Авион Фоке Вулф Fw 189 је био двомоторни, нискокрилног моноплан, намењен фронталном извиђању, корекцији артиљеријске ватре и подршци пешадије. Пројектовала га је и производила фирма -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- од 1938. годинеhttps://www.worldwarphotos.info/gallery/germany/aircrafts-2/fw_189/#google_vignettehttps://airpages.ru/lw/fwphoto.shtml. Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Argus As 10 авиона Фоке Вулф Fw 189 мини|300п|Aвион Хеншел Hs 126 мини|300п|Авион Arado Ar 198 мини|300п|Aвион Блом & Вос BV 141 мини|300п|Авион Фоке Вулф Fw 189 у 3 пројекције мини|300п|Авион Фоке Вулф Fw 189 на аеродрому мини|300п|Авион Фоке Вулф Fw 189 гондола за посаду мини|300п|Авион Фоке Вулф Fw 189 качење бомби мини|300п|Авион Фоке Вулф Fw 189 двоструки стражњи митраљез Техничка канцеларија Министарства ваздухопловства Рајха Reichsluftfahrtministeriums (RLM) расписала је 1937. године тендер за развој троседог вишенаменског авиона, првенствено намењеног за извиђање, али способног да служи и као авион за подршку пешадије. Кључни захтеви укључивали су одличну видљивост у свим правцима, робусност и добре карактеристике лета у комбинацији са високим перформансама. Поред Фоке Вулфа на тендеру су учествовали Арадо са Арадо Ar 198, Блом и Вос са авионом BV 141 а у порећењу је учествовао и Хеншел са авионом Хеншел Hs 126, који је коришћен у Луфтвафе за ове намене и није баш била вољна да се одрекне његових услуга иако је по многим карактеристикама већ био застарео. Фоке Вулф је понудио пројект неконвенционалног авиона Fw 189, двомоторни авион са двоструким трупом који су били продужене гондоле мотора и завршавли су као репна пераја летелице, централном гондолом за посаду и високо застакљеним кокпитом.
Након прегледа приспелих пројеката Техничка канцеларија није могла да одлучи који од пројеката је најбољи. Наиме BV 141 је био "асиметричан авион", Fw 189 двотрупац а Арадо Ar 198 је по својим карактеристикама био нешто бољи од Хеншел Hs 126 али не толико да би се на основу тога донела одлука. Због тога је генерал Ернст Удет ваздушни ас из Првог светског рата а тада задужен за производњу авиона, одлучио да се изграде по три прототипа сваког авиона. Упоредни летни тестови би затим одредили најпогоднији авион. Током јула 1938. године, први прототип Фоке Вулф Fw 189 је извео свој први лет; Рана летачка испитивања Fw 189 показала су његову супериорност над осталим учесницима на тендеру, па је RLM подржао његов развој и каснију серијску производњу. Пројектант овог авиона је био дипл. инж. Е.Косел који је пројект израдио под водством др. инж. К.Танка главног конструктора и техничког директора фирме Фоке Вулфhttps://fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Focke+Wulf+Fw+189+Uhu-725https://airwar.ru/enc/other2/fw189b.html.
Технички опис Fw 189 је био конзолни, нискокрилни, моноплан, потпуно металне конструкције, са два мотора, двоструким трупом који су били продужене гондоле мотора и завршавли су као репна пераја летелице, централном гондолом за посаду и високо застакљеним кокпитом постављене на средуну крила и увлачећим стајним трапом..
Труп: Авион Фоке Вулф Fw 189 је имао два трупа, сваки од њих је почињао мотором а завршавао се репним вертикалним стабилизатором. Били су облог попречног пресека и монокок конструкције, међусобно су били повезани: напред делом крила који се заве центроплан а вертикални стабилизатори репа су били повезани хоризонталним стабилизатором. На овај начин, труп авиона је била једна рамска конструкција. На средини централног дела крила (центроплана) била је постављена једна гондола са великим застакленим површинама у којој се налазила кабина за посаду од 3 до 5 чланова (већ према типу и намени авиона), авионика, наоружање и инструментариј у зависности од намене авиона. Захваљујући доминантном положају кабине и великим застакленим површинама посада је имала изванредан преглед околине авиона. Због рамске конструкције авиона је на словенским језицима (руски, пољски и чешки) добио надимак "Рамски".
Погонска група: Највећи број авиона Fw 189 имао је погонску групу која се састојала од два ваздушно хлађена, V12-то цилиндичнoг моторa са обрнутим цилиндрима (надоле) Argus As 410А-1 снаге 345 kW са двокраком металном елисом променљивог корака и пречника 3,1 -{m}-. Било је авиона овог типа у који су се уграђивали мотори Argus As 411 снаге 441 -{kW}-. У жељи да се повећа снага мотора, један авион је имао моторе Argus As 402 (706 -{kW}-) који је био планиран за серијску уградњу до које није дошло, а други експериментални авион који је имао радијалне моторе са 14 цилиндара -{Gnome-Rhone 14M}- снаге 515 -{kW}-.
Крило овог авиона је било троделно потпуно металне конструкције и облоге. Централни део крила (центроплан) је био правоугаоног облика и спајао је два трупа овог авиона као мост на коме се налазила гондола за посаду. На овај део крила се монтирају бочни панели крила трапезоидног облика са благо заобљеним крајевима. Предња ивица крила у односу на труп је имала стреласти облик док је излазна ивица била управна на труп. На овим деловима крила се налазе елерони и закрилци. У унутрашњим шупљинама центроплан крила смештени су резервоари за гориво.
Репне површине овог авиона су се састојале од репних делова два трупа који су имали вертикалне стабилизатора се кормилима правца међусобно спојени са хоризонталним стабилизатором који је био опремљен кормилом висине. Све управљачке репне површине су биле опремљене тримерима. Сви елементи тепа су имали металну основну конструкцију и облогу од дуралуминијумског лима.
Стајни трап је класичан увлачећи са три ослоне тачке, две главне ноге испод крила и трећи испод хоризонталног стабилизатора на репу. Главне ноге стајног трапа су биле опремљене амортизерима и пригушивачима и точковима са балон гумама које су се увлачиле у празан простор трупа иза мотора помоћу хидрауличног уређаја. Точкови су били опремљени хидрауличним кочницама и блатобраном. Испод репа авиона испод средине хоризонталног стабилизатора био је постављен самоуправљиви точак који се у току лета уз помоћ једног хидрауличног цилиндра преклапао у страну.
Наоружање појединих типова овог авиона је приказана у поглављу "Верзије"https://histaviation.com/121628434-Focke-Wulf-Fw-189-C-0-mit-As-410-Motoren-und-Argus-Verstell-Luftschraube-Januar-1940.pdf. Верзије Fw 189A-0 : Десет предпродукцијских авиона за тестирање. Fw 189A-1 : Почетна производна верзија, са моторима Аргус Ас 410 А-1 снаге 345 -{kW}-, наоружана са два флексибилна митраљеза -{MG}- 15 калибра 7,92 -{mm}- у леђном и задњем делу, једним митраљезом -{MG}- 17 калибра 7,92 -{mm}- у корену сваког крила, плус четири бомбе од 50 -{kg}-. Могао је да носи аерофото камеру Rb 20/30 или Rb 50/30. Fw 189A-1 trop : Тропска верзија Fw 189 A-1, опремљена филтерима за усис ваздуха и опремом за преживљавање. Конверзија са A-1. Fw 189A-1/U2 : ВИП транспортна верзија Fw 189 A-1. Fw 189A-1/U3 : ВИП транспортна верзија Fw 189 A-1. Fw 189A-2 : Покретни -{MG}- 15 су замењени двоцевним MG 81Z калибра 7,92 -{mm}-. Fw 189A-3 : Тропска производна верзија Fw 189 A-2, опремљена филтерима за усис ваздуха и опремом за преживљавање. Fw 189A-4 : Лака јуришна верзија за напад на копнене циљеве, наоружана са два топа -{MG}- 151/20 калибра 20 -{mm}- у корену сваког крила, опремљена оклопном заштитом за доњу страну трупа, моторе и резервоаре за гориво. Fw 189B-0 : Три предпродукцијска тренажна авиона са 5 седишта. Fw 189B-1 : Верзија за обуку са пет седишта. Направљено 10 примерака. Fw 189C : је замишљен као тешко оклопљена варијанта за нападе са копнених површина и блиску подршку, као конкуренција Хеншелу Hs 129. Али његова два прототипа ( V1b и V6 ) нису била задовољавајућа и није се серијски производио. Fw 189D : Предложени хидроавион са два пловка намењен за обуку пилота. Није направљен. Fw 189E : Само прототип, покретан са два радијална мотора (дупла звезда) -{Gnome-Rhone 14M}- снаге 515 -{kW}-. Fw 189F-1 : Преправљен авион Fw 189 A-1, покретан са два мотора Argus As 411 снаге 441 -{kW}-. Fw 189F-2 : Опремљен електрично управљаним стајним трапом, повећаним капацитетом горива и додатним оклопом, покретан са два мотора Argus As 411 снаге 441 -{kW}-https://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/fw189-variants.html. Fw 189 G : Извиђачки авион као авиони A-2 и F-1. али опремљен са 2 x Argus As 402 (706 -{kW}-) мотора. Није се производио, јер мотор није био спреман за серијску производњу која је планирана за 1941/42. годинуhttps://histaviation.com/fw-189.html. Оперативно коришћење Авион Fw 189 "Уху" се производио од 1938 до 1944. године и укупно је произведено између 830 и 860 примерака (неслагање у изворима). Производња овог типа одвијала се у погону Фоке-Вулфа у Бремену, фабрици авиона Бордо-Мерињак у окупираној Француској и фабрици авиона Аеро Водоходи у Прагу, окупирана Чехословачка. Даљи развој и производња овог типа настављени су до средине 1944. године, када је производња прекинута да би се уместо тога преоријентисало на производњу преко потребних ловацаhttps://histaviation.com/fw-189.html.
Од самог почетка авион је наишао на веома добар пријем и за кратко време Fw 189 "Уху" је постао „летеће око“ немачких војски и служио је у Фианској и Северној Африци. Био је интензивно коришћен на Источном фронту против Совјетског Савеза, где је коришћен не само у предвиђеној извиђачкој улози, већ и у ограниченом капацитету као лаки бомбардер и ноћни ловац. На самом крају рата у ове авионе су уграђивани радари и ти авиони су коришћени као ноћни ловци коришћени за одбрану Берлина. Због већ хроничне несташнице бензина ни ови авиони нису имали неки бог зна какав учинак. На Источном фронту се показало да га је теже оборити него што сугеришу његове скромне перформансе. Поглед из опсежно застакљеног „трупа“ био је одличан, летачке особине су сматране врхунским, а његова способност да апсорбује оптерећења готово легендарна. Примерци које су Руси заробили добили су необично велике похвале након испитивања, а његов дизајн је имао изузетан утицај на совјетске ваздухопловне инжењере. Немачка је ове авионе продала и својим савезницима: Бугарској, Норвешкој, Румунији, Мађарска је преузела око 30 Fw 189A-2, а Словачка 14 A-1, ови авиони су у оба случаја били намењени за употребу на Источном фронту. Словачки Uhu-ови су такође коришћени против немачких снага у Словачком националном устанку 1944. годинеhttps://www.worldwarphotos.info/gallery/germany/aircrafts-2/fw_189/#google_vignette. Земље у којима је коришћен овај авион
Сачувани примерци мини|десно|300п|Реплика гондоле авиона Фоке Вулф Fw 189 у музеју у Рехлину Реплика гондоле за посаду авиона Фоке Вулф Fw 189 се чува у Luftfahrttechnisches Museum, Rechlin у Немачкој, тамо где се некада налазио центар за испитивање авиона, и где је вршено испитивање његових прототиповаhttps://www.luftfahrttechnisches-museum-rechlin.de/exponate-der-erprobungsstelle.html. Референце
Литература
. A Alexandrov, G. Petrov: Die deutschen Flugzeuge in russischen und sowjetischen Diensten 1914–1951 (Band 2). Tussa, Illertissen 2000(?), Brown, Capt. Eric (CBE, DSC, AFC, RN) (1978). Wings of the Luftwaffe. Garden City, New York: Doubleday & Co. Smith, John Richard; Kay, Anthony L.; Creek, Eddie J. (1972). German Aircraft of the Second World War. London: Putnam and Company Ltd. Kucera, Pavel (1996). Focke-Wulf Fw 189 (in Czech and English). Prague: MBI.
Види још Арадо Ar 198 Арадо Ar 240 Дорније Do 215 Јункерс Ju 188 Fi 156 Рода Спољашње везе https://aviastar.org/air/germany/fw-189.php https://airwar.ru/enc/other2/fw189b.html https://histaviation.com/fw-189.html https://histaviation.com/121628434-Focke-Wulf-Fw-189-C-0-mit-As-410-Motoren-und-Argus-Verstell-Luftschraube-Januar-1940.pdf https://airpages.ru/lw/fwphoto.shtml http://www.multimediaexpo.cz/mmecz/index.php/Focke-Wulf_Fw_189 https://www.worldwarphotos.info/gallery/germany/aircrafts-2/fw_189/#google_vignette https://forum.warthunder.com/t/fw-189-das-hasslichste-entlein/334582 https://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/fw189-variants.html