Ефект кармина (енгл.lipstick effect) је социоекономска хипотеза настала почетком 21.века, која објашњава понашање потрошача да у периоду економске кризе, рецесије или финансијске нестабилности повећава куповину ситних у приступачних луксузних добара, док истовремено смањује издатке за крупне и скупе инвестиције.
Хипотеза Основа овог феномена лежи у економским концептима ефекта дохотка и ефекта супституције. Када куповина скупљих добара, као што су аутомобили, некретина или путовања постане недостижна због смањеног куповног капацитета или неизвесности на тржишту, потрошачи се окрећу алтернативама. Ситни луксузни предмети, као што су квалитетни и брендирани кармини од којих и настаје назив овог ефекта, служе као јефтина супституција која пружа психолошки осећај задовољства без угрожавања буџета.
Историја Овај се феномен може уочити од периода након Другог светског рата када су веће модне куће, као што су Шанел и Диор, преусмериле фокус ка широј популацији која није могла да приушти скупу гардеробу и дизајнерске торбе али је могла учествовати у брендираном луксузу кроз куповину парфема и козметике. Феномен је 1998.године формално описан у економској литератури у књизи The Overspent American професорксе Џулијет Шор.
Појам је популаризовао Леонард Лаудер, бивши председавајући Estée Lauder Companies Inc, почетком 2000-их година. Приметио је да након емономског пада и терористичких напада у САД-у 2001.године продаја кармина забележила значајан раст. На основу тих запажања је креиран и незванични индекс кармина, који се у теорији користио као потенцијални показатељ надолазеће рецесије или пада потрошачког поверења.
У савременој економској анализи вредност овог индекса као поузданог индикатора се сматра ограниченом. Касније рецесије и квалитативна истраживања тржишта показала су разнолике резултате, демантујући универзалност ове хипотезе. Поред тога, уочено је да се феномен прелива и на друге категорије ситних задовољстава попут лакова за нокте, маскара, посебних слаткиша и пића, стога се може посматрати у ширем контексту склоности као приступачном луксузу у кризним временима. Како код нормалних добара потражња расте с падом прихода ситни луксузни предмети функционишу супротно, односно слично инфериорним добрима, падом куповне моћи тражња за таквим дорбима расте.
Ограничења Главни недостатак ефекта кармина као економског показатеља јесте отежана доступност свежих и прецизних података у реалном времену. Подаци о продаји личне неге обично се објављују са кашњењем од неколико месеци, што умањује њихову практичну вредност за прогнозирање. Поред тога ефекат губи на снази током екстремно јаких рецесија када чак и минимална задовољства која изускују новац, буду елиминисана из буџета.
Види још
Биг мек индекс
Референце Категорија:Економија Категорија:Козметика Категорија:Тржиште (економија) Категорија:Инфлација