).
Најважније примарне штеточине присутне у нашим складиштима су житни жижак (; : ), пиринчани жижак (), житни кукуљичар (; : ) и житни мољац (; : ).
Штеточине као што је житни жижак и житни кукуљичар су глобално признате као примарне штеточине које изазивају значајне економске губитке у складиштеном житу широм света, где њихово присуство доводи до директне потрошње зрна и повећава ризик од секундарних штета и микробних контаминација.
Прерађевине од зрна онда нема разлике између примарних и секундарних штеточина, јер је таква храна доступна за исхрану свим инсектима којима одговара такав вид хране. Код нас врсте које нападају такву храну су брашнени мољац и мали брашнар, дуванска буба, дуванов мољац. Велики економски значај имају и штеточине које нападају вуну, крзно, одећу и др.
Инфестација ових штеточина доводи до значајних квантитативних губитака (смањења масе зрна) и квалитативних губитака (смањење нутритивних и технолошких особина) услед директног конзумирања зрна, контаминације фецесом, те стварања повољних услова за развој плесни и других секундарних организама. Ове последице могу значајно умањити вредност робе на тржишту и њену употребљивост у прехрамбеној индустрији.
Референце
Категорија:Штеточине