мини|Персијска минијатура из 19. века која приказује зоофилију са магарцем Према различитим сексолошким студијама, магарци су једне од најчешће бираних животиња за зоофилију. Особе које ступају у полне односе са магарцима могу се суочити са новчаним казнама, затвором или смртном казном, у зависности од државе, а помињање зоофилије са магарцима може бити цензурисано од стране неких влада и издавача. Ова појава је чешћа у руралним срединама.
Књижевност, уметност и елементи популарне културе који документују, упућују на или приказују полни однос са магарцима постоје од античких времена. То укључује приказе на гасним лампама, стелама, сликама, филмовима, у порнографији, позоришним представама, цртаним филмовима, романима, песмама, вицевима, сленгу и народним причама. Такође постоје различити религијски и митолошки извори који садрже веровања и наративе о полном односу са магарцима. У неким друштвима се верује да постоје користи од сексуалног односа са магарцима.
Етимологија У турском сленгу, термин eşekçi (онај који изнајмљује магарце) користи се за описивање људи који имају навику да ступају у полне односе са магарцима. Магарци који се користе за секс у неким регионима Турске називају се „Кадифегул”, „Нали Фатма”, „Фатмагул” или „Ешогелин”. У Сејахатнами Евлије Челебије, фраза eşek filan edici односи се на мушкарце који имају полне односе са магарцима. Становници региона Колумбије где је секс са магарцима уобичајен познати су међу осталим Колумбијцима као comeburras, што на шпанском значи „једачи магараца”.
Референце на полни однос са магарцима такође се могу користити као увреде или расне погрде. Руска реч ослајоб користи се као општа увреда. У арапским земљама, израз „јебач магараца” сматра се расистичком увредом. Према књизи Џастин Харди, израз „дечак магарац” користи се у Пакистану и северној Индији да би се омаловажавали и исмевали мушкарци који су пасивни партнери у аналном односу.
Учесталост појављивања Мета-анализа објављена 2021. године проценила је да око 2% опште популације учествује у зоофилским чиновима. Сексолози Хани Милетски, Андреа Бец, Колин Џ. Вилијамс и Мартин С. Вајнберг спровели су студију о људима који су имали полне односе са животињама и открили да су животиње из породице копитара друга најпожељнија врста за зоофилију, одмах након паса. Једна анкета из 2010. године спроведена на 171 особи показала је да су магарци друга најпожељнија животињска врста за полне односе (73), након кобила (80). Од 144 случаја зоофилије које је Зеб Торторичи пронашао у архивама Гватемале, Мексика, Шпаније и Сједињених Америчких Држава, 42,2% се односило на магарице.
Године 2002, спроведена је онлајн анкета међу 114 мушкараца који су тврдили да су имали полне односе са животињама, са медијаном старости од 27 година. Од испитаника, од којих су 91% били Американци, а 83% је дипломирало на универзитету или еквивалентној образовној институцији, 29% је пријавило да је имало полни однос са припадником породице копитара. Од оних који су наставили активно да се баве зоофилијом, 39% је изјавило да је имало полни однос са неком животињом из ове породице. Сви испитаници који су икада имали однос са копитарима пријавили су вагинални однос са животињом, док је половина испитаника пријавила и анални однос. Поред тога, 14% оних који су имали однос са припадником породице копитара изјавило је да су упражњавали и орални секс са животињом.
Историја мини|Староримска уљана лампа која приказује полни однос са магарцем
Антика У хетитским законима (конкретно чланови 187–200), полни односи са животињама били су строго категорисани на основу перципираног религиозног загађења (хуркел). Док су чинови са одређеним животињама попут крава, оваца, свиња или паса сматрани злочинима кажњивим смрћу, полни однос са коњем или мазгом био је изричито изузет од казне. Магарци су такође имали сложену позицију; иако нису изричито наведени као злочин кажњив смрћу на исти начин као говеда, они су били симболи моћне сексуалности, а на такве чинове се наводно алудира и на хетитској Инандик вази.
Хетитски ритуални текстови такође су се бавили сексуалном дисфункцијом кроз симпатичку магију пре него кроз зоофилске слике. У „Пашкуватином ритуалу” (CTH 406), женски практикант је лечио мушку импотенцију тако што је симболично променио пол пацијента: узела би женске симболе, попут вретена и преслице, од мушкарца и заменила их луком и стрелом како би повратила његову мушку вирилност.
Насупрот томе, древне месопотамске бајалице за потенцију (ŠÀ.ZI.GA) користиле су агресивне слике парења животиња као вид симпатичке магије. Ови текстови, који се у општим прегледима често погрешно групишу са хетитским традицијама, често су се позивали на сексуалну снагу магараца и јарчева. Један такав асирски ритуал (KAR 236) укључивао је следећу акадску бајалицу:
У Старом Египту, клетве које су призивале силовање од стране магарца могу се наћи од фараонског до коптског периода, обично исписане на стелама. Према књизи написаној током владавине Рамзеса III, магарац ће имати полни однос са женом и децом онога ко има однос са њим. Такође је забележено да ако жена има полни однос са магарцем, задесиће је велика несрећа, као да је имала однос са Асирцем. Донацијска стела краља Тефнахта описује „магарећу клетву” за оне који ремете поља која је он дао богињи Неит:
У Старој Грчкој на магарце се гледало с неодобравањем; оптужити нечију мајку за сношај са магарцем значило је оптужити је не само за зоофилију, већ за зоофилију са посебно гротескном и понижавајућом животињом. Забележено је да је Аристон из Ефеса имао полни однос са магарицом. Полни однос са магарцима се имплицитно помиње у комедијама Аристофана Жабе и Осе; према речима Волфганга Лупеа, ове алузије нису у потпуности неисторијске. У позоришној представи у античком Коринту, жена је имала полни однос са магарцем.
Апулеј је писао о богатим Римљанима који су имали полне односе са магарцима. Јувенал, у својој књизи Сатире, помиње жене које су биле криве за односе са магарцима. Плиније Старији је писао да су пениси магараца натопљени уљем и пениси хијена прекривени медом били сексуални фетиши жена које су живеле у то време. У Историји ратова, византијски историчар Прокопије написао је да су се Херули, посебно они са магарцима, парили на „несвети начин”; научници верују да су његове тврдње вероватно биле преувеличане.
Средњи и нови век У делу Ибн ел Џавзија Adqiya, помиње се бриљантност лекара који је лечио пацијента са необично отеченим пенисом. Лекар је претпоставио да је човек имао полни однос са магарцем, при чему му је у пенис ушло зрно. Затим је чекићем ударио човеков пенис како би се ослободио зрна које га је блокирало. И европски и арапски писци били су опрезни приликом транскрибовања овог инцидента. У књизи из 11. века Пикатрикс, опис декана у поглављу Рибе III помиње жену на коју се попео магарац.
Према Мехмеду ел Газалију, полни однос са магарцима био је уобичајена мушка активност у Египту, до те мере да су се приче о томе шириле и нико није порицао да је имао секс са магарцем. Ел Газали такође помиње магареће куће у региону, у којима су мушкарци могли да плате за полни однос са магарцима. мини|Слика која приказује човека парализованог након што је ухваћен у полном односу са својим магарцем у Алжиру
У рано модерној Европи, зоофилија, чешћа у руралним срединама, сматрана је претњом цивилизованом друштву. У то време животиње су процесуиране због злочина, укључујући злочин полног односа са људима; ово је доводило до тога да животиње буду погубљене заједно са људима који су имали сношај са њима. Приликом осуде извесног Легања 1575. године, судије су човека осудиле на вешање након што је био приморан да гледа погубљење магарца за ког је осуђен да је са њим имао секс. У 16. веку већина Европљана је сматрала да муслимани имају полне односе са животињама, посебно са магарцима.
Током раног модерног доба, суђења људима који су имали полне односе са магарцима одвијала су се у многим европским земљама. Иако су записи често спаљивани након суђења, преживело је више од 100 суђења за зоофилију у Француској између 13. и 17. века. Дана 8. јануара 1558. године, у месту Вилнев л'Аршвек, јахач магарца коме је суђено због полног односа са магарцем спаљен је заједно са њим након што је погубљен вешањем. Дана 24. новембра 1542. године, у сличном случају пред Парламентом у Паризу, један човек из општине Луден спаљен је са својим магарцем након што је задављен на смрт због полног односа са њим. Године 1567, суд у Арагону у Шпанији осудио је петорицу мушкараца на рад на галији након што је утврђено да су имали полни однос са магарцем. Године 1572. погубљено је девет сељака због полног односа са магарцима или мазгама. У новинском извештају од 2. септембра 1595. године, пише да је човек кога су 2 мушкарца и 2 жене у Португалији оптужиле за полни однос са магарцем спаљен насмрт са магарцем на Тргу Росио. Према извештају, непосредно након спаљивања утврђено је да је човек био невин, а они који су га оптужили за полни однос са магарцем такође су спаљени насмрт. Крајем 16. века, у једном случају зоофилије у Француској, одлучено је да ће магарица бити каменована до смрти пред човеком на вешалима, а да ће затим човек бити погубљен вешањем. Године 1612, Домингос Маркез, други црнац који је спаљен насмрт у Португалији, спаљен је због „срамног понашања са магарцем у јавности”. Од 17. века надаље, судије су почеле да издају више помиловања за магарце. У Француској су 1750. године човек и магарица за које је утврђено да су имали полни однос изведени пред суд и суђено им је. Док је суд одлучио да погуби човека, магарица је проглашена невином. На ову одлуку су утицали коментари сељана о магарици и човеку. Када је Фридрих Велики помиловао човека ухваћеног у полном односу са магарцем, рекао је: „У Пруској, човек има слободу и своје главе и свог репа (пениса)”.
Један човек који је видео британског трговца који је био заробљен у османском Алжиру био је скамењен док је овај имао полни однос са својим омиљеним магарцем. Британски трговац је описао оно што је видео на следећи начин: „На мањој ливади где је расла одлична трава, видео сам нешто што је личило на човека који се одмара на задњици свог магарца. Изгледали су толико живописно да сам издалека мислио да су живи, али када сам пришао ближе, видео сам да су то савршене статуе.” Овај инцидент је пренела лондонска штампа 1670. године.
У изворима се помиње да су неки владари имали полне односе са магарцима. Познато је да је Џу Јоусунг имао секс са магарцем. Према једној гласини, Катарина Велика је имала магарца којег је користила за секс. Према Финучију, Катарина Сфорца је преферирала осушени магарећи пенис за оно што је називала спектакуларним повећањем полног органа.
Полни однос са магарцима по регионима у новије време Азија Према књизи лингвисте Ђуле Јожефа Дечија, секс између човека и магарца главни је табу у Азији повезан са концептом зоофилије.
Западна Азија Према медицинском академском раду из 1938. године, магарци су најчешће коришћена животиња за зоофилију међу Арапима. У неким представама које се изводе у Турској, постоје референце на секс са магарцем или на улогу мушкарца у таквом сценарију. У једној сцени у турској представи Hastane mi Kestane mi?, постоји референца на секс са магарцем. У сцени смештеној у болници, пацијент говори медицинској сестри да нема здравствених проблема осим што га је ударио магарац. Медицинска сестра тада пита зашто га је магарац ударио. Пацијент одговара: „Не питај зашто; ово је романтична веза.” У игри değirmen döndürme, сексуалност се приказује у облику секса са магарцем. Секс са магарцима се такође виђа у игри Değirmenci која се игра у селима Уруш и Јениџе у округу Огузели у Газијантепу.