Авион Фоке Вулф Ta 154 „Moskito“ (Фоке Вулф Ta 154 комарац) је био двомоторни, висококрилни моноплан, вишенаменске категорије, мешовите конструкције. Пројектовала га је и произвподила фирма -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- од 1943/44. годинеhttps://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=473https://www.destinationsjourney.com/historical-military-photographs/focke-wulf-ta-154/. Пројектовање и развој мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941) мини|десно|300п|Мотор Jumo 213 авиона Фоке Вулф Fw 154 мини|десно|300п|Цртеж авиона Фоке Вулф Fw 154 у 3 пројекције мини|десно|300п|Динамичко испитивање авиона Фоке Вулф Fw 154 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф Fw 154 V-1 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф Fw 154 V-7 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф Fw 154 V-7 поглед одозго Британско бомбардовање Келна са 1047 бомбардера у току ноћи 31.05.1942. године са губицима од свега 3,9% РАФ-ових авиона. Ова бројка укључује и авионе оборене противавионским ватром са земље. Коначно је освестила команду Луфтвафе и Министарство ваздухопловства (РЛМ) да са постојећом ловачком авијацијом нису у стању да се одбране од РАФ-ових ноћних напада. Претварање бомбардера у ноћне ловце дало је ограничене, недовољно добре резултате па је стога Фоке Техничка канцелакија Министарства ваздухопловства дало хитан налог произвођачима авиона Јункерсу, Хајнкелу и Фоке-Вулфу за пројектовање и израду наменских ноћних ловаца. Министарство је овај пројект условило и тиме што је инсистирало да новопројектовани авиони због недостатка стратешких сировина, лаких метала и легирајучих елемената авиони буду прављени од расположивих сировина, дрво и угљеничних челика. Поред свега изузетно кратки рокови су додатно компликовали живот како произвођачима тако и њиховим пројектантима.
Пре овог налога Министарства, Фоке Вулф је нудио истом Министарству пројект брзог двомоторног бомбардера сличног Де Хевилендовом Москиту које је министарство одбило. Ову прилику је предузимљиви технички директор Фоке Вулфа Курт Танк искористио и постојећи пројект прилагодио новим захтевима. Министарство је прихватило понуђени пројект и тако је рођен Фоке Вулф Ta 154. Који је касније добио надимак Москито попут свог британскиг такмаца и узора. Пројект је завршен у рекордном року а авион је први пут полетео 1. јула 1943. Нови борбени авион је предложен као једноседни и двоседи ловац за све временске услове, способан за дејство у било које доба дана или ноћи. Конструкција авиона је требало да буде израђена од 57% дрвета, 30% челика и само 13% легура алуминијума и других оскудних материјала. У односу на конкуренте Јункерс Ju 388 и Хајнкел He 219 показао се као бољи и бржи (са брзином од 700 -{km/h}- без наоружања) па га је Министарство одобрило за серијску производњуhttps://airwar.ru/enc/fww2/ta154.htmlhttps://silverhawkauthor.com/aviation/warplanes-of-germany-luftwaffe-focke-wulf-ta-154-moskito/https://wiki.warthunder.com/unit/ta_154a_1.
Технички опис Авион Фоке Вулф Ta 154 је био двомоторни конзолни моноплан мешовите грађе (преко 50% дрвена грађа) са конвенционалном аеродинамичном конфигурацијом и једним вертикалним стабилизатором. Мотори су били смештени у гондолама на крилима а стајни трап је био увлачив система трицикл.
Труп овалног попречног пресека направљен је потпуно од дрвета како носећа конструкција тако и облога од шперплоче, као јединствена целина од кљуна авиона до репа. Од метала је направљена само двоседа кабина под притиском Двочлана посада је седела у тандему испод одбацивајућег поклопца кабине, који се отварао удесно (у смеру лета) за улазак и излазак. Заштиту посаде обезбеђивало је чеоно оклопно стакло дебљине 50 мм, бочно оклопно стакло дебљине 30 мм, седишта су оклопљена челичним плочама дебљине 12 -{mm}- а са стране оклопне плоче су биле дебљине 8 -{mm}-. Седиште оператера радара имало је оклопни наслон за главу. Тежина оклопне кабине је износила приближно 150 -{kg}-. У централном делу трупа налазила су се у два резервоара од 750 литара горива.
Погонска група авиона Ta 154 се састојала од два 12-цилиндрична клипна мотора са директним убризгавањем горива и течним хлађењем: -{Jumo 211 F, N и R}-, или кад су постали доступни -{Jumo 213А}- (имао је исту запремину цилиндра као -{Jumo 211}- - 35 литара, али су степен компресије и брзина повећани). Оба мотора су била опремљена двобрзинским компресорима. Са мотором -{Jumo 211}- коришћенe су трокрaке дрвенe елисe -{VS11}- пречника 3,60 -{m}- произвођача Јункерс, а са -{Jumo 213А}- коришћенe су трокрaке дрвенe елисe -{VS111}- пречника 3,70 -{m}- истог произвођача. Испред мотра су се налазили прстенасти хладњаци за расхладну течност мотора.
Крило је било направљено потпуно од дрвене грађе а облога од шперплоче. Крила су имала облик трапезоуида, предња ивица крила је била равна и управна на осу трупа авиона а задња ивица је била коса. Крајеви крила су били благо заобљени. Закрилца су била дводелна, са прорезима, металне конструкције са облогом од шперплоче. Погон закрилаца је био помоћу хидрауличних цилиндара. Оквир крилца је такође био метални, прекривен шперплочом. Крила су имала аеродинамичку компензацију и била су опремљена тримерима. Блок од два светла (фара) за слетање налазио се на предњој ивици левог крила. Питова цев се такође налазила на левом крилу. Кутије за муницију налазиле су се на предњој ивици крила, између гондоле мотора и трупа. Гондоле мотора су добрим делом биле од дрвета, изнутра обложене лимом, док су носачи мотора и стајног трапа биле челичне конструкције, а капотажа мотора и поклоци увученог стајног трапа су били од лима направљеног од легура лаких метала. Крило се за труп авиона везивало челичним завртњима.
Репне површине: Репни део је класичног изгледа са једним вертикалним стабилизатором који је саставни део трупа авиона. Подесиви хоризонтални стабилизатор је једнокрилна, потпуно метална јединица. Подешавање стабилизатора у лету врши се електричним механизмом. Крмило висине и кормило правца имају метални оквир и пресвучени су импрегнираниим платном. Све контролне површине имају тримере.
Стајни трап: је био увлачећи система трицикл са носним точком и главним точковима испод крила. Носни точак је имао хидраулични систем за увлачење и извлачење. Телескопски носни стајни трап се увлачио уназад у труп, ротирајући точак за 90о и смештајући се испод пилотског седишта.
Наоружање 2 x MG 151/20 кал. 20 mm са 200 метака, 2 x MK 108 кал. 30 mm са 110 граната постављених у носу (Ta 154C) + 2 x MK 108 кал. 30 mm топ постављен на трупу за гађање авиона изнад њега. Нишањење је вршено помоћу колиматорског нишана -{Revi16B}-https://histaviation.com/ta-154.html. Оперативно коришћење Нема тачног податка колико је произведено ових авиона, процењује се да се тај број креће између 30 и 50 комада. Производња ових авиона се одвијала у фабрикама у Лангенхагену, Ерфурту и Пољској (Познању и Бреслау). До обустављања производње је дошло због тога што су савезници бомбардовањем уништили фабрику лепка за дрво у Вуперталу па се због тога производња авиона није могла наставити. Интересантан је податак да су око 20 авиона овог типа произведено као прототипови, што доказује да су његово пројектовање и производња пратиле многе тешкоће. Сви произведени авиони овог типа који су преживели испитивања су учествовали као ноћни ловци у борбама до краја рата или као авиони за обуку пилота млазних авиона. Преостале комплетне авионе Американци су транспортовали у САД ради детаљног испитивањаhttps://silverhawkauthor.com/aviation/warplanes-of-germany-luftwaffe-focke-wulf-ta-154-moskito/. Земље у којима је коришћен овај авион
Сачувани примерци мини|десно|300п|Реплика авиона Фоке Вулф Fw 154 у музеју у Рехлину Реплика авиона Фоке Вулф Ta 154 се чува у Luftfahrttechnisches Museum, Rechlin у Немачкој, тамо где се некада налазио центар за испитивање авиона, и где је вршено испитивање његових прототиповаhttps://www.luftfahrttechnisches-museum-rechlin.de/exponate-der-erprobungsstelle.htmlhttps://airwar.ru/enc/fww2/ta154.html. Референце
Литература
. Dietmar Hermann: Focke-Wulf Nachtjäger Ta 154 „Moskito“ – Entwicklung, Produktion und Truppenerprobung. Stedinger, Lemwerder 2006, Green, William (2010). Aircraft of the Third Reich. Vol. I (first ed.). London: Crecy.
Види још Де Хевиланд DH.98 Москито Дорније Do 335 Месершмит Bf 110 Јункерс Ju 388 Хајнкел He 219 Потез 630 P-38 Лајтнинг Петљаков Пе-2 Рогожарски Р-313 Спољашње везе https://histaviation.com/ta-154.html https://airwar.ru/enc/fww2/ta154.html https://wiki.warthunder.com/unit/ta_154a_1 https://vintageaviationnews.com/warbird-articles/today-in-aviation-history-first-flight-of-the-focke-wulf-ta-154-moskito.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=473 https://www.destinationsjourney.com/historical-military-photographs/focke-wulf-ta-154/ https://silverhawkauthor.com/aviation/warplanes-of-germany-luftwaffe-focke-wulf-ta-154-moskito/ https://www.luftfahrttechnisches-museum-rechlin.de/exponate-der-erprobungsstelle.html https://oruzjeonline.com/2024/02/28/zvezda-maketarskih-izlozbi-neuspeli-nemacki-moskito-nocni-lovac-focke-wulf-ta-154/
Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Ловачки авиони Категорија:Бомбардерски авиони Категорија:Извиђачки авиони