мини|десно|Маја Шибутани и Алекс Шибутани изводе твизл, обавезан елемент у плесу на леду
Плес на леду, дисциплина уметничког клизања, има обавезне елементе који чине добро избалансиран програм ритмичког плеса и програм слободног плеса, који се морају изводити током такмичења. Они укључују: плесно подизање, плесну пируету, секвенцу корака, секвенце окрета (које укључују твизлове и секвенце окрета на једној нози) и кореографске елементе. Елементи се морају изводити на специфичне начине, као што је описано у објављеним саопштењима Међународне клизачке организације (ИСУ), осим ако није другачије назначено. ИСУ је такође пружио списак недозвољених покрета.
Општи захтеви Међународна клизачка организација (ИСУ), управно тело које надгледа уметничко клизање, сваке године објављује списак обавезних елемената у добро избалансираном програму ритмичког плеса и програму слободног плеса, као и специфичне захтеве за сваки елемент. Следећи елементи могу бити укључени: плесно подизање, плесна пируета, секвенца корака, секвенце окрета, кореографски елементи и, у ритмичком плесу, елементи шаблонског плеса. Од сезоне 2022/2023, сениорски плесачи на леду више нису морали да изводе шаблонски плес у ритмичком плесу, већ се од њих захтевало да изведу кореографску ритмичку секвенцу.
Недозвољени покрети у ритмичком плесу, слободном плесу и у шаблонским плесовима укључују следеће, рачунајући уводне и завршне кораке, осим ако ИСУ није другачије навео:
Седење на глави партнера. Стајање на рамену партнера. Подигнути партнер постављен у обрнуту позу шпиге (шпаге), са задржаним углом већим од 45 степени између бутина. Партнер који подиже њише подигнутог партнера около држећи га само за клизаљку(е), ципелу(е) и/или ногу(е) са потпуно испруженом руком (испруженим рукама). Партнер који подиже њише подигнутог партнера около без помоћи своје руке (својих руку) и/или шаке (шака), а подигнути партнер се држи само ногама и/или стопалима око врата партнера који га подиже. Тачка контакта руке (руку) и/или шаке (шака) партнера који подиже са било којим делом тела подигнутог партнера се одржава са потпуно испруженом руком (испруженим рукама) вишом од главе партнера који подиже, иако се потпорна рука може задржати и потпуно испружити изнад главе. Скокови од више од једног окрета (ротације) осим током уласка у скок и/или изласка из скока. Лежање на леду.
Првих шест покрета је дозвољено ако нису фиксирани и задржани, или ако се користе само за промену позе.
Плесна подизања мини|Лилија Шуберт и Никита Ремешевски из Немачке изводе подизање у плесу на леду (2025) ИСУ дефинише плесна подизања као „покрет у којем је један од партнера подигнут уз активну и/или пасивну помоћ другог партнера на било коју дозвољену висину, задржан тамо и спуштен на лед”. Подизања би требало да се „изводе на елегантан начин без очигледних подвига снаге и незграпних и/или недостојанствених радњи и поза”. Она би требало да побољшају музику коју плесачи одаберу. Све ротације, позиције и промене тих позиција су дозвољене. Минимална потребна дужина за плесно подизање је три секунде.
Након што се систем оцењивања променио са система 6.0 на Систем оцењивања ИСУ (ИЈС), плесна подизања су постала „атлетскија, драматичнија и узбудљивија”. Амерички плесач на леду Чарли Вајт изјавио је да су подизања постала „све тежа”, захтевајући од тимова да, попут спортских парова, раде са акробатама како би развили своја подизања. Према речима бивше такмичарске плесачице Пилар Бозли (Pilar Bosley), плесна подизања се ротирају брже од подизања спортских парова. Да би максимизовали тежину подизања, плесачи морају да погоде одређене обрасце и позиције, са разликама у уласку и изласку из својих подизања. Она су такође постала више акробатска, иако се не подижу тако високо као подизања спортских парова, јер плесна подизања не могу бити подржана преко мушког рамена. Плесна подизања су такође постала опаснија, што резултира већим бројем падова и повреда.
Постоје две врсте плесних подизања: кратка подизања и комбинована подизања. Постоје четири врсте кратких подизања: стационарно подизање, подизање у правој линији, подизање у кривини и ротационо подизање. Стационарно подизање се изводи „на месту”, односно на стационарној локацији, од стране партнера који подиже, који се у том тренутку може, али не мора ротирати. Подизање у правој линији је оно у којем се партнер који подиже креће у правој линији, у било којој позицији, на једној или две ноге. Подизање у кривини је оно у којем се партнер који подиже креће по једној кривини (или луку), у било којој позицији, на једној или две ноге. Ротационо подизање је оно у којем се партнер који подиже ротира у једном смеру, било у смеру казаљке на сату или супротно од њега, док се креће преко леда. Постоје три врсте комбинованих подизања: два ротациона подизања у различитим смеровима, два подизања у кривини изведена у серпентинастом обрасцу (змијолико) и две различите врсте кратких подизања изведених заједно.
Плесне пируете ИСУ дефинише плесну пируету као „пируету коју клиза Пар заједно у било ком хвату”. ИСУ такође наводи да би плесна пируета требало да буде „изведена на месту око заједничке осе на једној нози са или без промене ноге једног или оба партнера”.
Плесне пируете имају три основне позиције. Усправна позиција (усправна пируета) се изводи на једној нози са клизном ногом благо савијеном или правом и са горњим делом тела усправним, савијеним у страну или са извијеним леђима. Седећа позиција (седећа пируета) се изводи на једној нози, при чему је „клизна нога савијена у чучећем положају на једној нози, а слободна нога напред, у страну или уназад. Позиција камиле (пируета камила) се изводи на једној нози, при чему је „клизна нога права или благо савијена, тело савијено напред, а слободна нога испружена или савијена нагоре на хоризонталној линији или више”.
Секвенце корака мини|десно|Теса Верчју и Скот Моар изводе део секвенце корака током кратког програма
ИСУ дефинише секвенцу корака као „низ прописаних или непрописаних корака, окрета и покрета” у ритмичком плесу или слободном плесу. Секвенце корака имају три поделе: врсте, групе и стилове.
Постоје две врсте секвенци корака: без додира (раздвојени) или у хвату. Секвенце корака без додира морају укључивати усклађен и/или симетричан (као у огледалу) рад ногу. Оба плесача на леду морају клизати што ближе један другом, на удаљености не већој од две дужине руке, без додиривања. Могу да прелазе преко путања (трагова) једно другог и могу прелазити са симетричног на усклађен рад ногу и обрнуто, „осим ако ИСУ није другачије назначио”. Удаљеност између партнера „генерално не би требало да буде већа од две дужине руке, осим на кратким удаљеностима када партнери изводе лукове (ивице) и окрете у супротним смеровима”. Секвенце корака у хвату морају се изводити у било којем плесном хвату или било којој варијацији плесних хватова, „осим ако ИСУ није другачије назначио”. ИСУ такође наводи, о секвенцама корака у хвату: „Свако одвајање ради промене хвата не сме премашити један такт музике”.
Врсте секвенци корака су подељене у три групе. Прва група (Група А) укључује секвенце корака у правој линији. Постоје две врсте ових секвенци: по средњој линији, која се клиза дуж целе дужине ледене површине, било по њеној краткој или дужој оси; и дијагонална, која се клиза од угла до угла, што је потпуније могуће. Друга група (Група Б) укључује секвенце корака у кривини: кружну, која се може клизати у смеру казаљке на сату или у супротном смеру и мора користити пуну ширину ледене површине; и серпентинасту, која може почети у смеру казаљке на сату или у супротном смеру и „напредује у три изражене кривине или у две изражене кривине (у облику слова S) и завршава се на дужој оси супротног краја клизалишта, са обрасцем који користи пуну ширину ледене површине”. Трећа група (Група Ц) укључује делимичне секвенце корака, које су секвенце корака типа шаблонског плеса и могу се изводити било где на леденој површини или онако како прописује ИСУ.
Карактеристике нивоа секвенци корака су организоване као стилови секвенци корака, представљају техничке захтеве и објављују се годишње у саопштењу ИСУ-а.
Секвенце окрета Секвенце окрета су обавезан елемент у ритмичком плесу и могу бити укључене у добро избалансиран програм слободног плеса. Специфични захтеви за секвенце окрета се објављују у саопштењу ИСУ-а сваке године. Постоје две врсте секвенци окрета: сет твизлова и секвенца окрета на једној нози. Сет твизлова може укључивати две врсте. Прва врста су синхронизовани твизлови, серија од два твизла за сваког партнера, са до четири корака између њих. Друга врста су секвенцијални твизлови, серија од два твизла за сваког партнера, са до једним кораком између њих. ИСУ наводи да за сваку врсту, сваки твизл „мора бити најмање једна пуна ротација на једној нози коју истовремено (у исто време) изводе оба партнера”. Секвенца окрета на једној нози су „специфицирани окрети које оба партнера истовремено изводе на једној нози, у хвату или одвојено”.
Твизлови
мини|десно|Кристина Горшкова и Виталиј Бутиков изводе твизл
ИСУ дефинише твизл као „окрет у покрету на једној нози са једном или више ротација, који се брзо ротира непрекидном акцијом”. Такође је дефинисан као „окрет на једној нози са више ротација који се креће преко леда”. Почевши од сезоне 2018/2019, плесачи су оцењивани појединачно за извођење својих твизлова; њихови појединачни поени се сабирају за коначни резултат тима за тај елемент.
Тежина клизача, приликом извођења твизла, „остаје на клизној нози док је слободна нога у било ком положају током окрета, а затим се поставља поред клизне ноге да би се клизао следећи корак”. Твизл има четири врсте улазних лукова: предњи унутрашњи, предњи спољашњи, задњи унутрашњи и задњи спољашњи. Клизачи могу изводити покрете сличне твизлу, покрете у којима клизна нога завршава мање од пуног окрета, а затим прави корак напред док тело изводи једну пуну непрекидну ротацију. Серија контролисаних окрета у облику тројке (Three Turns) не представља твизл јер није континуирана акција. Ако се кретање по леду заустави док се праве кораци, то такође није твизл; већ је то Пируета, односно соло пируета.
Кореографски елементи мини|десно|Алиса Агафонова и Алпер Учар изводе хидроблејд, кореографски елемент у плесу на леду
ИСУ дефинише кореографски елемент у плесу на леду као „наведени или ненаведени покрет или серију покрета како је прецизирано” од стране ИСУ-а на годишњем нивоу. Кореографски елемент(и) могу бити укључени у ритмички плес и у добро избалансиран слободни плес.
Постоји седам врста кореографских елемената: кореографско подизање; кореографски покрет пируете; кореографски покрет скока уз помоћ/подизања; кореографски покрет твизла; кореографски покрет хидропланинга (хидроблејдинга); и кореографска секвенца карактерних корака.
Кореографска плесна подизања, која се морају извести након што се изведу сва остала обавезна плесна подизања, морају трајати најмање три секунде, а могу трајати до 10 секунди.
Кореографски покрети пируете су покрети пируете, који се изводе у било ком тренутку током програма, у којима оба партнера, у било ком хвату који изаберу, изводе најмање три непрекидне ротације.
Кореографски покрет скока уз помоћ састоји се од најмање три покрета скока уз помоћ који се изводе непрекидно било где током програма. Мора да испуни следеће захтеве: најмање три иста или различита покрета морају се изводити у континуитету; партнер којем се помаже мора бити одвојен од леда мање од три секунде; не сме бити више од три корака између сваког покрета скока уз помоћ; било који партнер може извести покрет скока уз помоћ; а партнер који помаже не може се ротирати више од једне ротације по сваком покрету скока уз помоћ.