мини|Особе са скрупулозношћу се боре са интензивним осећањима кривице, што понекад доводи до прекомерног учешћа у верским обредима као што је исповест. (Исповест, Ђузепе Молтени, 1838)|alt=Свештеник у белом руху и љубичастој епитрахиљи слуша исповест жене у црном горњем делу и бакарној сукњи Скрупулозност, такође позната као религијски опсесивно-компулзивни поремећај или скрупулозно-компулзивни поремећај (СКП), јесте ментални поремећај дефинисан интрузивним мислима о моралним или религијским идејама, патолошким осећањем кривице и компулзијама које покушавају да ублаже такве мисли. Широко је схваћена као подтип опсесивно-компулзивног поремећаја (ОКП).
Уобичајене опсесије укључују страхове од богохулних мисли, несвесног чињења неморалних радњи, осуде на пакао или неправилног извршавања верских обавеза. Компулзије често попримају облик претераних молитви, опсесивног проучавања верске доктрине или избегавања верских обавеза и предмета. Појединци са скрупулозношћу често показују паралишућу сумњу у вези са тим да ли у потпуности разумеју своје моралне принципе, што доводи до руминације. Често им је тешко да признају да су њихове мисли и понашања ирационално мотивисани и могу имати потешкоћа у тумачењу преувеличаног језика у религијским контекстима.
Скрупулозност се генерално лечи психотерапијом; когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ) и превенција излагања и одговора (ЕРП) су уобичајени приступи у лечењу. Психофармаколошки третмани, као што су селективни инхибитори поновног преузимања серотонина (ССРИ), могу се прописати ако су симптоми довољно озбиљни. Клиничари често сарађују са одговарајућим свештенством како би помогли у јачању поверења пацијената у процес, утврдили разумевање пацијента да су њихове мисли поремећене и припремили свештенство да подржи лечење у црквеним окружењима. Свештенство такође помаже клиничарима да раздвоје нормативне верске праксе од оних поремећених.
Прогноза за скрупулозност је генерално лошија него за друге поремећаје опсесивно-компулзивног спектра, будући да је свеукупно отпорнија на лечење. Цена менталне енергије коју односе опсесије и компулзије може довести до повећаног коморбидитета, посебно депресивних и других анксиозних поремећаја. Особе са скрупулозношћу су под већим ризиком од депресије, ниског самопоштовања, самоповређивања и самоубиства.
Етимологија мини|Значење скрупулозности у њеном модерном смислу може се делимично пратити уназад до жаргона средњовековних апотекара.|alt=Дрворез на коме је приказан апотекар како меша састојке за столом; кроз прозор се види дим од великог пожара на брду Реч скрупулозност је изведена од речи скрупул. Ова друга је изведена из латинског термина (мали камен, шљунак), попут врсте малог камена који би некоме ушао у ципелу током ходања, што је касније носило смисао менталне нелагоде. Каснија семантичка промена у жаргону који су користили апотекари довела је до тога да скрупул значи једна двадесетчетвртина унце, мера која би се приметила само на изузетно осетљивим вагама. Овај смисао се паралелно развио у народном енглеском језику да означи безначајно морално тумачење које би могло да смета само превише осетљивом уму.
Класификација Традиционално, скрупулозност се третира као подтип опсесивно-компулзивног поремећаја (ОКП) и таква категоризација остаје већинско мишљење.; ; . У оквиру модела ОКП-а са четири фактора, категорише се као подтип који се манифестује као опсесије неприхватљивим мислима које траже компулзије засноване на уверавању. У моделу са пет фактора заснованом на факторској анализи, припада категорији „религијских, сексуалних и агресивних опсесија” без експлицитног модела компулзије. Одређене опсесије, попут уверења да неко можда није на одговарајући начин следио верске обавезе или оне које се тичу нечије осуде на пакао, такође се могу сматрати делом категорије „штета по себе или друге”.
Неки клиничари се залажу за то да скрупулозност има посебну дијагнозу од ОКП-а још од раних 1990-их. Према овом гледишту, пацијенти са скрупулозношћу показују сличне симптоме као и они са ОКП-ом, али обично имају „слабији увид, већу фиксираност уверења, већу перцептивну аберацију и теже магијско мишљење”. Опсесивне мисли оних са скрупулозношћу разликују се од дијагностичких смерница јер су опсесије везане за стварне животне проблеме. Слично томе, компулзије које се налазе у ОКП-у су обично ирационалне и намењене минимизирању анксиозности, док су многа компулзивна понашања повезана са скрупулозношћу на сличан начин претерана, али логички утемељена и усмерена на коначно решавање проблема.
Критичари овог гледишта тврде да функционални докази јасно показују огромну сличност са ОКП-ом, чак и ако постоје неке значајне топографске разлике. Друге врсте ОКП-а које се манифестују као неприхватљиве мисли показују готово идентичне стратегије неутрализације и прате сличне цикличне обрасце. Ко-појављивање са другим облицима ОКП-а, посебно са опсесијама сексом и насиљем, такође је уобичајен аргумент за категоризацију скрупулозности као облика ОКП-а. Слично, познато је да се опсесије тематски мењају током живота пацијента; није неуобичајено, на пример, да особа има опсесије скрупулозношћу у детињству, али неку другу врсту категорије „неприхватљивих мисли” као одрасла особа.
Знаци и симптоми Скрупулозност је психолошки поремећај у којем појединац доживљава узнемирујуће и маладаптивне опсесије у вези са моралним или религијским питањима и изводи компулзивна понашања која покушавају да ублаже узнемиреност узроковану таквим опсесијама.; ; ; ; ; . Особе са скрупулозношћу показују вишеструке дисфункционалне линије размишљања, укључујући стављање претераног нагласка на улогу својих мисли, претерану потребу за контролом, појачан осећај одговорности и нарушену способност процене претњи. Иако се углавном повезује са религијом, скрупулозност је пронађена и код нерелигиозних људи где се манифестује као страх од тога да су неморални или лоши.; ; .
Поремећај обележавају два примарна архетипа: опсесије о неправди са компулзијама које траже уверавање и опсесије о казни са компулзијама избегавања и покајања. Код већине појединаца присутна је нека комбинација оба архетипа. Припадници исте вере, укључујући свештенство, често виде понашања која изазивају ове опсесије или избегавања као безопасна, лако опростива или на други начин неважна, али она изазивају значајну узнемиреност код пацијената. Огромна већина оних са скрупулозношћу осећа да њихови симптоми ометају њихов однос са Богом.
Као и други облици ОКП-а, скрупулозност је екстремно идиосинкратична и хетерогена, што значи да се манифестације увелико разликују од особе до особе и могу бити изведене из различитих етиологија или порекла. На пример, једна особа са скрупулозношћу може тражити религиозне иконе ради утехе, док ће их друга избегавати из страха да ће изазвати религиозне опсесије.
Опсесије мини|Многи људи са скрупулозношћу доживљавају опсесије о осуди на пакао.|alt=Слика голих тела која се грче у агонији у малој долини док ватра и дим замрачују небо; на стеновитом брду стоји крст са плавим небом и анђелом који гледа на другу страну Појединци са скрупулозношћу имају „уобичајено стање ума” у којем преовлађују дисфункционални морални или религијски обрасци размишљања, а осећања кривице и личне одговорности су несразмерно појачана. Ове религиозне опсесије су понекад познате као скрупуле. Ирационално уплашени од греха, они верују да је њихово сопствено дозвољено понашање грешно или да је њихово грешно понашање пречесније него што заиста јесте. Често се пријављују интрузивне мисли о чињењу богохуљења, сексуалног неморала и других неморалних радњи у прошлости или будућности, као и мисли да је верска дужност извршена непрописно или да ће појединац бити божански кажњен.; ; . Друге уобичајене теме укључују да неко несвесно чини грех, осећај да неко може изгубити контролу и постати неморалан, сумње у веру, страх да Бог неће прихватити нечије обожавање и страх од одласка у пакао. Пацијенти често осећају да се непрописно кају или да нису сигурни да ли су њихове интрузивне мисли жељене или не. Они показују негативније идеје о Богу, замишљајући божанство као „кажњавајуће, застрашујуће, љубоморно, стравично, љуто [и] осветољубиво”, што се скалира са тежином поремећаја.; ; . Манифестација опсесија варира у зависности од религије и културног контекста. Опсесије генерално спадају у четири категорије, које се често преклапају:
Богохулне интрузивне мисли (егодистоничне; нпр. хришћанин са интрузивним мислима о Исусу на крсту са ерекцијом) Забринутост око правоверја (егосинтоничне; нпр. католик који не може да помири своје интелектуалне мисли о абортусу са својим верским уверењем и стално пита свог свештеника да ли је и даље у добром статусу у Цркви) Опште интрузивне мисли посматране кроз религиозну призму (генерално егодистоничне, обично се решавају компулзијама са религиозном тематиком; нпр. мушкарац који има инцестуозне интрузивне мисли о својој сестри, криви Ђавола и претерано се моли) Сумње у вези са верношћу или да ли су верске обавезе правилно испуњене (нпр. мормонка која брине да брисањем након употребе тоалета мастурбира и тиме не успева да правилно следи свој верски кодекс)
Иронично, ове опсесије су толико круте, уске и претеране да често узрокују да особа занемари важније аспекте своје вере. У једном примеру, жена је била толико заокупљена страхом од богохулних интрузивних мисли током верског обреда да их је у потпуности избегавала. Свеукупно, пацијенти са скрупулозношћу показују више опсесивних мисли него други пацијенти са ОКП-ом.
Скрупулозност је повезана са моралном фузијом мисли и акције, поремећеним обрасцем размишљања који изједначава мисли са поступцима, без обзира на то да ли су мисли жељене или не.; ; ; ; . На пример, интрузивна мисао о недозвољеном сексуалном односу може натерати особу са скрупулозношћу да ту мисао однесе на исповест – понекад више пута – као да је заиста починила сексуални чин, иако ту мисао није својевољно генерисао појединац и појединац никада физички није учествовао у таквом чину. Религијске забране против одређених врста жеља могу подстаћи појаву фузије мисли и акције код људи са скрупулозношћу, као што је Десета заповест која забрањује похлепу и Исусова опомена у Беседи на гори да је мушкарац који гледа жену са пожудом већ у свом срцу починио прељубу.; ; . Фузија мисли и акције чешћа је код хришћанских пацијената него код пацијената других религија.
Нетолеранција на неизвесност Интрузивне мисли, укључујући и оне о религиозним темама, саме по себи нису поремећај; здрави појединци ће повремено доживљавати наметљиве интрузивне мисли, препознати их као апсурдне и одбацити их. Скрупулозност се не манифестује код већине религиозних људи јер они препознају да мисли морају бити или својевољно генерисане или да им се свесни ум мора препустити да би биле грешне. Фузија мисли и акције коју доживљавају они са скрупулозношћу отежава разликовање и, чак и када пацијент препозна да нека мисао можда није грешна, они нису у стању да убеде себе да она није грешна.
Ова разлика између способности прихватања концепата заснованих на вери или закључивању позната је као нетолеранција на неизвесност. Иако је потврђена у другим менталним поремећајима, сматра се најистакнутијом код пацијената са ОКП-ом, посебно у подтипу „неприхватљивих мисли” чијим се делом обично сматра скрупулозност. Као резултат такве нетолеранције, појединци са скрупулозношћу осећају да је и могуће и неопходно савршеном сигурношћу утврдити решења за своје опсесије и постају веома узнемирени када открију да таква сигурност не може постојати. У комбинацији са другим симптомима, ова нетолеранција наводи пацијенте да „практикују своју сопствену религију” развијајући крута и често хетеродоксна негативна веровања о Богу, што доводи до емоционалне узнемирености.
Претерана сумња